.

У Лелићу прослављен дан Светог Николаја уз шпалир масона, истих оних који који уништавају оближњу Светињу Грачаницу и све изворске воде ваљевског краја…

***

Сенка масонства над прославом дана Светог владике Николаја у Лелићу

Истинољубље, 3.05.2014.

Данас је у Лелићу прослављен спомен Светог владике Николаја. Питаће се хришћани, како то да се данас слави када се владика Николај упокојио у Господу 18. марта. Овај празник је “издејствовао” велики модерниста и реформиста у СПЦ протођакон Љубомир Ранковић, уз образложење да је боље да прослава буде у време мрса.

Дошао сам данас нарочито стога што сам чуо да ће лелићкој Литургији присуствовати председник Томислав Николић а све како бих га још једном замолио да не дозволи даље финансирање бране “Ровни” а самим тим и спречи уништавање Светиње Грачанице ваљевске и свих изворских капацитета ваљевског краја. Спремио сам био и нека документа која бих му уручио, надао сам се да ће ми човек омогућити да прозборим коју реч образложења – нарочито данас, јутрос, када сам сазнао да је некаква Кори Удовички одобрила новац за завршетак бране “Ровни”. Надао сам се пре него што сам дошао… а потом сам почео лагано да се хладим сузама…

Преосвећеног Милутина сам укратко обавестио да су добили паре за брану и да би он требао да пита Николића за помоћ Грачаници, а он ми је одговорио да то због прославе и протокола не може у Лелићу, али да ће потом видети то да га пита у Ћелијама где планирају свратити.

Уз сам Свети Престо Литургије коју је служио Преосвећени владика Милутин  – стајали су масони Душан Михаиловић (главни ментор бране “Ровни”), масон Драган Бјелогрлић и Томислав Николић за кога су ми рекли још одавно да су га видели у албуму масона још док је био директор гробља у Крагујевцу. Иако је масон аутоматски и антихришћанин, али сам се надао да су можда упали у то несвесно (као краљ Александар) и да има минимума људскости у њима и да ће се осврнути на духовничке и научне опомене да се ревидира пројекат “Ровни”.

Присно грљење и љубљење и ћаскање тројице поменутих већ ми је ставило до знања да је слаба вајда, али нисам одустајао од намере да бар уручим што сам спремио (књигу против бране “Ровни”, петицију 33.174 потписа за ревизију бране, сва узалудна писма и бирократске одговоре које сам слао и добијао из Председништва).

После уручења ордена Светог владике Николаја Томиславу Николићу од стране владике Милутина и беседе у кога га је позвао да очува целовитост наше земље неокрњеном, последњи је кренуо у манастирски конак на послужење. Препознао ме је и он и његови телохранитељи који су ме одмах окружили и изоловали, а сам Николић је узнемиреним погледом без застајања прошао тик поред мене и мојих молби да му кажем пар речи. Знам ја да они из власти чим ме виде знају о чему се ради, али је невероватна толика охолост да ни не застану на искрене молбе обичног човека.

Потом сам отишао до манастира Ћелија пре њих, рачунајући да ће ме мати Гликерија, која је осведочени противник бране “Ровни” примити и да ћу ту моћи да избегнем обруч полиције уз њено присуство. Рачунао сам то јер је мати била са четири своје сестре на научној триби против “Ровни” коју сам организовао недавно с Божијом помоћи. Међутим, мати која је достојанствено чекала председника на самој капији манастира када ме је видела веома се узнемирила и повикала – шта ћеш ти овде. Ја рекох “мати само да предам председнику ова документа на кратко. Рече ми – не може овде, што ниси ишао па га јурио на друга места него си дошао код нас, и то баш кад нам први пут долази председник у званичну посету. Рекох: “мати, јуче су добили паре за завршетак бране, можда је ово последња прилика да се нешто проба учинити”. Она рече прво “дај да му ја дам то”, а потом ми врати и нареди да изађем напоље док председник не прође. Ја обећах да нећу прићи председнику при уласку али ћу сигурно по изласку из посете манастиру. Полиција када то виде (како ме мати уз вику прати до на капију) – са слашћу ме огради како не бих могао прићи близу и пресрести председника.

