РЕЗУЛТАТ ВАНРЕДНИХ ИЗБОРА У СРБИЈИ МОЖЕ СНАЖНО УТИЦАТИ НА ЕНЕРГЕТСКУ ПОЛИТИКУ ЕВРОПЕ

Пише: Сергеј ПРАВОСУДОВ, директор Института за националну енергетику, магистар историје

У СРБИЈИ ће се 16. марта одржати ванредни парламентарни избори чији резултат може веома снажно утицати на енергетску политику Европе. Чак може доћи и до заустављања реализације пројекта Јужни ток.

Истраживања јавног мњења говоре да ће већину гласова освојити Српска напредна странка на чијем је челу први заменик председника владе Србије Александар Вучић. Представник ове партије је и министар енергетике Зорана Михајловић. Тренутно је премијер Србије шеф Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић. Осим тога, представник социјалиста Душан Бајатовић налази се на челу државног предузећа „Србијагас“. Зорана Михајловић је више пута позивала да се „Србијагас“ реформише и смени руководство компаније.

Ако „напредњаци“ победе и Александар Вучић постане премијер, „Србијагас“ очекују озбиљне промене. Ради се о томе да „напредњаци“ за главни циљ имају улазак Србије у ЕУ. Они веома активно врше измене у српском законодавству, да га на тај начин ускладе са нормама Европске уније.

Они посебно предлажу да се у Србији реализује фамозни Трећи енергетски пакет који предвиђа да се гасна предузећа поделе на она која допремају и транспортују гас и она која врше дистрибуцију до потрошача. „Напредњаци“ зато инсистирају да се „Србијагас“ подели обзиром да се он бави и транспортом и пласманом плавог горива.

          Упрaво је „Србијагас“ партнер Газпрома у заједничком предузећу South Stream Serbia које је крајем прошле године почело изградњу гасовода Јужни ток на територији Србије.

Уколико се почне са поделом „Србијагаса“, изградња Јужног тока ће се зауставити. А када ће поново почети, остаје наизвесно. При том ће Србија остати без преко потребних инвестиција.

Прошле године су испоруке Газпрома у Европу и Турску повећане 16 одсто и износиле су 161,5 милијарди кубних метара. Почетком ове године такође се бележи раст куповине руског гаса.

Није тајна да је главни циљ изградње Јужног тока да се заобиђе Украјина која се више пута усуђивала да из транзитних количина које су биле предвиђене европским купцима, узима гас.

Украјина тренутно преживљава тешку етапу свог развоја. Земља се налази пред банкротом и поделом.

Сви знају да САД активно подржавају украјинску опозицију. Заменик америчког државног секретара Викторија Нуланд у разговору са  америчким амбасадором у Украјини посебно је подржала шефа партије Баткившћина Арсенија Јацењука. При том је, најблаже речено, без ентузијазма говорила о Виталију Кличку и активностима представника европских земаља у Украјини.

Немачка је наклоњенија лидеру партије Удар Виталију Кличку. Ту ништа није чудно, обзиром да је читава његова професионална боксерска каријера повезана са СРН. Он тамо има фирму која представља његове интересе управо у Немачкој, где већ дуги низ година плаћа порезе. Чак су му дали орден За заслуге пред СРН.

Ванредни избори у Србији и „народни немири“ у Укрaјини међусобно су повезани. Чим су се ове земље почеле зближавати са Русијом одмах су се активирали прозападни политичари.

Очигледно је да САД неће ништа изгубити ако у ЕУ буде стизало мање руског природног гаса. Зато највећи купци руског природног гаса – Немачка, Италија, Велика Британија и Француска – имају над чим да се замисле. Оне неће моћи ничим да замене испоруке из Русије.

У Европи се незадрживо смањује производња гаса. У последње време суштински су се смањиле испоруке течног природног гаса у ЕУ јер је главни снабдевач – Катар своје танкере преусмерио у Азију где је гас далеко скупљи.

Главни савезник САД – Велика Британија може да мисли да је безбедна јер гас добија из гасовода који не иду територијом Украјине. Али, Италија, Немачка и Француска имају због чега да брину.

Италија је већ суочена са смањеним испорукама гаса из Либије након што је та земља после агресије НАТО војске клизнула у хаос и практички се распала на делове.

Недавно се појавила информација да се банде бојовника из Либије и Малија концентришу на граници са Алжиром. А ова земља је велики испоручилац гаса у Италију и Француску. Ако и она склизне у хаос, онда ће испоруке гаса из Русије Европи бити потребније као никада раније.

А ако се нове власти Украјине и Србије буду оријентисале на САД – то значи да ће управо та земља контролисати значајан део испорука гаса из Русије у Европу. Као што је познато акционери морског дела гасовода Јужни ток су: Газпром, ENI (Италија), BASF (Немачка) и EDF (Француска). Зато би било добро да руководства ових земаља обрате већу пажњу на оно што се данас дешава у Србији и Украјини.

Превео: Горан ШИМПРАГА