Подела хуманитарне помоћи на кашичицу и изостанак обнове порушених и уништених домова у катастрофалним поплавама пре месец и по дана у Србији, изазвали су гнев људи, посебно у Обреновцу, али и бурне реакције дијаспоре. Срби у расејању, који су одмах на вест о несрећи која је погодила Србију, дали су се у акције прикупљања помоћи отаџбини, послали тоне и тоне хране и других потрепштина, а сада чују да помоћ није стигла до оних којима је намењена и да чак има гладних.

13.07.2014. ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Неефикасна држава: Зоран Алексић, председник Савеза Срба у Аустрији

– Непријатно је то сазнање да вас неко превари, а са великим ентузијазмом смо кренули у сакупљање помоћи. Осећај да помогнемо људима имамо дубоко у себи. То је нешто што нас вуче, не можеш се оглушити, мораш помоћи, а уколико посумњаш у исход, помислиш: „Нека им је на душу“ – кажу разочарани хуманитарци Стојан Вучинић, Сања Мијатовић и Милош Глишић, чланови СКД Извор из Париза који делује при саборном храму Св. Саве.

Они истичу да је, нажалост, свака несрећа „некоме рат, а некоме брат“ и да ће „увек неко за свој интерес искористити туђу несрећу“.

– Понавља се иста прича. Кад смо почели да прикупљамо помоћ, нисмо размишљали о томе шта ће да буде с тим. Наша је дужност да помогнемо. Кад год се лоше нешто догоди, а имали смо и наш страшни рат, увек исто – од нашег добра до нечијег зла. Нисмо једини, у сваком народу има свега. Само Јапанци могу да буду пример целом свету. Сви остали, колико се год добро организујемо, због појединаца, лопова, немарне владе и слично – то упропасте – са жаљењем указују Стојан, Сања и Милош.

• Новац сада носимо на руке

  – Због изгубљеног поверења ми прикупљени новац сада уручујемо директно у руке ономе коме је намењен. Све то лепо сликамо и обелоданимо како не би испало да је то шарена лажа. У прикупљање помоћи за жртве поплаве у сабирном центру у париском предграђу Бањоле, сви смо се одазвали са немерљивом жељом да будемо уз свој народ – каже Сања Мијатовић.

И у КУД Бисери из Дрансија вредно су последњи месец сакупљали помоћ погођеним подручјима у отаџбини, али нису сигурни да је помоћ стигла у праве руке. У организацији фолклораша Давида Милосављевића, Дарка Јовановића и Николе Бранковића два камиона потрепштина допремљена су Црвеном крсту у Шиду.

Понавља се прича: Стојан Вучинић, Сања Мијатовић, Милош Глишић

– Објављено је то на њиховој радио станици, градоначелник нас је примио, с њим смо договорили како и коме разделити, обећао је да ће то доћи у праве руке. На жалост, повратне информације немамо, а и даље верујемо да је било као што је договорено. А да се није десило тако, била би то превара, на шта можемо додати, ни прва, сигурно ни последња. Жао нам је поштених, скромних, оних којим је помоћ заиста потребна. Ми, Срби, кад је најтеже – најбољи смо људи, а чим прође мука или кад нам је добро – онда смо најгори – истиче Никола Бранковић.

Миле Јовановић из Лудвигсбурга каже да му није јасно ко је српским политичарима важан у земљи ако није народ.

– Није сада овде реч о неком хиру људи у Обреновцу или у неком другом погођеном месту, већ њихова мука. Кажу, треба да се усвоји закон како би се исплатила новчана помоћ. Па, када планирају тај закон да донесу, у јануару, фебруару? То је морало већ да буде усвојено. Лично сам помогао и помагаћу и даље, не штедим новац, желим да народу буде боље, али овако више нема смисла. Знам и да је земља разорена, да требају паре и за путеве, за друге куће, али драги моји политичари прво решите да имају људи где да станују, да имају шта да једу, да имају основне намирнице па тек онда идемо даље – поручује Јовановић.

• Не можемо да утичемо на владу

  – Наша роба коју смо послали из Алтштетена је стигла – један шлепер у Бајину Башту и Крупањ у Србији и један у Лопаре у Републици Српској. То су нам потврдили из оба црвена крста и истакли да је помоћ и подељена. Добили смо и повратне захвалнице. Новац који смо сакупили, нисмо још одредили где ћемо предати, да ли некој школи, амбуланти или погођеној породици. У сваком случају намеравамо да га предамо директно у руке. То што Влада Србије још није донела закон о подели новца грађанима који су остали без ичега, вероватно је због тога што желе да то ураде на праведан начин. Ми из дијаспоре и онако не можемо на то да утичемо – каже Љубиша Мирић (слика ЗМ…..), председник СКК „Свети Сава“ из Алтштетена, родом из Призрена.

Председник Савеза Срба у Аустрији Зоран Алексић сматра да је доношење одговарајућег закона по подели помоћи и обнови порушених домова камен спотицања у ванредним ситуацијама.

Не знамо где је завршила помоћ: Давид Милосављевић, Дарко јовановић, Никола Бранковић

– То не омогућава ефикасно деловање када је то неопходно, али ми не можемо да утичемо на постојеће механизме у Србији. Искрено жалимо што ти процеси морају да претходно прођу стандардне процедуре. Период годишњих одмора не даје нам наде за оптимизам, напротив. Учинили смо и чинимо колико можемо одавде и наравно да очекујемо и апелујемо да то учине и механизми државне управе, јер сваки дан без практичног помака је један више без крова над главом и основних услова за живот, а јесен ће брзо доћи и непредвидиве временске прилике још више могу ситуацију да погоршају – упозорава Алексић.

Ко нас води добро смо живи!

Дејан Јанковић

– Ово што се десило са Србијом последњих месеци није случајно.
То је кулминација једног дугог периода у коме Србију воде тотални тутумраци, аматери у сваком смислу, политичком, људском, економском. У модерном свету не може се живети и решавати проблеми какве има Србија, а да у министарским фотељама седе Вулин, Стефановић, Вујовић, Антић, Веља… То не иде! Не треба да се чудимо кад такве министре имамо што вода пршти на све стране, што неспособни бране државу у Хагу, што правимо најскупље путеве на свету, што више не умемо ни мост да направимо, што возови касне и иду спорије него у 19. веку, што не умемо да успоставимо контакт са светом.
Ја се искрено надам да све те чињенице неће зауставити дијаспорце да чине оно што је у њиховој моћи и да ће утицај дијаспоре на политику државе, заједно са професионалцима из Србије, временом бити све јачи.
У супротном, чак и ја као велики оптимиста по природи могу само да поручим грађанима Србије – нека Вам је Бог на помоћи! – изговара у једном даху Дејан Јанковић из Хајлброна у Аустралији.