* Ово је коментар нашег читаоца на текст Ранко Гојковић: ИДЕОЛОГИЈА ЗАПАДА – СВЕТ БЕЗ РУСИЈЕ

24.04.2014. за ФБР приредила Биљана Диковић

Република Србска је једино што су Срби од Карађорђа на овамо значајно учинили на остваривању својих геополитичких интереса.

Србска је настала надљудском снагом и вољом маленог али јуначког дела Србског народа на овим етничким просторима, који је у свом памћењу имао, на сву срећу, опомену да се пред крвним непријатељем у последњем геноцидном налету на Србство мора крвљу бранити, на живот и смрт. И први пут су се Срби на неком делу етничког простора ујединили у национални покрет и заборавили све туђински посејане идеолошке разлике и постали сви Срби родољуби, православци и баштиници Косовског завета. И тако су се одбранили, упркос налетима седмоглавих аждаја са свих страна: са Запада и са Истока и са Југа: некадашњих србских савезника из Првог светског рата, амера као тзв. заштитника демократских права свих малих народа, германа као злокобих миленијумских непријатеља Србства свеколиког у свим временим и на свим просторима, Ватикана као главне главе седмоглаве аждаје католичког прозелитизма…

На сву жалост нашу жалосну – и против неокомуњарске тадашње власти у Србији, која је душмански уцењивала Србе у Србској и Крајини ради свог опстанка на власти у Србији, уводила им “ничим изазване” санкције преко Дрине, свађала војно и политичко руководство и коначно у Дејтону тешко оштетила ослободилачке и етничке интересе Србске.

После Дејтона Србија је постала један од заштитника Србске и овог међународног уговора, по којем је добила и право успостављања посебних односа са Србском. Од тога није било ништа, јер са Србском нису успостављени никакви односи, досманлијско-неодосманлијски властохлепци признадоше општински сребренички геноцид и поклонише се само турскијем жртвама, стално изјављују како су непоколебљиво за суверентитет и интегритет БиХ као некакве уније (у ствари, дајући подршку у Срајеву јединственој Босни, они стају на страну турака који се никада нису одрекли фиксације јединствене Босне под њиховом управом)…

Губећи образ, историју и државу и нацију у компрадорским односима са западнокатоличком цивилизацијом и амерско-ционистичком агресијом – властима у Србији остаје да се у одсудном тренутку ставе коначно у улогу заштитника Дејтонског уговора и ентитетских права Србске и тако сачувају бар мало образа и интереса Србства и пред потомцима. Али, ако буду бранили Србску, као што не бране Србију – тешко нама Србљима одсад па довијек у свим временима и на свим просторима…