Време је за нову анти-ГМО кампању. Овај пут на политичкој сцени. Олимпијски пламен обасјава целу планету. Олимпијска гесла и симболи улазе полако у сваки наш дом. Такмичење је увек занимљиво без обзира да ли се ради о олимпијској дисциплини или не. Што су правила игре мање дефинисана то је такмичење интригантније, а учесници креативнији.

26.02.2014. МАГАЦИН

Једно врло популарна дисциплина у Србији има релативно нов назив – ТРАНЗИЦИЈА. Циљ дисциплине је пребацивање националних ресурса у туђе руке (домаће или стране – то више није ни битно). Мада је назив прилично нов, она одавно траје, а крај још не може ни да се наслути. Трајање је oграничено последњим расположивим ресурсом овог намученог народа, или као што кажу трговци „док трају залихе“. Такмичење се одвија сваке четири године, а ако се нешто заљуља на глобалном или локалном плану и раније. Тада је у питању „акцијска распродаја“ по најнижим могућим ценама. Победник је онај који оставри најбољи резултат за најкраће време. Резултати остварени у пар последњих деценија се исто тако бодују и у старту најуспешнијим учесницима обезбеђују одлучујућу и ненадокнадиву предност. Непристрасни медији и аналитичари свих боја, као судије имају задатак да ову предност увећају.

Апсолутни фаворит и досадашњи рекордери у овај„неизвесни“ меч улазе као уједињени „GМО“ тим. Чине га прекаљени појединци који се, додуше, мало теже уклапају у целину, али добар селектор ту може много да помогне. Могући су и неспоразуми, јер нису сви на време почели нити су подједнако одмакли у процесу модификације. Поготову кад је свест у питању што је свакако најтежи задатак. Али ови више измењене свести покушаће да реше проблем већом минутажом.

Раде Јовановић, сатиричар, АЕФОРИЗАМ: „Ово нису ванредни парламентарни избори, него тест интелигенције“

С друге стране је један супростављени тим без икаквог такмичарског искуства. Пошто не цене латиничне натписе немају појма где су све и које предности доносе „GMO“ лабораторије. Они у својој заосталости нису отишли даље од косовског циклуса. Оптерећени су скромношћу, чашћу, слободом и другим превазиђеним вредностима које само воде у хендикеп. Зато на свако такмичење морају да стигну са закашњењем, или можда да не стигну уопште. Победник се и онако зна. Свака помисао на пораз „GМО“ тима би обесмислила целу такмичарску дисциплину. То никако не сме да се дозволи, јер би тренери и судије остали без посла, што би поред страховитог повећања незапослености додатно довело и до тешког разочарања селектора. Други велики проблем„GMO“ тима је што у овом такмичењу није обезбедио тзв. еквиваленцу. Лако се препознају. Одају их честе модификације са циљем постизања што бољег резултата у горе поменутој дисциплини

Зато је време за нову анти-ГМО кампању. Овај пут на политичкој пијаци. Модификација свести још није дубински одмакла, правила игре ни раније нису била много повољнија, па је ипак код наших праотаца опстајао и увек изналазио достојна решења. Прекид такмичења је могућ само ако публика, која је досад била неми посматрач властите пропасти, препозна овај код, утрчи на терен и узме ствар у своје руке. Док „залихе још трају“!

Аутор: Де Кубертен
Извор: Српске Двери