ФБР КОМЕНТАР: МИ СМО У ГРУПИ ОНИХ КОЈИ НЕ ОДУСТАЈУ и зато објављујемо ово сведочење организатора протеста твитер и ФБ кампање #ИНИЦИЈАТИВА ЗА МАМЕ И БЕБЕ! Реците НЕ укидању помоћи нашим мамама! Недеља, 11.мај у 16ч,Трг Републике, Београд #КАИШ РТ РТ!“ у целости…

23.07.2014. Српски културни клуб, за ФБР приредила Биљана Диковић

Србија је земља која је пала са литице, али њени политичари упорно и доле на дну, траже неку рупу како би земљу сурвали још дубље. Ми борци против лоше политике (а има нас), се полако осипамо, а остају само још они упорни и они који борбу против власти виде као храну за своју сујету. Ово је прича која је мене демотивисала да се даље борим.

Крајем априла, формирала се власт у Београду и одмах направила неке мере штедње, док је прва од тих мера, бизарна одлука да се у зeмљи са негативним природним прираштајем умање, односно укину новчана давања породиљама.

Почела су гунђања, као и увек. Све је личило да ће проћи као и све остало. Мало гунђања, мало спрдања и завитлавања и то је то. А ја сам чекао да нека политичка партија, невладина организација или бар јавна личност, покрене иницијативу којом би се повела борба против ове бизарне одлуке.

На крају, чекање се није исплатило па сам то покренуо ја. Узгред, ја нисам родитељ, нити сам ожењен, нити ми је девојка трудна, нити чак живим у Београду (живим у Панчеву). Али морао сам покушати јер сам јасно видео „паклени план“ нове српске власти. План је био да се у циљу уштеде а у ствари у циљу УБИЈАЊА СОЦИЈАЛНЕ ДРЖАВЕ, прво удари на највећу вредност, бебе. Када се удари на бебе, а јавност то пусти да прође, проћи ће све. Како ће се бранити пензије, када су неодбрањене бебе? Како ће се бранити социјална права незапослених или инвалида, када су бебе „укинуте“ због уштеде?

Покренуо сам иницијативу преко Твитера да се орзанизује протест 11.маја у 16 часова на Тргу Републике у Београду. Од свих твитер кампања и кампања на друштвеним мрежама које сам имао прилике да испратим, ова је објективно била прилично јака. Замолио сам бар двеста утицајних твитераша и скоро сви су се одазвали, да пусте иницијални твит као свој „#ИНИЦИЈАТИВА ЗА МАМЕ И БЕБЕ! Реците НЕ укидању помоћи нашим мамама! Недеља, 11.мај у 16ч,Трг Републике, Београд #КАИШ РТ РТ!“ Кампања је почела 6.маја, а дан касније на Фејсбуку. Текла је јако добро, чак сам у неколико наврата имао трему, шта да радим са толиким људима.

Сам протест није био сам себи циљ. Знао сам да се конвенцијалним начинима ништа не може постићи. Зато сам као бесмислене одбацивао демократске иструменте попут петиција или пријављивања скупа. Оно што је била идеја је да се покрене креативна акција која ће бити шармантна и видљива. Та акција се звала Окачи играчку о клин. Пошто су деца у Србији непожељна, играчке су вишак па их треба окачити о клин. Тај клин је било било шта на шта би се играчка могла окачити, али на јавном месту, да је сви виде. Осим качења, играчку је требало и фотографисати, а затим окачити на било коју друштвену мрежу уз #КАИШ. Зато је последњих дана пред протест иницијатива позивала оне који ће доћи да понесу непотребне играчке због наредне акције.

Идеја је била да се Београд покрене и одбрани своје најмлађе Београђане. Пошто сам знао за охолост власти, веровао сам да ће пожар из Београда запалити и Србију. Нисам знао да ли ће бебе бити одбрањене, али сам веровао да уколико буде борбе, неће смети, да се та борба од стране власти, распламсава смањивањем пензија и другим најављеним умањењима и укидањима.

Протест се приближавао и тензија је расла, не само у мени већ и на друштвеним мрежама. Почела је и антикампања. Протест није пријављен! Антикампања је била невероватно јака. То ми је говорило да се за њу и те како зна. А говорило ми је и да ће многи одустати, што ми је годило јер сам већ мислио да ће бити 10.000 људи, а ја би хтео да буде до 1.000 јер сам изнајмио мегафон и то му је био капацитет.

