„Нагомилала се на грбачи српског народа (не „Србије“, већ нас који у њој живимо) – огромна гомила амбициозних и размажених лезилебовића и паразита свих фела…“

28.04.2014. ФБ Драгослав Бокан, за ФБР приредила Биљана Диковић

Накотило се безброј бивших удбашких и садашњих партијских функционера, транзиционих добитника и сваковрсних себичњака што не заслужују ни кап наше крви и зноја, а о сузама и да не говоримо.

Крвопије и морони, надобудни принчеви самоуправног социјализма, грофови и барони безочне отимачине друштвене и народне имовине током прошле две деценије, властелини без знања и храбрости, ма каквог талента и макар минималних заслуга по било ком питању – шеткају се распалом Србијом, са све рукама у џеповима и довољно новца (по рачунима и сефовима), иронично се смешкајући свима својим мање лукавим и поквареним суграђанима и сународницима.

Овде се формирала, гарантујем, најгнуснија и најодвратнија класа новобогаташа у Европи (а вероватно и у целом свету).

Другде су богаташи и имућни људи или део опасне касте „жестоких момака“ спремних да животом плате своје класне привилегије или пристојни припадници радне и пословичне штедљиве грађанске класе или сеоски великопоседници брижно наднесени над усеве и имања од којих им све зависи или утицајни и способни менаџери уклопљени у систем који од њих захтева напоран свакодневни рад и уклапање у одређене културне и урбане стандарде друштва коме припадају или, пак, део национално оријентисаних газда и трговаца који осим свог личног богатства чувају и своју државу од свих њених непријатеља и исмевача (као у некадашњем српском или данашњем турском, шиптарском, хрватском, чеченском, украјинском и руском случају).

Код нас нема ничег од тога.
Имамо само гомилу похотне месине, неутаживих прохтева и бесконачног списка размажених (ничим заслужених) жеља – пригодно прерушених у „људе“, па чак, понекад, и „Србе“. Хрпу неопеваних и бескорисних човеколиких идиота, са армијом исто такве дечурлије и жентурача.

И сад ће неко без револуционарне (а не „реформске“) жестине и стварне спремности да од „Србије“ направи Србију – да нешто као „мења“ у овом брлогу?! Да са делом оваквих кретена крене у обрачун са њима скоро па идентичним „супарницима“ (Примитивни против Углађених), а са амбицијом да промени нашу тужну судбину?!
И све то БЕЗ ИДЕЈЕ ВОДИЉЕ, са неограниченом количином фраза покупљених са интернета и убрзаних курсеве за „младе лидере“ (спремне да све суштинско продају ни за шта, у замену за пар празних обећања и илузију чланства у ЕУ)?! Са инфантилном причом о економији као „кључној димензији нашег самоодржања“ и сличним оправдањима која прате сваку издају суверенитета и истинских националних интереса (а у оквиру овоземаљских паклених обичаја нашег времена)?!

То неће проћи. Видећете.

Олупаће се о хриди логичне равнодушности једне покварене касте спремне да се бори и преживљава вештим оправдањима, а не ма каквим радом (о пожртвовању да и не говоримо) или ентузијазмом.
Као када би у некој епизоди серије „Мућке“ њени премазани и покварено-шармантни јунаци требали да учине нешто стварно племенито и поштено.
Нема шанси.
Чак ни са свом строгошћу личне диктатуре у најави. Тако се могу победити политички противници, али не и „мангупи у сопственим редовима“, све оне кафеџије и вечити студенти невешто закамуфлирани у некакве министре и озбиљне државне службенике.

Нушићевска (траги)комедија и друге приче.

„Мућке“ и „Мистер Бин“, „Покондирена тиква“ и „Родољупци“, „Ожалошћена породица“ и „Госпођа министарка“, „Власт“ и „Сумњиво лице“, „Бени Хил Шоу“ и Монти Пајтоновци – све то заједно, помешано, уз мало пригодног локалног и ововременог кича и прегршт жустрих заклињања, квази-визионарских обећања, фудбалских метафора и осталих политикантских фора и фазона из мађионичарског шешира најмоћнијег ново-Србина из нашег сокака.

Туга. И јад.

Најсмешнија и најстрашнија трагедија у скоријој историји човечанства.

Наша, српска коб.

Драгослав Бокан – аутор: Миле Кулачић, суви пастел