ИстиноЉубље: Ваљевска Грачаница и брана Ровни
– Тако то ради СПС-банда…

На овом видео снимку можете погледати, обраћања одборника Љубомира Брадића и директора ЈП Колубаре-Ровни, у вечерњем делу заседања, а по завршеном протесту испред Скупштине Ваљева – За Грачаницу, чисте изворске воде Ваљева и ревизију погубног пројекта бране Ровни…

03.01.2014. ИстиноЉубље

Тако то ради СПС-банда…

Директор бране Ровни, Миодраг Марковић – перфидно против Светиње Грачанице

Из одслушаног се јасно види, да ђавољи план остварења бране Стубо-Ровни, свесно или несвесно подржавају већина одборника Скупштине Ваљева. Љубомир Брадић, кога смо замолили да прочита наше Захтеве и јавно саопштење владике Милутина уместо нас, које су одборници у томе онемогућили – нити је прочитао иједно слово од наших Захтева, нити је прочитао сржни део саопштења владике Милутина. На жалост, свесно или не – г. Брадић је прочитао најосетљивији део писма владике – који цео његов став извлачи из контекста. Испало је као да се владика сложио са потапањем, само још понешто да се договори са директором ЈП Колубаре-Ровни до у танчине, а потом је Скупштина усвојила програм рада поменутог предузећа на брани Ровни!? Што хоће рећи, да су усвојили да у марту иселе монахе из Грачанице, разоре и „евакуишу“ гробље, и поруше објекте унаоколо манастира…

Потом је лукави СПС-овац Миодраг Марковић, директор ЈП Колубаре-Ровни, истакао да су преговори са Епархијом у току, и да је решење на помолу, а да он не схвата зашто смо ми напољу протестовали…

Тако то ради СПС банда… Миодраг Марковић лаже, да су преговори са Епархијом у току. Истина је да га владика упорно избегава не желећи ишта више преко свог саопштења да дода, како кажу очевици, „све што је имао да каже – владика је рекао у том саопштењу“.

Добро они знају, шта су били наши захтеви са тадашњег протеста – За прекид даљег скрнављења Грачанице и гробља, спуштање нивоа на коту испод Цркве, која је оптимално довољна за све потребе становништва, заштиту изворских вода Ваљева од бране Ровни… Али, ем нас спречише да им се обратимо, ем и владикино саопштење би натрашке интерпретирано, ем се као чуде зашто ми уопште протестовасмо напољу, ем и усвојише свој безбожни и безакони план рада на Ровни за 2014. године.

Протест наш – један ко ниједан, то смо знали и сами. Стога, свако будуће  скупштинско заседање, мора проћи са све већим и већим одзивом бранитеља Грачанице, свих верника – родољуба који се имају рашта својим србством поносити!

***

НАПОКОН се огласила Епархија ваљевска, поводом социјалистичког скрнавног плана затрпавања Светиње Грачанице ради потапања, и поред чињенице да радови на брани Стубо-Ровни неће бити завршени још бар годину дана. Мада у потпису овог Саопштења не стоји име епископа Милутина, ипак се радујемо да Епархија даје знаке конкретног буђења поводом одбране Светиње Грачанице. Детаљнији коментар ИстиноЉубља на ово Саопштење, као и на многе друге закулисне детаље, у међувремену ћемо се трудити да објавимо до уторка… (јер смо заузети и припремом Литије против “геј параде” на Крстовдан у 17.час. од зграде Патријаршије).

САОПШТЕЊЕ ЕПАРХИЈЕ ВАЉЕВСКЕ

поводом најављеног необичног и чудноватог конзервирања Ваљевске Грачанице

– 19. септембар 2013. –

…”Зато Епархија ваљевска још једном подвлачи важну чињеницу да се никада није сагласила са изградњом бране и потапањем манастирске цркве. Она се сигурно никада, ни по коју цену, неће сложити са оваквим неприкладним начином конзервације, нити ће за њега дати свој благослов. Предложени начин конзервирања овог храма сматрамо недоличним, непримереним и понижавајућим за светињу као што је Грачаница. Лицемерна је таква брига и старање. Све је лицемерно, јадно и тужно. Највише сличи погребу и укопавању у гроб из кога нема ни васкрсења ни живота.”

“Ређају се питања. Ко ће први бацити камен? Ко ће ископати гроб? Хоће ли се усудити? Боже, опрости нам!”

