Монах Антоније је један од монаха, стараца, протераног монаштва косовско-метохијског, кога ће се сав верни народ сећати, и то са осмехом… јер је и он увек био насмејан, драг и пун поучних прича о вери нашој лепој православној, Светосавској… Умео је да сабере народ око себе… и делио је бомбоне. Једном смо, дуго разговарали, умео је и да постави интересантна питања и пажљиво слуша одговор… Говорио је о данашњој „младежи“ како је он то умео да каже: која се ружно облачи, не поштује родитеља ни учитеља, бави се превише својим задовољствима, не иде у цркву, рано леже и касно устаје, а после неспособна да разумом влада… Био је баш тужан због тога, и молио се за то да се вера наша врати међу младе, а младима се радовао и то је умео да покаже… Дао му Господ, Слава Му, да је, ко год је хтео и умео да слуша, да научи о свакој теми из живота од њега, могао је… Вечна му памјат, Бог да му душу прости и пресели у Царство Небеско… Слава Господу, добисмо још једног праведног молитвеника пред Господом..
И зато, браћо и сестре у Христу, појаните у молитвама новопрестављеног верног слугу Божијег монаха (нашег драгог деку Антонија). Вечан му спомен, блажени му покој, БОГ ДА МУ ДУШУ ПРОСТИ И НАСЕЛИ ЈЕ У РАЈ ГДЕ СВИ ПРАВЕДНИЦИ БЛАЖЕНСТВУЈУ… АМИН!

У наставку обавештење о упокојењу монаха Антонија које је објавило Православно братство Св.Доситеја из Ниша, на њиховој интернет страници...

27.04.2014. за ФБР записала Биљана Диковић

Монах Антоније испред катакомбе Св. архангела Михаила у Нишу са својим духовником, еп. Артемијем. Фото – Ј. Михајловић

Упокојио се монах Антоније, сабрат манастира у Љуљацима

У Томину недељу када Православна Црква слави васкрсење Христово, и сећа се апостола Томе као сведока тог васкрсења, у ове светле дане попразничја Пасхе, упокојио се драги наш отац Антоније, сабрат манастира у Љуљацима, и “наше горе лист”. Годинама је носио крст Православне Вере живећи и у време комунизма као хришћанин, градећи цркву у свом родном селу у близини Ниша, водећи монашки живот у Епархији рашко-призренској и Нишкој.

Један је од првих монаха Црне Реке по обнови овог манастира у време епископа Артемија. Када је дошло до прогона на правди Божијој овога епископа, када су га многи напустили епископа Артемија изговарајући се годинама и тешкоћама, монах Антоније није прихватио безакоње прогонитеља и кренуо је за својим духовним оцем. Увек је била потресна појава видети седе власи овог изгнаника, о. Антонија, како се са осталом својом млађом сабраћом потуца у изгнанству, чувајући оно што је од највеће драгоцености – Веру Православну. Ипак, он није роптао, никога није оптуживао, већ је, напротив, био утеха и укрепљење и за остале монахе и за побожне хришћане који су га са љубављу окруживали.

Он није желео да изда ни по коју цену! Нека му Господ то урачуна! Вјечнаја памјат!

Сахрана земних остатака овог побожног монаха обавиће се у понедељак 28.04 2014 године, у 14:00 часова на гробљу у Љуљацима.

Фб страница “Братства св. Доситеја”