Матеј Арсенијевић: Балада-епитаф о малом војнику

Године 1914 после другог Балканског рата, ми смо у једној истинитој причи под насловом Пацко (награђене на конкурсу Политике 1914) описали један језовит догађај који се одиграо по свршетку једне крваве борбе на Власинским висовима у јулу 1913… Један мали војник из 10 пешадијског пука кога другови из милоште зваху Пацко, беше на бојишту нашао леш бугарског поднаредника из околине Ћустендила, по имену Касанова. Била је густа магла и Пацко, болећив, подухвати се да под заштитом ове магле сахрани мртво тело младог бугарског поднаредника,свога непријатеља. Бугарске страже налажаху се тада доста близу, на неколико стотина метара од места, једног малог и голог ћувика, где је полеђушке лежао поднаредник Касанов. Пошто га је лепо укопао, мали Пацко издеља тада један крст и уписа својом самоуком руком име пднаредника које беше дознао из његовог бележника. Баш у том тренутку кад он, уморан и знојав од журног рада, побијаше овај крст више главе погинулога, магла се подигла. Бугарски војници могаху тада, са својих места, лепо видети Пацка и добро распознати чиме се он занимаше. Али их овај племенити посао није уздржао да пропусте згодну мету, која се пред њима беше указала. И како је Пацко, уверен да га у овом хришћанском послу нико неће узнемиравати, стајао сасвим отворено, једно зрно из пушке другова онога према коме је он братски поступио, погоди га посред срца. Кад се магла поново спустила, и док су хаубице грмеле у даљини, ми нађосмо јадног Пацка мртвог и са рукама раширеним око оног истог крста, кога он беше тако побожно садељао једном непријатељу… (Драгиша Васић, Одабрана дела, Београд 1990, стр. 20)

03.01.2014. ФБ Реци не ЕУ-Димитрије Марковић

Балада-епитаф о малом војнику
аутор Матеј Арсенијевић

(1913 по Драгиши Васићу)
Ту Лежи
Пацко
Војник Христов и Срб
И његова прича небеска
Најмањи беше у строју
А први на мртвој стражи
С Врањанском тугом у падежу
Последњег јутра
Из првога рова
По магли
На брисан испуза простор
(Којим је видео видом
Кроз ту маглуштину
Бугарског мртвог војника
За којом је пошао мишљу
У белу непрозирност у смртну белину
Зар ико сем Бога зна)
Жао му било човека
Јер дах је Божији свако
Ако и душман
Ал’ душу има и мајку
А мртав и млад на ледини наузнак лежаше.
Испуза Пацко
Да сахрани
Раба.
Богом сакривен
У плашту беле тишине
На светом свом послу
Земљу у зноју је копао
Да постељу душману мртвом
Угоди рукама својим.
Кад затрпа мртвог
Од брезових грана
У магли садеља крстачу.
И баш кад клекнувши крстачу пободе
Диже се усудом магла
Ал’ не и мрак
С очију Бугарског слепца
Што угледа Пацка кроз нишан.
С првим јутарњим зраком
Што паде к’о милост на пејзаж
Пао је Пацко
Отпрве
Са небом у срцу и куршумом
Који је знао пут.
Дигла се копрена Божја
Да покаже свеца
Јасно.
Умро је
Обгрлив крстачу
Душмана свога
На обзору мали
А висок
У Богу.
Тако га обасја исток
Тако га нађоше његови
Тако се Пацку поклонише.
Деветстотринаесте
Збило се ово
Да памти у векове.

***

На фотографији: амерички војник поред раскомаданог тела своје жртве.Ова фотографија и Пацков чин, најбоље показују душу једног и другог народа.

Молим Те Преблаги Господе помени у Царству Твоме православне војнике на бојишту убијене и прими их у небесни посед Твој као мученике изранављене, окрвављене својом крвљу, који су пострадали за Свету Цркву Твоју и за Отачаство, како си Ти благословио по доброти својој.
Прими у миру душу слуге Твојега Пацка и подари му вечни покој.
Амин.