27.05.2014. за ФБР приредила Биљана Диковић

ОПОРИ МИРИС ТУГЕ

+ страдалима у поплавама 2014.

Све ће се смирити… на своје доћи:
надођу воде па отеку…
и ово ружно ће к’о и лепо проћи
човек ће бити и човек човеку!

Можда је било и горих дана?
У нарави људској је да не памти дуго…
можда је и то део Божијег плана?
Ко се још памћењем злу наруго?!

Живи ће покопати своје мртве…
и њих ће већ неко ако буде среће!
Кривци ће правдати којечим жртве…
Преживели ће чистити нанешено смеће…

Прави ће пријатељи отићи без буке
лажни ће се сликати уз недолични смешак.
Пилати ће свечано опрати руке
од краља неће постати пешак!

Дуго ће свака киша која пада
имати у себи и оне капи
од којих расте и топи се нада
за којом свака жедна усна вапи!

А онда ће ваљда наставити кише
од којих се лети мало лакше дише
и све ће доћи поново на своје:
дан и комад и горак укус проје…

Све што је кренуло некуда ће стићи!
Храбри ће наставити да се не боје…
Неко ће због нечега некога обићи
али ће наставити баш сви да постоје!

Старинско братство сунца и кише
по небу шарене радости пише…
Из ћупа тајног на крају дуге
шири се опори мирис туге…

Живојин Ћелић