У емисији „Инфоратници против Новог Светског Поретка“ која је на програму радија Снага народа суботом од 14-16 часова говоримо са професором Мишелом Чосудовским о реализацији старог америчког пројекта о стварању Исламске Државе Ирака — Сунитског калифатског пројекта ал-Шам; такође говоримо и о формама савременог ратовања и перспективама за отпочињање Трећег светског рата.

13.07.2014. за ФБР приредила Биљана Диковић

Професор Мишел Чосудовски је оснивач и директор „Глобалних истраживања“, једног од најугледнијих светских, геополитичких, аналитичких и теоретских интернет портала.

У наставку емисије Саша Касаловић, заменик председника Свесрпске организације „СРБИ НА ОКУП“ говори о стању на Косову и Метохији и квислиншко-предаторском отимачком походу на Србију.

У трећем делу емисије, са оснивачем и главним уредником интернет портала ФБ Репортер, Миодрагом Новаковићем, разговарамо о методологији којом колонијална управа у Србији са Вучићем на челу спроводи глобалистички план уништења србске државе и погром над србским народом.

Аутор емисије је Биљана Ђоровић.

Наша савременост представља остварење антиутопијских пројекција Џорџа Орвела на свим нивоима 1984: Двомисао, тортура, телевизијска пропаганда, непрекидни рат, трилатерални свет, надзирање, новоговор, генетичка контрола, непријатељ дефинисан од структура глобалног апарата, промена свести и понашања људи и контрола историје док је креирање догађаја престало да кореспондира са реалношћу која је након тога постала фалсификат, аудиовизуелни и сваки други.

Медијски конформизам резултирао је стандардизацијом мишљења, ставова, очекивања и вредности. Стратегије celebrity – производње славних, преузете су и усавршене у свим доменима културе. Креирање догађаја престало је да кореспондира са реалношћу која је након тога постала тек фалсификат, аудиовизуелни али и сваки други.

Успех овог механизма, свеопшта идолатрија заснована на манипулацији и лажима, продукција и фабрикација представљају централне феномене 20. и 21. века и сада су довели до коначног убиства политике у аристотеловском смислу бриге за полис и старања о полису.
Хипермоћни медији врше интервенцију у самој реалности тиме што догађај, који се одвија у реалном времену, преводе у медијски догађај, трајно га деформишући, што резултира прекидом континуитета и производњи интегралне несреће у равни реалности која, захваљујући стандардизацији медијске продукције, остаје без значења и одјека.

Моделовање, интернационална интеграција су суицидални по својим крајњим консеквенцама. Деловање ових процеса брише границе бизарности у општој помами за несрећама која производи несрећу ради несреће задобијајући планетарне димензије и последице.
Догађај је изгубио супстанцијалност и постао објекат промоционалног моделовања, врсте пропаганде која прелази у област кибернетике. Овај догађај француски феноменолог Пол Вирилио види као најзначајнију форму загађења са којом смо суочени. Последица је настанак сајбер-менталитета којем одговара синхронизација емоција и анихилација осћаја за реалност. Основна полуга моћи престаје да буде оружје за масовно уништавање људи и постаје оружје за масовно уништавање реалности – и то ширењем креиране реалности која рачуна на прозводњу панике као окоснице за уништење чула за оријентацију или другим речима – доживљај самог света.

Политика стандардизације емоција води свеопштој спектакуларизацији – политичком спектаклу у коме нестаје јавно мњење које бива неповратно замењено промоционим стратегијама за производњу инстант колективних емоција: хистерична комутација у сфери политичког одвија се по плановима које су су осмислили секташки гуруи по формули за производњу транс-политичих емоција.
Делиричне конвулзије спектакла порађају највећу несрећу у историји знања: аудиовизуелно електромагнетско завођење свести које прети да достигне брзину светлости.
Дромоскопија – како је Вирилио назвао ефекте који су настали услед дестабилизације погледа из аутомобила који се креће, са револуцијом аудиовизуелне комуникације доводе до поремећаја стробоскопске перцепције информација које се емитују као свеприсутна непрекидна садашњост. Конфузија у стварању менталних слика и доживљају објективног света омогућила је увођење новог облика рата – информативног рата који редефинише истину у складу са интересима моћи, баш како је то изјавио Џорџ Буш (George W. Bush) 13. априла 2003: Комбинацијом имагинативних стратегија и новим технолошким моћима ми редефинишемо рат у складу са нашим условима.

