Станислав Бранковић
Коментар са ФБ групе РАЗБИЈМО РЕЖИМСКИ МЕДИЈСКИ МРАК – ПОСТАНИМО СВИ ФБ РЕПОРТЕРИ
Већ три деценије се, о томе како нас демографски статистички трендови воде у скори и неизбежан нестанак, у нас само прича и анализира а без икаквих значајнијих системских мера и поступака које би се томе ефикасно супротставиле.
Зашто?
Хајде, деведесетих је био рат и решавање тога се остављало за боља времена, но да је пре 14 година, после „демократских промена“, бар 15% профита добијеног распродајом друштвене имовине системски преусмерено из џепова транзиционих бенефитора ка популационој репродукцији, данас бисмо на тај проблем гледали са далеко оптимистичније позиције. Већ би сада, за читаво поколење србчади спремали малу матуру…
Међутим, није се ни мрднуло ка бољем. Напротив, ствари све брже нагињу низа страну… због тога што ми од 2000. имамо у политици, државним службама, у култури и бизнису… грамзиви олош који НЕ ВЕРУЈЕ у србски национални пројекат. Они не размишљају о својим потомцима (ако уопште размишљају) као сународницима данашње деце нас осталих, и стога не желе да жртвују ни мало своје друштвене моћи и богатства зарад будућности народа чију елиту узурпативно фигурирају. Једноставно, сви они само гледају где ће шта одавде да очепушају, избунаре, исцеде и склоне далеко.
Тај дух посвемашње несолидарности и себичлука који се спушта наниже и потпуно је обузео и слојеве средње класе, је дошао до апсурда, тако да нпр. имамо просветаре који свој стандард и своје плате самеравају према примањима и стандарду наставника и учитеља у ЕУ, а то што им пола ученика, све малобројнијих одељења, нема да плати ужину у школи, то је: „ствар њихових родитеља који нису ни требали да их праве ако немају средстава да им приуште достојан стандард“ (?!).
Тај исти мисаони дискурс подржава, истовремено, либерално-капиталистичке политичке опције предавања законима тржишта, једног наднационалног система у коме 80% њих свој посао уопште не би могли ни да раде.
Имајте то на уму, да, када се следећи пут будете опредељивали да (не)изађете на изборе, ту ваша ВЕРА у будућност (и у Бога, дакако) конкурише њиховом среброљубљу, малодушности и безверју.
***
Ако се ништа не промени, 2082. године у Србији више неће бити ђака првака
И ове године радосни тренутак поласка у школу је помућен податком да се непрекидно смањује број ђака у Србији услед катастрофалних демографских кретања. Наиме, школска година је почела за 68.000 првака, што значи да се њихов број за последњу деценију и по смањивао у просеку за по 1.000 првака годишње. Стога, ако се системским мерама на нивоу државе не заустави овај дугогодишњи тренд, сурова математика нам каже да ће се за ђаке прваке у Србији већ 2082. године огласити последње школско звоно, јер их више неће бити.
Ма колико да је тешко поверовати у такав сценарио, статистички подаци су неумољиви и показују да су ствари отишле толико далеко, да је само одлучном акцијом могуће преокренути ситуацију и избећи тужан крај. Наиме, ради се о томе да само осам општина у Србији имају позитиван природни прираштај, а у целом остатку земље становништво се смањује драматичном брзином, с обзиром да разлика између умрлих и рођених износи чак 35.000 хиљада, што представља губитак једног озбиљног града сваке године.
Зато и не треба да чуде новински наслови у локалним гласилима поводом почетка нове школске године, да је фактички свуда приметан осетан пад броја ђака првака, па се у том контексту помињу Крагујевац, Вршац, Бор, Кикинда, Ваљево, Суботица, Ниш, Сомбор, те многи други градови, као и сам Београд, а посебно је драстичан пример Панчева, где ће број првака у односу на прошлу годину бити мањи за чак 7 процената. Наравно, то је сасвим логична последица чињенице да стопа рађања ни изблиза није довољна чак ни за просту репродукцију становништва. А да при том није реч ни о каквим неутемељеним претпоставкама, сведочи званична изјава српског министра Вулина, који је дословно изјавио ово – „Србија има поражавајуће демографске бројке. Ми смо најстарија нација у Европи, а други смо у свету после Јапана. Застрашујућа статистика показује да се у Србији обави више побачаја него порођаја“, закључио је министар.
Први школски дан у Русији, Фото: РИА Новости
Па ипак, у свему томе можда највише брине недостатак визије како остварити демографски опоравак, иако постоје добри примери да су земље са сличним показатељима успеле да државним мерама преокрену такав негативан тренд. Конкретно, у Русији је истовремено постигнуто повећање рађања и смањење смртности становништва, што је резултирало позитивним природним прираштајем у 2013. години, иако је и тамо ситуација била критична читаве последње две деценије. Али како се видело, на крају се руска државна подршка рађању трећег детета показала успешном, а она се током низа година састојала у обилној финансијској помоћи родитељским паровима кроз програм под називом „мајчински капитал“.
Међутим, све док се и у Србији не обједине потребна воља и неопходна средства за сличан програм опоравка, број становника ће и даље константно да пада, исто као и број ђака првака, све док не дође 2082. година када би школске клупе могле остати сасвим празне. А уколико се некоме учини да у таквој прогнози постоји трунка претераног песимизма, онда нека узме калкулатор у руке и резултат ће поново бити чиста нула, ако се не промени статистички тренд који сада постоји. И зато радујмо се почетку нове школске године, заједно са првачићима.
Док их још имамо.
Категорије:ДРУШТВО, Национално питање, СРБИЈА, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Неопходни су нам људи као Захарченко!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
ИМА КО АКТИВНО РАДИ НА ТОМЕ !
Tue, 2 Sep 2014 13:06:28 +0000 от „СРБски ФБРепортер“ : >РЕДАКЦИЈА posted: „Ако се ништа не промени, 2082. године у Србији више неће бити ђака првака
Ратко Паић Глас Русије 2.9.2014.
И ове године радосни тренутак поласка у школу је помућен податком да се непрекидно смањује број ђака у Србији услед катастрофалних “ >
Свиђа ми сеСвиђа ми се