Тони Блер добио шансу да наливпером настави уништавање Србијe, као и раније силним бомбама

Аутор: Драган Ђоговић
23.6.2014.

Није никакво чудо што Србију константно “политички силују“ разноразни бјелосвјетски моћни мешетари, свих ових протеклих година, кад им свака актуелна српска власт својим појединим непромишљеним дипломатским потезима, не обазирујући се притом на достојанство, част и интерес своје државе и народа којег представља, даје сама повода за то.

Позвати изненадно и тајно у Београд Тонија Блера, угостити га, стиснути му срдачно руку и понудити пословни ангажман, који би био исплаћен од уста ојађеног и напаћеног српског народа, којег је дотични својевремено својом политичком улогом завио тотално у црно, је ван сваке рационалне памети.

Тај исти Тони Блер, човјек Србомрзац, жедан крви више него све пијавице овог свијета заједно, који ноћима није спавао те (1999 год.), према биљешкама Алистера Камбела његовог тадашњег директора за пропаганду, сумануто радећи на томе како да у својој водећој политичкој и војној кампањи што више разори и уништи Србију злочиначким НАТО бомбардовањем, помамно узгред алудирајући на накнадну опцију завршне копнене инвазије на Србију и српски народ, похрлио је без трунке срама и кајања за своја гнусна дјела у Београд, на позив премијера Вучића, да напуни своје џепове парама из буџета српског народа, којег тако смртно презире.

Довођењем у Београд узрочника још увијек незацељених тешких и болних рана, које је Тони Блер нанијео српском народу, српска влада доказује чињенуцу, да не преза ни од гажења свега моралног у свом политичком дjеловању, све зарад и због своје слијепе жеље и циља, приступа европској интеграцији.

Још увјек не могу да вјерујем да се ово десило! Штипам се с времена на вријеме, грчевито по образима својим, да бих могао уопште наставити са типкањем ових тужних слова, увјеравајићи тиме самог себе да је то нажалост ипак стварност и јава, а не некакав ружан сан.

Премијер Александар Вучић изјавио је после тог свог састанка са бившим премијером Велике Британије да је имао са њим добар разговор за Србију. Изјава, од које се коса до плафона подиже на глави. Шта је то, за Вучића, што би било добро од стране Тонија Блера за Србију? Апсолутно ништа!

Осим подршке у покривању његових до рамена крвавих руку због његове политичке улоге војног агресорског акта на Србију и Ирак, Тони Блер не ужива де факто никакву додатну кредибилност код актуелних званичника Европске Уније. Његово потенцијално лобирање за Србију, како то својим налогом замишља српска влада, био би гарантовано унапред предодређени тотални фијаско!

Србија не жели, Богу хвала, бомбардовати никога, барем сматрамо да је тако – што значи да овде нису потребни савјети овог без сумње највећег могућег свјетског експерта по том питању. Дакле, Тони Блер може Вучића само приучити како да Србију не дај Боже, увуче у НАТО, и оно што најбоље и сам зна и умије – како се лаже и обмањује свој властити народ и шира јавност.

Чему онда тај фамозни митинг ако све наведено није поента, за сада остаје велика енигма! Једна ствар је кристално јасна, да осим зла и биједе, од таквог човјека није уопште могуће никакво добро очекивати.

Било како било, Тони Блер је ипак на неки начин овај пут испунио себи своју жарку жељу. Његовом посјетом Србији и личним физичким корачањем по њеном тлу, затворио је симболичним гестом поглавље “копнене војне инвазије на Србију“, коју је тако помахнитано силно заговарао и желео.

“Вени види вици“ је познати латински цитат, који у овом случају по мом мишљењу и значењу гласи: “Дођох, виђех, пљунух и одох“.

Да су неке опозиционе политичке странке у Србији патриотски наелектрисане, није спорно, али само док се налазе у опозицији. Досадашња пракса је показала да чим се нека опозициона странка дограби власти, постаје иста ако не још гора власт од претходне. Од патриотског економског и политичког зацртаног програма, који је у бити од суштинског виталног националног значаја, а којим су у предизборним кампањама мађијали очи и уши својим бирачима, остају на крају само слова на папиру разбацана по кантама за смеће.

Надајмо се у скорој будућности прекиду и промјени такве синтезе, уколико не буде касно.

Србији су преко потребни додатни мозгови, који су свуда око нас али не и у политичкој и економској сфери живота, који би са лакоћом новом конципираном агендом усмјерили Србију на основу постојећег потенцијала, у процес просперитета и уважавања на свјетској политичкој сцени.

За крај овог текста, цитираћу енглеског филозофа и политичког активисту из 18-ог вијека Томаса Паинеа: Дужност сваког патриоте је да брани своју отаџбину од његове владе.

 ______

О аутору

Драган Ђоговић је бизнисмен, уметник, публициста, хуманитарац и активиста.
Рођен у Сарајеву, српски држављанин. Живи од своје ране младости у дијаспори.