Наталија Пичурина
8. јун 2014.

Са веселом и лепом Галином из Одесе одавно сам се упознала. Кратка размена порука на страницама Фејсбука и узајамне симпатије су брзо прерасле у топло пријатељство. Иако живимо у различитим земљама, имамо много тога заједничког. Имамо исто интересовање за фотографију и велику љубав према чудесном граду на обали Црног мора о коме су певале чак и наше баке песмом Модеста Табачникова: „Ах, Одеса! Бисер у мору…“.

Али, дошла су друга времена и више не размењујемо кулинарске рецепте и фотографије са обала и плажа Аркадија и Ланжерона. Срећно време се завршило сукобом на Куликовом пољу и крвавим пожаром у Дому синдиката.

И ево, данас ми је Галина послала слике са помена жртвама трагедије у Одеси. 40 дана након ужасних догађаја навршиће се 11. јуна, али ожалошћени становници Одесе и рођаци невиних жртава одлучили су да се окупе 8. јуна.

2. маја у Одеси снаге „десног сектора“ и такозвана „самоодбрана Мајдана“ запалила је зграду Дома синдиката и шаторски камп на Куликовом пољу где су се прикупљали потписи за федерализацију Украјине и за званични статус руског језика. Током сукоба убијено је 48-оро људи а повређено више од 200.

Данас се на Куликовом пољу окупило на стотине људи. Летњи је сунчан дан и осим на тргу, многи људи стоје у хладу дрвећа где није толико вруће. У души свакога је горчина и туга. И безгласно питање: „Зашто?“ Сузе, свеће и дуги минут ћутања. На земљи – лампе којима је написано: „Нећемо заборавити.“ Сваке вечери лампе се пале и остају да горе целе ноћи до зоре. На врелом асфалту се јасно види тамна мрља. На том месту је изгорео шатор народне милиције.

У рукама окупљених су плакати које је свако од њих сам направио: „Дајте нам мир и шансу да живимо онако како ми желимо!“, „Авиони моје Украјине бомбардују моу Украјину“.

У небо су се винули црни балони. Женске руке пустиле су 48 белих голубица, према броју страдалих душа. Неким чудом – изнад глава окупљених изненада су полетели ждралови…

Дом синдиката, раније светла и елегантна зграда, сада је сва у ранама и црним опекотинама. У близини зграде постављен је огроман банер са сликама жртава, направљен средствима која су грађани сами сакупили.

Плочник је блокиран од стране милиције. Власт Одесе која понизно гледа у правцу Кијева, предузела је појачане мере безбедности. Чак су и георгијевске траке прогласили „симболима рата“.

Скупу су се обратили пријатељи и родбина жртава, који су захтевали међународну истрагу трегедије у Одеси и прекид грађанског рата на истоку Украјине.

У исто време, у Одесу је стигла Викторија Нуланд, помоћник америчког секретара за европске и евроазијске послове. У граду-хероју Црног мора, она ће одржати затворене састанке са новим градским властима, без присуства новинара. За њу помен жртвама није био важан, имала је других важних послова…

Превод: СРБски ФБРепортер