РАПОРТ КОЈИ ГОВОРИ О МНОГОЧЕМУ

– У вези третирања осуђеника у КПД “Идризово” код Скопља –

Пише: Проф. Др Каплан БУРОВИЋ, академик

У мом досијеу бр. 4874, које се чува у Државној архиви Републике Македоније, Скопље, поред осталих докумената, о којима сам писао, чува се и Рапорт на македонском језику, којим дежурни надзорник В. Јанкуловски ставља на знање Управи КПД “Идризово”, наводно “за правен неред во работилница”– за учињени неред у радионици (предузећа ПРЕПОРОД) од стране осуђеника Ресулбеговић Каплана, односно Буровић Каплана. Ево дослован превод тог Рапорта:

Предајем на рапорт осуђеника Каплан Џано Ресулбеговић из собе бр. 20, рег. бр. нема, осуђен за непријатељску пропаганду на 18 месеци, са почетком казне 4.III.1959.год, завршетак 4.IX.1996. год. (Година је погрешна!-КБ).

Дисциплински некажњен.

Дана 7.XII.1959. год у лимарској радионици “Препород” учинио је неред и изазвао тучу са мајсторима (неосуђени службеници- КБ). Опсовао је осуђеника Мустафа Адем Расим-а. У истој радионици се свађао са мајстором Спасе Каракушев и неће да ради где га одређује.

Напомињем: држање и понашање горе именованог беше тако грубо и према мајстору Спасе, којему је и претио. Рекао му, ако те само будем видео на слободи, друкчије ћу се обрачунати са тобом. Позван је у канцеларију и одвојен од других да не би правио неред. Али тако је дрзак да до данас нисам срео осуђеника који заслужује да буде највише кажњен.

Препород
XII 1959. год.

Дежурни надзорник
В. Јанкуловски

У наставку овог рапорта, опет рукописом, пише: 

– Задужен је да ради на преси, али његов друг у раду рекао је Спасету да именовани неће да ради. Каплан је рекао Спасету да је то тежак рад (за њега) и да то не може да ради.

– Кад му је Спасе рекао да ће га дати на рапорт, одговорио му је: “кад год хоћеш дај ме на рапорт”.

– Надзорнику је рекао, кад га овај саветовао и указао му да је дрзак: “Што хоћеш?! Да нећеш да ти клекнем на колена ?!”

– Опсовао је мајку Мустафи и рекао му: “иди у три пичке материне!”

-… (Нечитљиве речи)…Овим рапортом само може да му се даје лакши посао, т.ј. да се изведе из Препорода.

14 дана изолације, 1 месец без писма, пакета и сусрета.

Неколико дана пре, Управи КПД “Идризово” стигло је писмо мог брата, мајора ЈНА, којим их овај ставља на знање да се одриче мене као брата, ваљда зато што сам “народни непријатељ”, и да од сада они могу самном чинити што им буде драго. И ето, они предузимају први корак у том смислу: из радионице, где сам радио до тада један физички посао остварљив од мене и мојих физичких способности, премештају ме у друге радионице, да радим на тешкој мануелној преси, која се стављала у рад мишићима радника, а не струјом. Та је преса ко зна из којег века, сигурно из времена када се још није знало за струју, изграђена да ради са њом какав Херкулес.

Ја покушах да је ставим у покрет, али одмах осетих да то мојим физичким снагама не могу да изведем. Зато рекох одмах надлежном службенику, тзв. Спасе, да сам физички неспособан за тај посао. Он ме одведе у њихову канцеларију на рапорт код дежурног надзорника, коме понових исто.

Ни псовки нити претњи није било са моје стране ни против кога, јер ни псовке нити претње нису никада биле у мојој нарави, а третман, који ми се чинiо, знао сам да ми не долази од њих, ни од Спасета, камоли и од Мустафе.

Напротив, Титоисти су ти који су то, псовке и претње, манифестирали према мени, на што им ја нисам одговорио истим речником. Штавише, на њихове псовке сам им одговорио мојим саркастичним примедбама. Тако, иследнику Томо, који ми опсова мајку, рекох му:

– Та мајка није само моја, већ је и мајора ЈНА Џевдета Ресулбеговића! Чим се будем срео са братом, рећи ћу му да сте му опсовали мајку!“

На то ми иследник одговори:

– Ја сам опсовао само ваш део мајке!

– Реците то мајору Ресулбеговићу! – дочеках га ја.

Како се јасно види из овог Рапорта, и дежурни надзорник је био свестан да тај посао није био за мене, за моје физичке могућности. Зато он пише: “да му се даде полесна работа” – да му се да лакши посао.

Али што му значи предлог “т.ј. да излезе од препород” – да се изведе из препорода?! Сав комплекс рада у КПД “Идризово” звао се ПРЕПОРОД. Извести којег осуђеника из Пепорода значило је или га изолирати за стално (Било је таквих у том затвору!), или га физички ликвидирати, што је исто тако чињено на све могуће начине, од којих је један од најобичнијих био инсценирање новог судског процеса.

Како се сада јасно види из расположиве документације и догађаја који су следили ово, Титоисти су се спремали да ми инсценирају судски процес. То нам јасно доказују два фалсификована писма, која ћемо анализирати једном другом приликом, као и пришивање страних заставица под астар капута ноћу између 2 и 3. августа 1960. године, да би нас представили као непријатељску организацију, што им пропаде, јер пришиваче тих заставица ухватисмо на дело и бацисмо се у демонстрацију још у пола ноћи, тражећи Управу затвора да им предамо заставице и њихове пришиваче.

Овај Рапорт, иако је састављен онако како се то свиђало њима, Титоистима, јасно говори о незаконском третману који ми је учињен дуж издржавања казне од 18 месеци строгог затвора. Сигурно да се овако нисам третирао само ја, већ и сви други који се нису сломили и ставили у служби УДБ-е. Ја нисам био ни први, нити последњи.