Конкретна подршка и јесте оно за шта је модерни човек слабо способан, посебно кад живи тотално дезоријентисан и немоћан у друштву без икаквог стварног система вредности.

Због тога нам се лоше пише.

21.08.2014. ФБ профил Dragoslav Bokan, за ФБР приредила Биљана Диковић

Драгослав Бокан

Наиме, кад се склони Бог из живота неког народа, онда се на његовом месту ствара ПРАЗНИНА.
И у тај ваккум онда улеће демонско ништавило хедонизма и себичности, размажени егоизам од смрти уплашене индивидуе која ИСКЉУЧИВО мисли о себи и својим најближима.
Уместо вере се ту појављују празноверје и кобни атеизам, страх и неповерење; уместо идеје заједнице – идеја интересне групе (читај: партије, мафије, завичајне екипе) и биолошке породице; уместо идеала и врлина – сналажљивост и поквареност; а уместо правог Бога – одвратни и свемоћни „бог Новац“.

• И како да се овакво друштво (где од других тражиш све, а од себе ништа) реално самоорганизује и обнови?
  Како да над поведе вођа, кад он неће доћи с неба, неће „пасти с Марса“, већ ми треба да га изнедримо?

Они коју имају мало или немају скоро ништа – не могу, а они који имају доста и много – неће да му (могућем вођи) помогну да се изнедри, појави некако пред свима нама и акробатски вешто избегне безбројне замке непријатеља и наше неповерење да ли је (или није) „баш он – тај“.

И народ Израиља је чекао Спаситеља и Изабраника, па га није препознао – и то Њега, онаквог! – а како ћемо то ми данас, завађени и неповерљиви, ситничави и критични, а са свим иоле већим и значајнијим медијима на противничкој страни?

Зато више не може Србија сама (као у времену Карађорђа) да „испили“ и одгаји, препозна и отхрани, заштити и одбрани свог вођу – који то заиста јесте или може да постане – па нам га зато могу само велике међународне силе (и њихове обавештајне службе) креирати и за нас одабрати, а онда га и вешто наметнути, кроз привид „партијских избора“ и вечног залуђивања већ излуђеног народа.

Другим речима, НЕМОГУЋЕ ЈЕ ДА СЕ У СРБИЈИ САМ ОД СЕБЕ ПОЈАВИ МА КАКАВ (ЛАЖНИ ИЛИ ПРАВИ, ЗЛИ ИЛИ ДОБРОНАМЕРНИ, ПОКВАРЕНИ ИЛИ НОРМАЛНИ) ПРЕДВОДНИК ВЕЋИНЕ НАШЕГ НАРОДА.

Њега ће нам наметати од споља они који могу да креирају јавно мнење (и тако створе наше љубимце и лидере).

Прво нас очарају, а онда (пројектованим медијским аферама и „правом истином о њему и његовим гресима“) разочарају у тог нашег изабраника.

И није довољно да тај кандидат за судбинског вожда Србије буде частан, храбар, образован, креативан, интелигентан, мудар и обдарен безбројним врлинама – увек ће му се наћи „фатална мана“, разлог да му не поверујемо или се разочарамо у њега.
Нико од нас не може да избегне овакав сценарио.
А неће нас наши невидљиви господари (креатори свести и „јавног мнења“) разочарати само онда кад је у питању њихов човек, е њега ће строго чувати од свих афера и разорних критика (све док им је потребан).

Суштина је у томе да се сви строго контролисани народи доведу у стање трајне малодушности и општег разочарења („ма сви су они исти“, „све су то лопови и багра“), јер онда можемо да добровољно пристанемо и на њиховог окупационог службеника („каква је разлика?“, „боље да влада странац него њихов слуга, боље Турчин него потурица“, „нама треба бич и гвоздена рука, ја да вам кажем, једно 20 година, па да се обновимо из пепела“, „ма нек дође црни ђаво, само да овог идиота више не гледамо“), пристајући на трајну капитулацију и продају душе.

Е, због свега овога је ТОЛИКО ВАЖНО веровати у Бога, бити лично скроман и радан, размишљати срцем и последњим остацима наше скоро нестале интуиције и знати да нам САМО ИЗ РУСИЈЕ И ПРЕКО РУСИЈЕ МОЖЕ ДОЋИ СПАС.

Зато је тако и толико за све нас битно шта се данас дешава са Русијом и Новорусијом.

Због тога је неописиво важан Владимир Путин, који није само Рус и само тренутни представник свог народа, већ и НАША ЈЕДИНА НАДА ДА СЕ ИШЧУПАМО ИЗ СМРТОНОСНЕ ЗАМКЕ И ЗАСЛУЖИМО (овоземаљско и послесмртно) СПАСЕЊЕ.

Од њега (и од Бога, наравно) СВЕ ЗАВИСИ.

Ван њега и ван Русије – ми већ не постојимо.

Не дај Боже да се у то својим очима, лично уверимо.