Бобан Адамовић Адам
Вазнеше се војска ко да је од пера
Као да је вихор моћног Творца носи
Преломи се вис што снагом сунца сева
Нико нема чизме, сада сви су боси.
Отворише се двери као од планине
И небеске страже, шестокрилни дуси
Заори се глас кој сваког назва „Сине“
Миомирним тоном, који прија души.
Једнострано стоје светлом таласани
Анђели небеса, не мож’ избројити!
Извором живота, сјајем обасјани
Пред храбром четом хтеше се поклонити.
Заклицаше харфе, пресвете арије
Божанским тоном све уклони им ране
Рад’ молитве Пречисте Деве Марије
Прочишћени сузом што светињу бране.
Архистратиг Неба, Архангел Михаило
Покропи са венцем већем од Мањаче
Чак се и Он мирно, чети наклонио
Сваког понаособ назвао „Јуначе“.
Загрмеше Небеса, сад јаче но икад
Проламајући муње истинске праве
Цела чета стаде као да је један
Ево пред њом најзад, Лазареве главе.
„Мученици, децо мојих сабораца
Ви сте моје светло рад’ земаљске таме
Ви сте понос ваших пресветих Отаца
Моје Свете Главе, ви сте снажно раме.“
Свети Сава затим, и Николај Србски
Са Лазаром, Стефаном и Ђорђем црним
У тројство тад свима срасташе им прсти
Последњи на земљи ту посташе први.
Наједном тишина, тиша и од мука
На коленима сви, благодатне среће
Дотакну их умилно Христова рука
Божијега Сина што се над њих креће:
„Ви сте цвеће мојег врта,
Ви сте мелем мојих рана
Ви сте, знајте, децо драга
Сафир земаљскога блата!
Отварам небеса, за награде ваше“.
На коленима сви анђели до једног
За ратнике који никог се не плаше
Никога сем Бога, јединог и вредног.
Видовдан је дан и издаје и славе
Видовдан је дан пораза и победе
Он раздели оне неверне и праве
Он показа пут од ропства до слободе.
Затвори се Небо и са њим и врата
Не дозволи Господ да сновидим даље
До новог времена, мученичког јата
До нановог страдања, голготне раље.
Таква је коб и судба народа нашег
Таква је и клетва пречистога Кнеза
Веков’ма са грба поручује нам Сава
У Видовдану Слога Србина Спасава!
Категорије:АКТУЕЛНО, ДЕШАВА СЕ..., КОСОВО И МЕТОХИЈА, КУЛТУРА, ПОЕЗИЈА, MAIL - RSS FEED





29.06.2014. за ФБР приредила Биљана Диковић








Коментари читалаца…