Просто је запањујуће колико су Срби склони амнезији. Како нас која мука притисне, тако носталгично бацамо поглед у прошла времена васкрсавајући све чега се досетимо само да би задржали своју улогу нарикаче, ваљда очекујући да ће некога ганути тај кобни усуд па ће нам понудити спасење из самилости.

И мада се деценијама, могла бих рећи чак и вековима, наши непријатељи и њихови циљеви нису променили а њихов добро осмишљени план све крупнијим кораком граби ка циљу, ми васкрсавамо њихове плаћенике и полтроне и идеализујемо их као своје велике хероје. 

„Јер свако зло које се упокојило, ето, диже се из мртвих и канонизује“.