Према подацима Министарства финансија, јавни сектор тренутно запошљава 781.000 од укупно 1,7 милиона запослених. Истовремено је тај јавни сектор скуп, спор, неефикасан и у друштвено неприхватљивој мери корумпиран.

05.05.2014. Љубиша ИВАНОВИЋ-ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Фискални савет је највећу пажњу посветио Србијагасу

Анализа Центра за истраживање у привреди показала је да запослени у српској администрацији и јавним предузећима у просеку ефективно раде свега око четири сата дневно, или упола мање од радног времена на који су обавезни према закону. Истовремено је утврђено да радници у домаћим приватним предузећима раде, у просеку, више од седам сати дневно.

Економисти истичу да наша држава потроши на плате запослених у јавним предузећима 14 пута више од вредности профита у тим компанијама.

Нова Влада Србије мораће у сваком случају да сачини радикалан план за јавни сектор, коме замерају да има највише лажних диплома, а најмање професионалаца, па је Ивица Дачић недавно изјавио да су му се највише смучили директори.

Уколико би се Влада одлучила, на пример, на оштро кресање јавног сектора од 100.000 запослених, то би омогућило уштеду на годишњем нивоу вероватно и до 500 милиона евра, или више од трећине минуса у државној каси који је тежак 1,4 милијарде евра, али још се не зна шта ће Влада предложити по питању њиховог социјалног збрињавања, као ни шта тачно подразумева идеја да они буду „преведени“ у приватни сектор. Засад је премијер Александар Вучић померио почетак радног времена јавног сектора на пола осам ујутро, што је председница АСНС Ранка Савић оценила као непотребно јер је најбитнији ефекат рада, а не кад почиње радни дан.

Директор Уније послодаваца Србије Драгољуб Рајић тврди да Влада мора хитно да реформише јавни сектор јер гломазан и скупа бирократија омета њихово пословање.

– Привредници сматрају да оно што држава може да уради за њих јесте да коначно почне да смањује администрацију и бирократију, која је толика да гуши пословање, посебно у последњих четири до пет година, јер одузима много времена и кошта привреду – рекао је Рајић.

Без решења проблема јавних предузећа неминовна је криза јавног дуга и колапс привреде, сматра члан Фискалног савета Никола Алтипармаков.

– Од 2001. смо имали простора да проблеме јавних предузећа одгађамо, али више тог простора нема јер смо ми земља која се најбрже задужује у источној Европи, па и читавој Европи. Камате на наш јавни дуг су преко седам одсто кад се задужујемо у доларима и то је неодрживо – рекао је Алтипармаков.

Он је навео да је Фискални савет највише пажње посветио Србијагасу, пошто је то јавно предузеће за четири до пет година успело да акумулира губитке од 1,2 милијарде евра. У том периоду Србијагас је успео да поједе један Телеком. То је успело тако што се кроз Србијагас водила социјална политика по којој се гас набавља скупо, грађанима продаје јефтино, што је резултирало годишњим губицима од 200 до 300 милиона евра. Алтипармаков је скренуо пажњу да постоје и државне фирме које, попут Телекома, формално не прави губитке, али које имају велике вишкове запослених, губе тржиште, па самим тим и своју вредност.

Професор Економског факултета Милојко Арсић сматра да је решење за губиташе да се подигну цене, смање трошкови пословања, смањи број запослених и прекине са склапањем штетних уговора с приватним фирмама. Решење за Србијагас јесте да то јавно предузеће престане да испоручује гас предузећима и грађанима који не плаћају своје обавезе.

Економски стручњаци истичу да велике могућности за ново запошљавање постоје у домаћем аграру, који би уместо садашњег девизног прилива од приближно две до 2,5 милијарди долара годишње могао да доноси, у релативно блиској будућности, петоструко већу зараду, под условом да држава више уложи у подстицање сточарске производње, што је основни услов за препород пољопривреде.

У Србији се не користи око 400.000 хектара, односно 12 одсто укупних обрадивих површина, а стручњаци као разлоге за то наводе старење сеоског становништва, лошу инфраструктуру и економску неисплативост. Последњи попис пољопривреде показао да је у Србији просечна старост сеоског становништва 59 година. Председник Друштва аграрних економиста Србије Миладин Шеварлић каже да је у Србији необрађен сваки осми хектар.

– Оно што произведе један немачки фармер, у Србији произведе 11 сељака!

Босна и Херцеговина се убраја међу државе с веома скупом администрацијом јер на бирократију потроши пола милиона евра на сат. За Босну кажу да има највише председника и министара по глави становника. Кад се сабере 70 државних и институције на ентитеском и кантоналном нивоу, долази се до бројке од 181.148 запослених у јавној управи. На ову бирократску аждају оде 6,145 милијарди КМ годишње!

Пропала индустрија

Кад је реч о политици запошљавања, ваља подсетити да је само индустрија града Београда имала почетком осамдесетих година прошлог века око 217.000 запослених, док је тај број сада мањи од 15.000 радника. Тад је наша престоница имала свега милион житеља, данас безмало дупло више. Тих година су само две велике фабрике, Индустрија машина и трактора на Новом Београду и Индустрија мотора Раковица у својим погонима запошљавале више од 10.000 људи.