Напомена редакције СРБског ФБРепортера: Приликом читања вести са Косова и Метохије треба имати у виду да су општинске власти на КиМ формиране на основу резултата на нелегалним шиптарским изборима од 3. новембра. Отуда не може бити речи о одборницима, градоначелнику или председнику Скупштине општине, већ само о „одборницима“, „градоначелнику“, „председнику Скупштине општине“ итд.

***

Србија је својевремено, махом у периоду између 1980. и 1990. године, с циљем да заустави сеобе и задржи преостали српски народ на својим огњиштима, изградила двадесетак погона на северу Косова и Метохије, највише у општинама Лепосавић и Зубин Поток где су, између осталих, своје фабрике подигли тадашњи гиганти Лола, Јавор, Симпо, Петолетка, ВИК из Вршца, Кристал, Градац и други.

06.08.2014. ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Радници Лола-фота раде пуном паром

Данас већина тих фабрика не ради јер им граница и „албанска царина“ на Јарињу и Брњаку онемогућавају набавку репроматеријала и извоз готових производе, а и оне које раде или имају шансу да ускоро покрену производњу на удару су Косовске агенције за приватизацију (КАП) која жели да их јефтино распрода, углавном Албанцима јужно од Ибра, угаси и остави хиљаде српских породица без шанси да раде.

Хапшења директора

Косовска агенција за приватизацију и у Приштини слови као легло злоупотреба и криминалних приватизација. Неколико челника ове агенције је хапшено, било је разних смена, али се у овој агенцији и до данас ништа није променило.
– Нека се оне смењују и нека с албанском имовином раде шта хоће, нашу неће крчмити, бранићемо је свим средствима, ако треба и силом – истиче један радник Симпа у Зубином Потоку.

На опасне намере Приштине већ дуже времена надлежнима у Београду и српском преговарачком тиму у Бриселу указује инжењер Вукоје Вукојевић, директор фабрике отковака Лола-фот у Лешку код Лепосавића, једној од ретких српских фабрика на северу Косова која ради, упошљава Србе и извози.

– Ми смо били истурени погон фабрике „Иво Лола Рибар“ из Београда, сада смо самостална фабрика која, упркос разним блокадама, опструкцијама и застрашивању из Приштине, производи квалитетну робу за Русију, Италију, Белорусију и још неколико земаља. Да није нерешеног статуса, границе и царине у Јарињу, били бисмо гигант и могли да упослимо дупло више од садашњих 160 радника и извозимо у још неколико европских земаља – каже Вукојевић.

Фабрику је недавно посетила делегација из Приштине и обавестила да је са још 11 погона на северу Косова на реду за приватизацију по косовским законима.

– Рекли смо им да на то не пристајемо и да никада нећемо пристати јер би продаје фабрике, поготову неком Албанцу, или Србину из кога се крије Албанац, значила и њено гашење. Две стотине српских породица остало би без хлеба и морало би у сеобу. Бојимо се да је баш то циљ „приватизације“ на коју нас тера Приштина – објашњава Вукојевић.

Имовина народа

У Приштини сву имовину која је пре рата на Косову била друштвена и данас сматрају друштвеном, то јест косовском. С једне стране, Лолу-фот Србија сматра својом фабриком јер је регистрована у Србији и ради по српским законима, а с друге стране, Приштина је сматра косовском јер су сва имовина фабрике и радници на Косову.

– Бојимо се да нас чека иста судбина као и наш погон у Штрпцима у који су недавно упали представници Косовске агенције за приватизацију, разјурили раднике и закључали је, а ускоро ће је продати неком Албанцу – наглашава Вукојевић.

Председник општине Лепосавић и члан Управљачког тима за спровођење Бриселског споразума Драган Јаблановић истиче да Приштина криминалном приватизацијом покушава да преузме фабрике на северу Косова које је стопроцентно градила Србија, неке од њих, попут Лоле-фот у Лешку и погона Симпа у Зубином Потоку, све што произведу могу одмах и да извезу.

Вукоје Вукојевић, директор фабрике отковака Лола-фот

– Толико су дрски да су без нашег знања и било каквог контакта са локалном самоуправом у центру Лепосавића продали робну кућу фирме Универзал, стовариште и 75 ари плаца за само 50.000 евра. Као купац појављује се један Србин из Вучитрна, а сви знамо да иза њега стоји Албанац. На сличан начин, будзашто, продат је и део фабрике Кристал, у најави је „приватизација“ погона Петолетке, Земљорадничке задруге и дрвне индустрије Храст. Рекли смо им јасно и гласно да овде немају шта да траже, нити да продају, стопирали смо и оно што су продали, реч је о имовини овог народа који ће, ма какво решење да буде за север Косова, њоме и управљати – поручује Јаблановић и подсећа да је у погонима која је у овој општини изградила Србија може да се упосли бар 500 људи.

Отимачина на препад

Славољуб Ђурђевић, директор Фабрике ламелираног намештаја у Зубином Потоку, коју је Симпо недавно поклонио Епархији рашко-призренској, каже да их највише мучи „граница“.

Драган Јаблановић

– Били смо пример за Косово и Србију све до прошле јесени, док нам није забрањен пролаз на Јарињу и Брњаку, 90 одсто наших производа извозили смо у Скандинавију, највише у Шведску. Тренутно не радимо јер је немогуће привређивати у оваквим условима, а 150 радника страхује за своју судбину. Кад бисмо решили проблем, одмах бисмо обновили производњу, упослили још стотинак радника и поново почели да извозимо – истиче Славољуб Ђурђевић.

У Приштини одбијају да Епархију упишу као новог власника јер желе да погон Симпа, који сматрају својим власништвом, угасе, а потом и јефтино продају.
Стеван Вуловић, председник општине Зубин Поток, апелује на Београд да им преговорима у Бриселу и стриктном применом Бриселског споразума помогне и спречи отимачину.

– Ради се о опструкцији и тактици за уништавање и присвајање српске имовине. Крајњи циљ им је да се сви погони затворе, да око 1.000 људи остане без посла и могућности запослења и да потом сви са породицама оду с Косова – жали се Стеван Вуловић, председник општине Зубин Поток.

Миротворци бизнисмени

Део вредне српске имовине на северу Косова је и Комбинат Трепча са рудницима Стари трг, Бело брдо, Црнац и Флотацијом у Лепосавићу. На ову српску имовину (Трепча не ради) Албанци још нису ударили, јер не смеју од страних газда који су, осим Трепче, за себе резервисали и све друго што је вредно не само на северу већ и на другим деловима Косова и Метохије. На Трепчу између осталих претендују фирме из којих стоје Медлин Олбрајт, Весли Кларк, Вилијам Вокер, бивши амбасадор САД у Приштини Кристофер Дел и други белосветски „миротворци“.

– Нећемо им дозволити да продају ниједну машину, а камоли погон. То смо јасно рекли челницима Косовске агенције за приватизацију и од тога нећемо одустати. Имамо добре односе са представницима међународне заједнице, надамо се да ће нас разумети и помоћи. Нашим средствима и уз помоћ донатора из Норвешке и Данске покренули смо погоне Јавора и Лоле, ускоро би требало да поново проради и Симпо, у плану нам је да покренемо и погоне ваљевског Градца и „Наде Томић“ из Ниша. Ускоро ће прорадити и бивши погон Јавора у Брњаку, подно планине Мокре горе. Циљ нам је да до Нове године запослимо 500 радника и тако задржимо исто толико породица – објашњава Вуловић.