Кроз овај ФБР фељтон представићемо вам монографију коју је за штампу приредио Војкан Николић, сећања и белешке кроз које наставља да живи то неко време када су старци у рату били прва и последња одбрана Србије.
У садржају су аутентичне белешке, сећања, драматски текстови учесника и савременика рата 1914-1918. као и прилози уважених историчара, једнако упозоравајући и за наше доба.
Посвећена „српским чичама“, ова монографија је делом заснована и на сачуваним записима умних Срба из европских и прекоморских земаља, али и добронамерних публициста иностраног порекла, пријатеља нашег народа…

08.05.2014. за ФБР приредила Биљана Диковић

Војкан Николић

Војкан Николић – РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА

„Од када Турци сазидаше Ћеле кулу после битке на Чегру, у њу душмани у двадесетом веку узидаше још готово четири милиона глава српских. То је цена избора српског пута ка светлости, где нема туге и плача, већ само радосне песме небесне и лепоте вечности.

Падали су од зрна, од глади и жеђи
распињани на Крст на Голготе вису
али чврсту веру у победу крајњу,
никад ни за часак изгубили нису.

Посвећено сенима славних предака страдалих у одбрани отаџбине.

Заувек захвално потомство

О Светом Василију Великом,
Лета Господњег 2013.

Војкан Николић

***

Свети владика Николај Охридски и Жички

МОЛИТВА

„Ми се молимо теби, Оче, не да се измени Твоја воља већ наша. Нека буде воља Твоја! Ако је Србија на путу човечанске просвећености и ако је она зло, као што држе наша немачка браћа, о Оче, учини од Србије слано језеро пре но што је они претворе у гробље… Па ипак нека буде воља Твоја, не наша. Ми смо Твоји у добру нашем и у гресима нашим. Па што је најзад цела ова планета наша? Мали трун праха. И што смо ми, дакле, на том малом труну праха? Ми, људи велики и мали? Ми, државе, богате и сироте? Ми цркве, праве и лажне? Једну реч ја се усуђујем да кажем: Твоме присућу наше је име мук, и молитва наша. И на дану најсветлијем и најмирнијем у животу нашем, светлости Твоје потребујемо у данашњем часу нашем! Ми смо мали трун праха под престолом Твојим, али се се, о, Оче, трун који је у стању мирне душе да упре поглед свој ка Теби. И то ће бити наша једина слава и једини понос наш међу браћом нашом: живином, биљем и камењем. Али, клањајући се Теби, ми постајемо другови звезда. О, Господе, буди вечно сунце наше и проспи светлост Твоју на звезду сваку, сада и вазда. Амин!“

Царевина, Народни календар за 1917. годину, Њујорк, 1916.

***

РЕЧ НА ПОЧЕТКУ – Милорад Даничић Глире

„Ова монографија посвећена српским чичама заснована је на Царевини, Народном календару за 1917.годину издатом у Њујорку, из којега доноси неке од значајнијих прилога. Приређивач књиге, њен уредник и писац неколико надахнутих текстова био је Милан Јевтић, родом из Бечкерека. За Календар прилоге надахнуте српским родољубљем дали су наумнији Срби у Америци. Вредно је поменути њихову скептичност и критичност према дволичном и недобронамерном односу западних савезника према Србији и српском народу. Нажалост, те њихове опомене нису ни тада, као ни данас, прихваћене како треба од Српства… (…) Календар Царевина у знаку је и двојице српских великана који завређују да их поштујемо као истинске чиче, односно стричеве читавог српског народа.
Први је Свети Николај Велимировић, у то време јеромонах. Календар садржи његову надахнуту Молитву и високоумну беседу За Крст и Слободу коју је оджао на универзитету Кембриџ у Енглеској. Његове речи биле су мелем на душу како напаћеном српском народу, тако и његовим ратницима који су и у најтежим условима какаи су билина ратиштима славили Божић, Васкрс и своје Крсне Славе.
Други је Михајло Пупин, научник и проналазач светскога гласа. Био је ректор универзитета Колумбија у Њујорку и председник Ратног савета Америке. Захваљујући његовом пријатељству и утицају на америчког председника Вудра Вилсона, овај је као председавајући мировне конференције у Версају, утицао на велике силе победнице, међу којима и на и у то време непријатељски расположену Енглеску, да реалније него што су хтеле, вреднују допринос Србије заједничкој победи. Уздајући се у благотворност искрене братске речи из далека, овај врсни Србин откупио је 10.000 примерака Царевине и послао их за Божић 1917. српским ратницима на солунском фронту.“

Милорад Даничић Глире

***