ДРУШТВО

Дошло је време…


Пише: Миланко Шеклер
Корени
16. Октобар 2014.

Дошло је зло време, чудно и непредвидљиво, као када пада киша и греје сунце! Ово је време, када се зло са добром бори, у својој последњој великој битки, када након тога, на небу увек осване прелепа небеска дуга (она права, са смислом и значењем, које само природа и Бог могу да дају), а не она коју неки безумници носе, да би са њом, кад нико не види, обрисали своје упрљано и након година греха, отромбољено и ружно тело! Дошло је то време, баш то!

donkere

Време за све и свашта! Време да у Србији Немци организују производњу свиња, у земљи која је пре 200 година продавала те исте свиње баш њима!

Дошло је време да у Србији, Арапи организују пољопривредну производњу са све наводњавања, који никада у својој историји, па и оној најновијој, нису знали ни једно ни друго!

Дошло је време, да у Србији производимо пужеве, нојеве, емуе, нутрије, чинчиле и сличне животињске врсте, од којих за многе нисмо ни знали!

Дошло је време, да недељом идемо породично у најновије безличне обездуховљене ружне коцкасте зградурине – такозване хипермаркете, као некада што смо ишли на црквена богослужења!

Дошло је време да најгори и најнеписменији и са буквално купљеним „вискошколским“ дипломама, управљају целом државом, а да сами признају да немају стручних и квалитетних кадрова да поставе на чело великих преосталих државних система, као што су „Телеком“, „Електропривреда Србије и „Дунав“ осигурање, па зато намеравају да се реше тог нашег јединог преосталог власништва и продају га, пошто год може! То је исто као да наследиш од вредног и способног оца неки добар мердцедес или авион, или силну земљу, или рудник, или фабрику, па донесеш одлуку да то продаш и ослободиш је се, јер не знаш да возиш, или немаш пилотску дозволу, или не знаш да ореш, или не знаш да копаш руду, или не знаш да водиш фабирку! Уместо да платиш неког ко то зна да ради, док не научиш и сам то исто!.

Дошло је време, да се не гледа ко је колико вредан, паметан, образован, већ само колико има новца, колика је улизица, или колико је алав! Дошло је време да народ више воли председника туђе земље, него своје сопствене!

Дошло је време, да они који никада ништа нису радили у животу, нити су се икада игде доказали, уче све нас како се ради, и одлучују о томе, шта ћемо и како ћемо!

Дошло је време, да просечан човек, сматра да су поштење, марљивост и оданост најгоре људске особине, јер и сам види да они који их имају су гладни и немају од чега да живе!

Дошло је време да народ више не мисли да треба да се живи, већ да је боље да се изумре и да не треба да славе живот и љубав мушкарца и жене, онаквим каквим су се славили вековима, већ да се то може радити и на потпуно нови начин, тако што ће да се уздигне нека нова љубав између два мушкарца и две жене!

Дошло је време да више не смеш да казниш сопствено дете за оно што није добро за њега, породицу и друштво, јер ко си ти, ништавни мали човече, да знаш шта је добро, а шта лоше!

Дошло је време да што си већи издајник, то си већи патриота и јунак!

Дошло је време да је храбар човек будала, коме се подсмевају и у породици, и у кругу његових пријатељ, а највише у друштву и држави!

Дошло је време да је лицемерје најбоље плаћена људска особина, и тако пожељна и важна, да без ње нема опстанка државе!

Дошло је време када друштво из човека извлачи оно најгоре (алавост, похлелу, лични интерес), јер те особине наводно воде у прогрес и богатсво читавог друштва, јер наводно кад се сви обогатимо бићемо срећни!

Дошло је време да су наши највећи непријатељи, а што је историјски доказано већ више десетина пута, постали наши највећи пријатељи и партнери, а наши највећи пријатељи, они од којих требамо да зазиремо, по савету оних истих, горепоменутих, наших највећих историјских непријатеља!

Дошло је време када су патриотизам и родољубље и љубав према својој земљи, који требају бити основ озбиљне и снажне и просперитетне земље, проглашени за прави корен и извор зла у сваком човеку појединачно!

Дошло је време када нас убеђују пријатељи, да је живот под Отоманском имепријом, био пример толеранције и суживота!

Дошло је време када ни фашизам више није баш тако неупитно лош!

Историја нас свему томе учи, али нема више ко ни да нам о томе говори и прича! Нема јер је и Српска Академија Наука и Уметности, свима нама „открила“ велику новопечену истину: да она не треба да се меша у то куда Србија иде!

Открила је САНУ, да њихово животно и стручно искуство, и њихове седе и најмудрије главе, које сви ми као народ плаћамо, да заслужено лагодно живе, не треба ништа да саветују народ и њене вође! Открила је наша САНУ, тим својим „открићем“, да уствари не треба ни да постоји! Јер, и највећа незналица на свету, зна да када бака и дека, узму своје унуче или било чије дете у крило, они му увече, уз пуцкетање ватре, испричају приче које га касније могу да учине само бољим и мудријим човеком!

