Петар Искендеров
Фонд Стратешке Културе 04.09.2014

Настављајући да у стопу прати САД, ЕУ је појачала притисак на земље које не улазе у састав те организације, како би их приморала да се присаједине антируским санкцијама. Као полуга се користи њихова тежња, планови и заблуде по питању евроинтеграција.

Руска забрана на увоз низа прехрамбених производа из ЕУ није за шалу и то је узнемирило Брисел. Руководство ЕУ у томе не види само конкретне губитке – иако и они износе реда 12 милијарди еура – колико реалну претњу да ће се лишити позиција на руском тржишту. Уосталом, пре или касније ће се “рат санкцијама” завршити, а на место извозника из ЕУ доћи ће земље из Јужне Америке, југо-источне Азије, државе ЗНГ-а и југо-источне Европе које имају традиционално блиске везе са Русијом.

Није изненађење ни што је ЕУ пожурила да форсира догађаје – али не по питању смањења затегнутости у сопственим односима са Москвом, већ по питању стварања нових линија поделе и “трговинских фронтова”. Практично ултимативни захтеви да се придруже санкцијама Европске Уније упућени су Србији, Босни и Херцеговини, Молдавији и другим земљама које намеравају да ступе у ЕУ. Не обавезујући се никаквим допунским обавезама по питању пријема тих земаља у ЕУ, или бар покрића неизбежних финансијских губитака, Европска Унија им је предочила неопходност замрзавања даљег развоја трговинско-економске сарадње са Москвом. Посебно негодовање европских званичника изазвала је процедура државних субвенција за испоруке у Русију. Управо је одустајање од сличних субвенција секретар за медије Европске комисије Петар Стано пожурио да назове “контруктивним приступом” питању.

У делу горе-наведених држава – ултиматум из Брисела је наишао на адекватну оцену.[1] Разуме се, тешко је било од Срба и Молдаваца очекивати категоричко одбијање разматрања захтева ЕУ. Међутим, њихови државни чиновници су изјавили да намеравају да и даље развијају сарадњу са Русијом. “Европа је захтевала да не дајемо субвенције, но, ми то нисмо ни намеравали. За тим нема потребе” – истакао је премијер Александар Вучић.[2] Према његовим речима “очигледна је потреба руских трговачких гиганата за прехрамбеним производима и наши произвођачи могу да извозе све што имају”. Премијер Вучић је напоменуо да је ступање Србије у ЕУ њен стратешки циљ, али Београд мора “сачувати добре и пријатељске односе са Русијом”.[3] А министар иностраних послова И. Дачић био је још јаснији, позивајући на укидање антируских санкција.[4]

Сличну позицију изнела је и Република Српска, која улази у састав БиХ. Премијер Републике Српске Жељка Цвијановић је позив ЕУ трећим земљама – посебно према државама-кандидатима за приступање Европској Унији – да се уздрже од било каквих мера које подстичу јачање извоза у Русију, назвала лицемерним. “Прилично је лицемерно земљама-кандидатима за које је неизвесно да ли ће уопште у наредних 20 година постати чланице ЕУ, предлагати да се уздрже од било чега што би им могло помоћи да побољшају своје економске прилике” – изјавила је она. Председник владе РС је уверена да цела БиХ треба да “искористи сваку могућност за извоз својих производа у Русију и на друга тржишта”.

Такође и Молдавија, без обзира на све своје прозападно опредељење, категорички је против тога да се са Русијом разговара језиком санкција и ултиматума. Јуриј Љанка, премијер Модавије, потврдио је да низ локалних политичара захтева од власти у Кишињеву да се присаједине антируским санкцијама, међутим, позиција кабинета је принципијелно другачија: “Влада то питање не разматра”. “Ја одговарам за рад кабинета и због тога могу рећи да ми сматрамо да је неопходно наставити дијалог и сарадњу са Русијом” – истакао је Јуриј Љанка.[5]

Због тога не чуди да у редовима ЕУ
јача опозиција самоубилачкој русофобској политици Брисела. Премијер Мађарске Виктор Орбан представља једног од најактивнијих присталица развоја трговачко-економских веза са Москвом. Говорећи недавно пред мађарским дипломатским кором, он је изјавио да ће тражити подршку и других земаља-чланица ЕУ у циљу побољшања односа са Русијом. Он је дипломатама упутио упозорење да не раде на даљем захлађењу односа са Москвом: “ЕУ свакодневно добија од стране Москве све јачи одговор на санкције. То је лоше не само за Мађарску, него за читаву Европску Унију. Ми морамо да нађемо сараднике међу земљама-чланицама ЕУ које су заинтересоване за слабљење утицаја тог нежељеног процеса разједињености”.[6] У вези са тим шеф мађарске владе је признао негативан утицај разједињености земаља централне и југо-источне Европе по питању развоја односа са Русијом. Према речима В. Орбана, Пољска и прибалтичке земље разматрају руско питањепревасходно из угла безбедности, док Мађарска гледа на Русију као на пословног партнера и разматра друге аспекте настале ситуације као другоразредне. У скорије време биће јасно у ком својству Србија гледа на Русију.
____________

[1] DPA 221251 GMT Aug 14 22.08.2014 16:51
[2] ИТАР-ТАСС 25.08.2014 13:38
[3] РИА НОВОСТИ 22/08/14 17:09 22.08.2014 17:10
[4] DPA221431 Aug14 22.08.2014 16:32
[5] ИТАР-ТАСС 25.08.2014 13:38
[6] http://www.fondsk.ru/news/2014/08/26/vengria-ischet-souznikov-v-es-chtoby-pomiritsja-s-rossiej-29166.html