Само за најважније животне потребе просечној породици у Србији потребно је најмање 120.000 динара, двапут више од просечне потрошачке корпе за домаћинство. Тако бар показује рачуница Националне организације потрошача Србије, а знају и наши џепови, пише новосадски „Дневник“.
26.06.2014. ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

За најважније потребе треба најмање 120.000 динара а за мало нормалнији живот – 260.000
С тих 120.000 динара могу се платити рачуни, намирнице, школски прибор и најважније дечје потрепштине, односно обезбедити живот.
У рачуници НОПС-а нема летовања, зимовања, куповине новог аутомобила, стана, одласка у ресторане, активнијег друштвеног живота… Колики би тек онда буџет домаћинства требало да буде ако се све то укључи? Не може се, наравно, прецизно одговорити на ово питање.
Али, рецимо, да једна породица за летовање потроши годишње 1.500 евра и да за зимовање да исто толико, да за аутомобил плаћа месечну рату од 100 евра, да за рату кредита за стан издваја месечно 300 евра, да цех у ресторанима за месец дана плати 200 евра, да за компјутере и опрему да од 50 до 100 евра, а за мобилне телефоне – нове апарате и рачуне – 100 евра месечно, да купи нов намештај и белу технику за коју би трошак на месечном нивоу износио око 150… Укратко, да приушти себи живот какав се у развијеним европским земљама сматра нормалним али скромним, било би јој потребно још око 140.000 месечно.
Заједно с оних „основних” 120.000 динара, то је 260.000 динара, а породице с таквим примањима у Србији свакако нису у већини.
„Надлежни кажу да су корпу правили према навикама потрошача. Где то има и шта то значи? Је ли то наша навика да једемо сарму без меса и го пасуљ? Уместо да се израчунају стварне потребе грађана, онако како се ради у развијеним друштвима, нама се подмећу нереални подаци добијени на основу навике потрошача. Никада нисмо видели анкете – да ли је, рецимо, узето у обзир то што број дневних калорија потребних организму није исти за дете, физичког радника, службеника? Све се ти параметри у Европи мере и прецизно одређују“, каже Паповић.
Додаје да о томе шта се у европским земљама сматра износом довољним за нормалан живот најбоље говори податак да азиланти добијају помоћ од 800 евра.
Мање се купује храна
У Привредној комори Србије су израчунали да је потрошња хране у паду. Трошимо мање хлеба, пецива, млека, шећера, воћа и поврћа. Просечан рачун у продавници пао је с непуних 600 динара на 300, а грађани у велике куповине иду једном месечно. Тако су израчунали и у Унији послодаваца Србије, у којој наводе податак да су појединачни пазари у трговини, од 2008. године, опали 30,4 одсто.
Категорије:АКТУЕЛНО, Ванредно Стање, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Други пишу, ЕКОНОМИЈА, Национално питање, Новости, ПОЛИТИКА, СРБИЈА, Сиромаштво, MAIL - RSS FEED














Bar da imamo i tih 120.000 nebi bilo lose.Vecina nas radi za minimalac od 22.000 i kako onda preziveti?
Свиђа ми сеСвиђа ми се