Перспективе убрзања историје које је, након Хирошиме, 1947, наслутио Данијел Халеви (Daniel Halévy), Вирилио види реализоване у дромоскопској перспективи убрзања реалности које нужно води до несамерљивих последица: фабрикације истине и даље – до самог нестанка осећаја за реалност у процесу који се одвија у синхронизацији милитаризације науке и деловања тајних агената утицаја, директора војних комуникација и СПИН доктора.
Праведно и неправедно, истинито и лажно, реално и имагинарно, дихотомије су које губе смисао у контексту политичко имаголошког адвертајзинга који води урушавању реалности а за крајњу консеквенцу има урушавању наслеђа и историје. Пљачкање Националног музеја и библиотеке у Багдаду али и континуирано бомбардовање банке семена у Абу Граибу, практични су примери урушавања Месопотамијског сећања са сумерском традицијом у основи.

Рат за сећање, за меморију човечанства замагљен маглама рата (The fogs of war), одвија се непрекидно у складу са Орвеловом премисом: Ко контролише прошлост, контролише и будућност, ко контролише садашњост, контролише прошлост. А ипак се прошлост, иако по својој природи неизменљива, није ни изменила. Ствар је врло проста: потребан је само бескрајан низ победа над својим памћењем.

Потпуна доминација фабрикације реалности оставља нас без времена исијавајући радијантношћу тоталитаризма. Безмеморијална меморија се не зауставља на свеприсутној медијској садашњости већ се у „научној“ варијанти у продукцији Министарстава истине увелико прекраја прошлост. Измишљање непостојећег културног наслеђа и стварање новог културног идентитета на основу туђег, одвија се у простору културе где се отимање туђе баштине показује као идеално тло за вођење врло опасне политике. Силе права, реда и закона приватизоване су попут осталих јавних предузећа: транспорта, школства, енергије, телекомуникација, медија и националних армија.
Следивши егзибиционизам телевизијски произведене реалности која је акумулирана и похрањена као артефакт, колективна халуцинација кренула је даље – у прошлост која је постала роба под патронатом моћи. Поларна инерција обезбеђује да се лажи, илузије и будалаштине сједине у производњи глобалног мехура – глобалног слома који неће пропустити да се деси ових дана.

Креирање нових технологија у непрекидној служби рата, финансирано од војно-индустријског комплекса и руковођено интересима геноцидалиста у духу науке без савести преданој иновацијама, при чему је категорија хуманих вредности испражњена, злоупотребљена, упакована и продата експанзионистичким циљевима а човечанство уведено у стање инфантилизације, забаве, воајеризма, нарцизма у духу политичке коректности која постаје глобални модус вивенди, не допуштајући да се критичка свест и савест формирају или испоље. Свака потенцијлна иновација постаје императив и неопходност укидајући људима део њихових природних моћи и потенцијала. Наука супротстављена хуманитету представља кулминацију бића технике која редукује човека на пуког извршиоца на његовом путу ка нестанку.

Логика ’тоталног рата’ који глобалисти воде против човечанства подржана технонауком има за резултат пројекат еугенике која се већ потврдила као ’тотални рат’ за велики број врста на земљи, доводећи основе живота на планети у питање. Стратегија обмане примењена у случају Рата за Косово отворила је пут за стварање новог типа узбуне и застрашивања, означивши повратак САД позицијама које је имала као једина нуклеарна сила, након бомбардовања Хирошиме и Нагасакија, 1945.
Застрашивање атомском енергијом замењено је данас оружјем који чине информациона и комуникациона технологија што има за последицу, не више наставак политике другим средствима, већ интегралну несрећу као замену политике другим средствима.

Аутоматизација рата водиће даљој супремацији револуционисања војних послова Пентагона у формама сажаљења према „страдањима“ Албанаца (Косово) и неопходности хуманитарних ратова и спречавања хуманитарних криза у чијој ће се улози показати сва неопходност опстајања НАТО-а у његовом походу на Исток и ка Глобалној информационој доминацији (GID) и глобалној ваздушној моћи (GAP). Употреба графитних бомби како би се онемугићило снабдевање Србије електричном енергијом и искључење РТС-а са ЕуТелСат-а, Пол Вирилио види као парадигматичне примере новог облика ратовања које ће неизбежно за последицу произвести интегралну несрећу (integral accident).
Док атомска бомба представља оружје које је у стању да произведе локалну несрећу, информатичка бомба има глобалне последице, попут глобалног надзора који такође припада ери интегралне, свеопште несреће или рата у ери рата из ваздуха, какав је у потпуности био Рат за Косово.

Аутор: Биљана Ђоровић