Зелена застава ислама све чешће може да се примети на улицама старих европских градова, пише западна штампа. Један од најодиознијих примера је шеријатска полиција у градићу Вупертал код Минхена. Још пре неколико деценија немогуће је било то представити. А сада немачки становници које после сумрака нађу како испијају алкохолне напитке, морају да слушају придике од групе јаких момака у наранџастим пелеринама са натписом Sheriah Police. За сада се све ограничава само речима. Али за кршење прописа шеријата када је алкохол у питању, у низу арапских земаља предвиђена је телесна казна.

Индикативно је да су шеријатске „патроле“ саме од локалних становника: најчешће су то мигранти друге-треће генерације, али дешава се да су то и представници староседелачког становништва који су примили ислам. Према мишљењу експерата, прилично велики део западне, између осталог немачке омладине, у условима непрекидне кризе тражи алтернативу биргерском начину живота. Седамдесетих година прошлог века ови романтичари би кренули у редове левичарских група. Данас, када таквих више нема, формирану нишу за бунтовнике и нонкомформисте попунио је ислам радикалне провинијенције. Говори директор Института за стратешке оцене Сергеј Ознобишчев.

Против такве врсте терора врло је тешко борити се. Зато што на елементарним популистичким идејама могуће је врбовати за савезнике врло много социјално сасвим адаптираних људи. Према мишљењу угледних теоретичара и практичара борбе против тероризма, редови терориста попуњавају се не само на рачун сиромашних, убогих и одбачених. Тамо има и прилично успешних људи.

Неки од неофита у свом бунту против западног друштва иду тако далеко да одлазе да ратују у кризна жаришта која се појављују тамо где је протутњало такозвано „арапско пролеће“. Говори председник центра за стратешке комуникације Дмитриј Абзалов:

Многи аналитичари истичу да ће се у скорије време ескалација екстремизма дешавати и на рачун радикалног ислама, између осталог сунитског усмерења. Тако да подржавајући, на пример, сиријске групације, Запад копа себи јаму. Зато што у контексту озбиљних миграционих процеса скоро гарантовано екстремизам ће се проширити и на Европу. За сада екстремисте привлаче кризна жаришта на Блиском Истоку и северу Африке. Али чим се ситуација измени и стабилизује, они ће неизбежно пренети свој радикализам и својеврсни начин живота у Велику Британију и Немачку.

Данас европски џихадисти који ратују у Сирији и Ираку почињу да се враћају кући. И неко од њих може да се лати увођења „исламског поретка“ у немачким градовима, или, на пример, у Лондону, на чијим улицама су се шеријатске патроле појавиле још пре годину дана. И тада ће се Запад суочити са најозбиљнијим таласом насиља, за шта уопште није спреман. Могуће да има смисла да кардинално ревидира стратегију развоја и одустане коначно од доктрине „извоза демократије“ као универзалног инструмента геополитичке експанзије.