23.03.2014. РТ
Превод: Нада Љубић

Руски амбасадор у ОУН, Виталиј Чуркин, одговорио је на напад CNN-ове новинарке Кристијан Аманпур, којим је ова одреаговала на спреченост амбасадора да се појави у њеној емисији, при чему је у „једначину“ увукла и Чуркинову ћерку.

У својој емисији прошлог четвртка, Аманпур је рекла:

„И још једна напомена: ми и даље покушавамо да добијемо коментар руске владе, укључујући и њене представнике попут амбасадора у УН Виталија Чуркина. Нисмо у томе имали много среће, јер можда људи као што је Чуркин у ствари сматрају да не морају да излазе из своје зоне комфора.

Чуркинова рођена ћерка је новинар „Russia Today” са седиштем у Њујорку. Видите је на овом снимку како уздуж и попреко пропитује портпаролку америчког Стејт департмента Џен Псаки о  Украјинској кризи. А у прошлости, она је чак извештавала о свом оцу.“

Одговор Виталија Чуркина:

Поштовани г-ђо Аманпур,

Запањен сам личним нападима којима сте прибегли у вашој емисији од 20. марта. Познајем Вас дуги низ година (и кроз бројне интервјуе уживо које сам Вам дао) и некад сам Вас поштовао професионално. Због тога је за мене запањујуће да је спреченост да Вам дам још један интервју изазвала овакву ерупцију.

Што се тиче  моје неспремности да, како сте рекли, напустим „зону комфора“ – ту сте сасвим у праву. После осам седница Савета безбедности о ситуацији у Украјини и на Криму (шест од њих су се одвијале пред ТВ камерама) осећам се врло комфорно јер је истина почела да се пробија.

Ако сте, пак, имплицирали да избегавам да одговорам на тешка питања, онда сте довољно зрели да памтите да сам говорио пред „пуном кућом“ у Националној катедрали у Вашингтону октобра 1983. само две недеље пошто је оборен јужнокорејски авион, а затим сведочио у Конгресу САД у мају 1986. након нуклеарне катастрофе у Чернобилу, да не спомињем стотине других  „живих“ и медијских иступања. Дакле, ја могу да објасним свакоме шта стварно значи „напустити зону комфора„.

Али, не бих Вам ја уопште писао да нисте одлучили да такође лично нападне и моју ћерку[1] –  Вашу млађу колегиницу –  руску ТВ новинарку. Веома сам поносан на њу –  не само зато што је добар новинар, већ и због тога што строго чува своју професионалну дистанцу у односу на мене.

Случајно, сећам се када сте се удали за портпарола Стејт департмента[2]. Колики је био Ваш  професионални новинарски кредибилитет док сте се удварали једно другом?

Не трудите се да ми одговорите. Заиста не желим да знам.

Стални представник Руске Федерације у Уједињеним нацијама Виталиј Чуркин