Уђоше у манастир и после пола сата Владика Милутин, са којим често уљудно поразговарам о проблему “Ровни”, изађе да испрати председника али се постиде и не осврну се на моје молбене вапаје који су допирали из камаре полиције која ме је блокирала и склонила из видокруга њиховог. Николић само рече да то што имам у руци предам његовим људима, седе у кола и оде. Пошто нигде нису обедовали, вероватно одоше на ручак код масона Душана Михаиловића на Повлен, да пирују непосредно повише поругане Светиње Грачанице…

При овом лукавом масонском пејзажу који “слави” Светог Николаја а уништава чудотворне Светиње које је Светитељ обнављао – ко ће зауставити сузе и реченицу која ми је досађивала и добовала  по свим крајевима бића: “Бог вас клео погани изроди”…

“Бог вас клео, погани изроди,
што ће турска вјера међу нама?
Куда ћете с клетвом прађедовском?
Су чим ћете изаћ пред Милоша
и пред друге српске витезове,
који живе доклен сунце грије?”

Место речи “турска вера” код великога Његоша  савременост налаже само малу прикладну измену са “масонска вера”…

У међувремену испред капије Ћелија улазећи један познат ми свештеник који је обећао да ће бити у Литији против геј-параде (пошто нам се о.Жарко Гавриловић разболео) ми се изговорио да не може доћи на Литију јер иде тада у Америку. Потом, исти свештеник излазећи из манастира театрално ми приђе и рече “нема ништа Антоније од тога што ја и ти покушавамо, брана “Ровни”  је готова ствар, ту помоћи нема”. Ја рекох да ја не знам крај и да чиним оно колико могу, али да Бог може помоћи ма и пред сам крај. Свештеник ми опет рече да је то све готово и да се џаба не мучим залуд. На крају ми свештеник одлазећи рече: “добро, како хоћеш, нек ти је Бог у помоћи”. Ја промрмљах чисто за себе “а који то “бог”  кад понављаш, оче, да нема помоћи… Коридор полицајаца око мене начу па се и насмејаше.

Ето, ћераћемо се још… све док Господ не дотера правду покајаним вернима који само Њега са радосном надом чекају ради избављења од непријатеља и духовних и телесних…

За ИстиноЉубље:
монах-немонах Антоније

***

Томислав Николић добио орден светог владике Николаја за “труд и бригу за Србију и српски народ”

Ваљево – Председник Томислав Николић примио је орден светог владике Николаја за труд и бригу за Србију и српски народ и рад на унапређењу односа између државе и СПЦ.

Орден му је уручио епископ ваљевски Милутин у манастиру Лелић.

Николић је у манастиру Лелић приствовао литургији поводом славе светог Николаја Жичког чије се мошти налазе у том манастиру, а орден је примио и у част прве званичне посете епархији ваљевској.

Епископ ваљевски Милутин рекао је да данас има велику част, радост и пријатну дужност да председнику државе пожели добродошлицу и пријатан боравак у епархији Ваљевској и западној Србији и у задужбини владике Николаја.

Он је рекао да је председнику Србије уручено највише одликовање епархије ваљевске и поручио председнику да мудро управља Србијом и да је сачува у целини.

“Часно га носите господине председниче, а молимо се светом владики Николају да Вам на Вашем, нимало лаком путу, помогне на сваком добру и за свако добро земље Србије”, рекао је епископ ваљевски.

Он је нагласио да је велика част што је Николић посетио манастир и са свештенством и грађанством учествовао у молитви.

“То је добар знак за српску земљу, јер без бога и вере ништа не може”, рекао је епископ Милутин.

Литургији су присуствовали бројни грађани, а током литургије председник Србије прочитао и “символ вере” и “оче наш”.

Предсеник је са епископом ваљевским и свештенством ломио славски колач.

Владика жички Николај, који важи за једног од највећих духовника СПЦ, рођен је 1880. године у Лелићу, а умро 1956. године у САД. Канонизован је 2003. године.

Председник Николић обићиће и манастир Ћелије, у којем се налазе мошти светог Јустина Поповића.

Николић посетио манастир Ћелије

Председник Николић посетио је и манастир Ћелије у околини Ваљева у којем се налазе мошти светог Јустина Поповића.

Еписков ваљевски Милутин позвао је том приликом Николића да 14. јуна присуствује премештању мошти светог Јустина из садашњег гробног места у манастирском дворишту у манастирску цркву.

Ћелије ће после тога бити други Острог, рекао је епископ ваљевски Николићу и позвао га да, ако му државнички послови дозволе, присуствује дoгађају који ће, како је рекао, ући у историју српске цркве и који ће генерације памтити.

Председника је у манастиру дочекала игуманија Гликерија и рекла му да за 62 године, колико је у манастиру, ниједан председник државе није посетио Ћелије. Игуманија Гликерија је у манастиру од своје 13 године.

Јустин Поповић рођен је у Врању 1894. године, а умро је 1979. године. Био је професор Београдског универзитета, а био је и старешина манастира Ћелије.

Танјуг-РТС