Током иницијативе и кампање, као и током самог протеста, кључну и неопходну помоћ ми је пружио пријатељ који је све одлуке доносио заједно са мном. Током кампање су нам се придружиле неке невладине организације пре свих Центар за маме, али су до кључног дана одустале. Разглог за одустајање је био техничке природе (нисам ни хтео да размишљам о другим могућностима), па је протест помогнут само физичким присуством председнице Центра за маме.

То је ипак био велики допринос зато што је она била једна од седам (и бројем 7) учесника на протесту у недељу 11.маја у 16ч. Осим учесника на протесту ту сам био ја, моја девојка, мој пријатељ суорганизатор, његова трудна супруга и шеснаестомесечни син. Дакле укупно дванаест људи.

Услед јаке кампање, појавили су се и медији. Телевизија Б92, новине Блиц, Ало и 24сата. Наредног дана новине су објавиле коректне чланке (можда чак и мало навијачке), а на вестима Б92, у вестима у 18:30 и 23:30 је био коректан прилог (можда чак мало навијачки). Медији су мало појачали број присутних рекли су да је било неколико десетина незадовољних родитеља. Али оно што је најбитније, пренета је порука. Био сам потписан и цитиран: Одбраном права беба се брани социјална држава и ако ово прође укидаће се даље! Афирмативно је објашњена акција Окачи играчку о клин. Снимљени су моји покушаји да окачим играчке о бандеру крај споменика Кнезу Михајлу. Оно што су медији пренели сензационалистички је да је протест био забрањен, мада сам упорно говорио да није могао бити забрањен јер није био ни пријављен.

Било је и двоје полицајаца, момак и девојка. Били су коректни, видео сам им подршку у погледу, заиста.

Од учесника на протесту су била и два народна посланика, Душан Милисављевић и Весна Мартиновић. Сами су се одазвали, нису директно позвани. Сад невоља је у томе што су обоје чланови Демократске Странке, што би се могло схватити да бране тековину власти у Београду за време Демократске Странке (јер је помоћ бебама у Београду тековина ДС-а). Ово сам и лично доживео као невољу јер нисам хтео да скуп буде политички злоупотребљен, а приде што никада нисам гласао за ДС нити сам се покајао што нисам. Друга невоља је што је Душан Милисављевић из Ниша, а Весна Мартиновић из Панчева. Заправо, са сигурношћу могу рећи да од укупно 12 присутних на протесту 8 није из Београда. А подсећања ради, то је био протест против укидања помоћи породиљама у Београду. Душан Милисављевић је два дана касније у оквиру посланичког питања споменуо и укидање помоћи породиљама.

Након протеста, нисам био депримиран. Веровао сам да ће уз медијску подршку, али и због дивљења малобројних учесника у протесту, да ће се ствар ипак примити. Поверовао сам да ће наредних дана почети да висе играчке по јавним местима.

Епилог:

Ниједна играчка осим оних које смо окачили на дан протеста се није појавила.

Укинуте су субвенције за инфо стан старим лицима, као и повластице у превозу и шта све не, просто не пратим више.

Дошле су и поплаве што је скренуло пажњу јавности.

Организован је неупоредиво успешнији протест против Др Небојше Стефановића због плагијата у његовој дисертацији. Иначе та кампања је била смешна у односу на кампању за Каиш за маме и бебе. Десио се чак и контра митинг. Уз музику Зоне сумрака у мислима, питао сам се како је та кампања успела, а моја није. Уз појачане звуке Зоне сумрака у мислима, закључио сам да неко моћан жели да притисне Вучића, можда због Украјине. Као и да тај моћан не мари за српске бебе, а да је можда тај моћан Вучићу и наредио да укида српске бебе (пре пензионера).

Лазар Крстић је напустио премијера меког срца јер није хтео да смањи пензије 20% (па ће их премијер смањити за 15% што је био првобитни план, а оставка је само перформанс, започет још са укидањем помоћи бебама)

Ја сам одустао од борбе.

А можда ће повратка отписаних ипак бити!