Цео просперитет човека као животињске врсте, се заснива на томе, да је он једина врста, која је успела да преноси своје искуство на потомство, и да га тако нагомилава до неслућених висина! Шта би било, када би сваки човек морао да пронађе ватру, точак, атомску енергију или струју! Тако и САНУ треба мудро и искусно да чини све за добробит овог народа, који их храни и плаћа, да на тај начин њихова неупитна мудрост остане као залог боље будућности ове државе и народа! Јер, ако тако није – чему служи САНУ? Нисам никада ни помислио да ће неко од њега покушати да направи елитно удружење пензионера, снобовски клуб затвореног клуба који постоји само зарад лагодности и дружења својих чланова!

Да, дошло је време по све нас! Али ми не треба да због тога проглашавамо крај и да је све завршено и да смо, ако не баш сада, а оно већ давно све изгубили!

Ако, ништа друго, треба да се зна и ја вам на овом месту сасвим добро стојим и постојим: да су и много гора времена остала иза наших предака и нас! Чак и када је судбина Косово и Метохија у питању, нису ни ова времена доба највеће пропасти и зла! Веровали или не, памти Косово и Метохија, и мање Срба на њему него што их има данас! Памти Косово и Метохија и Србија и много веће препреке између своје душе и тела!

SVITANJE-ISPOD-KOMOVA-1346186298

Дошло је време, какво год да је, да се на светлост дана изнесе оно што нема цену и не продаје се као било шта, на данашњој глобалној пијаци свега и свачега! Дошло је време да повратимо нашу душу, нашу част и наш понос!

Дошло је време, да се за почетак, као први корак, крене у борбу са сопственим празнословљем!

Дошло је време да се вратимо неким исконским симболима, словима и језику, јер само тако можемо да се изборимо са свеопштом буком, повиком и галамом!

Дошло је време, да вратимо прави звук неким словима, да вратимо право значење неким исконским речима!

Дошло је време, да чујемо како звуче речи и језик правог пријатеља, како звуче ти познати гласови, слова и речи, познати нашем језику, души и срцу, толико познати, колико и сродни!

Дошло је време, да након данашњег говора правог пријатеља, упућеног и нама и њима, нама свима, у дубокој тишини, одлучно и немо, кренемо из мрака ка светлу!

Миланко Шеклер
За www.koreni.rs

2 replies »

  1. VLADISLAV PETKOVIĆ – DIS
    ~НАШИ ДАНИ~
    Rазвило се црно време опадања,
    Набујао шљам и разврат и пороци,
    Подиг’о се трули задах пропадања,
    Умрли су сви хероји и пророци.
    Развило се црно време опадања.

    Прогледале све јазбине и канали,
    На високо подигли се сутерени,
    Сви подмукли, сви проклети и сви мали
    Постали су данас наши суверени.
    Прогледале све јазбине и канали.

    Покрадени сви храмови и ћивоти,
    Исмејане све врлине и поштење,
    Понижени сви гробови и животи,
    Упрљано и опело и крштење.
    Покрадени сви храмови и ћивоти.

    Закована петвековна звона буне,
    Побегао дух јединства и бог рата;
    Обесимо све празнике и трибуне,
    Гојимо се од грехова и од блата.
    Закована петвековна звона буне.

    Од пандура створили смо великаше,
    Достојанства поделише идиоти,
    Лопови нам израђују богаташе
    Мрачне душе назваше се патриоти.
    Од пандура створили смо великаше.

    Своју мудрост расточисмо на изборе,
    Своју храброст на подвале и обеде,
    Будућности затровасмо све изворе,
    А поразе прогласисмо за победе.
    Своју мудрост расточисмо на изборе.

    Место светле историје и гробова
    Васкрсли смо све пигмеје и репове;
    Од несрећне браће наше, од робова,
    Затворисмо своје очи и џепове.
    Место светле историје и гробова

    Остала нам још прашина на хартији
    К’о једина успомена на џинове;
    Сад сву славу пронађосмо у партији,
    Пир поруге дохватио све синове.
    Остала нам још прашина на хартији.

    Под срамотом живи наше поколење,
    Не чују се ни протести ни јауци;
    Под срамотом живи наше јавно мнење,
    Нараштаји, који сишу к’о пауци.
    Под срамотом живи наше поколење.

    Помрчина притиснула наше дане,
    Не види се јадна наша земља худа;
    Ал’ кад пожар подухвати на све стране,
    Куда ћемо од светлости и од суда!
    Помрчина притиснула наше дане.

    1910.
    Ево како савременик 1910 описује Србију пред Први свјетски рат. Нимало бајно… Нама из ове перспективе тај период изгледа идилично, нарочито побједе у Балканским ратовима и касније у Првом свјетском рату…, а у ствари као и у сваком рату радило се о великој погибељи у првом реду обичног народа и војника. Да Дис устане из гроба могао би само преписати своју пјесму, без великих измјена…Ако смо се тада трзнули, ваљда можемо и сада, али се бојим да нам треба неки велики преокрет тј. колективно буђење, који би тренутни правац усмјерио на сасвим супротну страну…
    До тада у се и у своје кљусе и личним примјером (и то у свакој ситуацији кад сте сами, у мањем или већем друштву) показати како треба да изгледа прави Србин. Ни оваква ситуација нас не спречава да лично будемо онакви како треба да изгледа прави човјек. Толерантан, поштен, разуман, пун љубави и разумјевања итд. додајте сами даље. Све што очекујемо од других треба да сами примјењујемо у пракси, па ће се полако ствари почети мјењати.

    Свиђа ми се