“Остаће само крик за вечношћу оковане и затрпане цркве. Неће се чути ни песма, ни глас, ни болни вапај, јер неће бити ни врата ни прозора. Све је мрак најцрњи. Све је тамница. Утамничена црква. Уклета. Ми или она? Питаће нас. Ми! – свакако…”

Следи комплетан текст Саопштења:

Имајући у виду збуњеност и забринутост верника наше Цркве, грађана ваљевског краја као и велико интересовање јавности уопште око најновијих збивања у древној светињи из XV века – храму Светог Архангела Михаила, познатијем као Ваљевска Грачаница у Тубравићу код Ваљева, Епархија ваљевска опет и изнова изражава своју забринутост око проблема “потапања и измештања” ове богомоље са којом се нерадо, невољно и не својом кривицом суочила одмах по свом васпостављању 2006. године…

Истовремено потсећамо на затечене уговорне обавезе и наслеђено правно стање из бивше Епархије шабачко-ваљевске. Од својих почетака до данас, па и данас, Епархија ваљевска настојала је непрекидно, на разне начине, консултујући стручну и научну јавност да се за све изнађе што је могуће рационалније и целисходније решење. Непрестано смо наглашавали чињеницу да за Српску Цркву овај храм није само значајан историјски и археолошки локалитет под заштитом државе, који колико сутра може бити остављен и заборављен, већ пре свега, на предлог Епископа ваљевског а благословом и одлуком Светог Синода оживљен и насељен манастир, светилиште, место свештенодејствовања и молитвеног живљења под небеском, Божјом заштитом.

У том циљу а да би смо заштитили светињу и спасили што се спасити може, уз подршку, пре свега стручне јавности, препоручивали смо коту 333m као границу којом би се некако сачували и црква и живот природног окружења са одређеном, реалном количином пијаће воде у акумулацији.

Иницирали смо разговоре и договоре као и стручна саветовања и консултације. Тражили смо, захтевали и молили додатна испитивања и анализе. При том смо стално истицали да је најважнија крајња добробит људи, дакле, оно што ћемо оставити у наслеђе потомцима а не само голи профит и себични циљеви.

Пројекат бране “Стубо-Ровни” рађен је пре 30 г. када се мање знало за њене штетне последице. Али и тада и сада се знало и зна једно: најбоље је оно што је најтеже – признати, па исправити сопствену грешку. Није се одустајало. Радови су и поред очинских савета и упозорења нашег Архијереја настављени. Дошло се близу краја.

Током летњих месеци ове 2013. године поверовали смо да има наде. Стручни савет ваљевског Завода за заштиту споменика културе одбацује као непотпун и површан Пројекат Ј.П. “Колубара” за ткзв. Дуготрајну заштиту или конзервацију средњевековног храма Светог Архангела Михаила из XV века који би био потопљен изградњом хидроакумулације „Стубо-Ровни“ на реци Јабланици. Наиме, ово предузеће није извршило наложену допуну пројекта, иако по речима самог пројектанта нису искоришћене све могућности да се спасе ова светиња.

После жалбе Ј.П. “Колубара” Републички Завод за заштиту споменика културе поништава Решење градског ваљевског Завода и даје сагласност на ткзв. Пројекат дугорочне заштите цркве…

Тај пројекат предвиђа заиста необичан и најблаже речено чудан начин конзервације: да се свод цркве после скидања крова ојача израдом армирано-бетонске љуске, да се изврши насип или засип цркве зрном туцаника, да се зидови храма одвоје од насипа или обавију геотекстилом, да се тако обложи под као и унутрашња и спољна страна зидова.

Тако упакована богомоља би се конзервирала за неко будуће време кад се брана замуљи и не буде више у функцији. Све се то правда наводним пијететом према Српској православној цркви.

Зато Епархија ваљевска још једном подвлачи важну чињеницу да се никада није сагласила са изградњом бране и потапањем манастирске цркве. Она се сигурно никада, ни по коју цену, неће сложити са оваквим неприкладним начином конзервације, нити ће за њега дати свој благослов. Предложени начин конзервирања овог храма сматрамо недоличним, непримереним и понижавајућим за светињу као што је Грачаница. Лицемерна је таква брига и старање. Све је лицемерно, јадно и тужно. Највише сличи погребу и укопавању у гроб из кога нема ни васкрсења ни живота.

Ређају се питања. Ко ће први бацити камен? Ко ће ископати гроб? Хоће ли се усудити? Боже, опрости нам!

Остаће само крик за вечношћу оковане и затрпане цркве. Неће се чути ни песма, ни глас, ни болни вапај, јер неће бити ни врата ни прозора. Све је мрак најцрњи. Све је тамница. Утамничена црква. Уклета. Ми или она? Питаће нас. Ми! – свакако.

После свега изнова апелујемо на савест најодговорнијих. Треба размотрити још једном све могућности за спас Грачанице или да се достојно, људски припреми и испрати у вечност, без понижавања, без затрпавања, окивања и каменовања. Нека то буде полако, без мучења и повређивања, уз пој птица, на крилима сунчевих зрака који нестају у води која је полако умива и милује јој зидове. Зидове и лице. Лице које нестаје.

Инфо служба Епархије ваљевске

ИстиноЉубље – свима Вама!