ПОДСЕЋАМО надлежне: ХАПСИТЕ У ВЕЛИКОМ ТРНОВЦУ!

СРБски ФБРепортер преноси чланак објављен у дневном листу ПОЛИТИКА још давне 2009. године… Тада је дословце написана вест да је Велики Трновац главни дистрибутивни центар трговине наркотицима за Балкан. Велики Трновац је село у општини Бујановац, у Србији, шверцом се по процени полиције у мају 2009. бавило око 6.000 Албанаца из тог дела наше државе,  а село је тада било насељено са 4.324 пунолетна становника и „у сваком тренутку ускладиштено око три тоне наркотика“.

06.12.2013.ПОЛИТИКА

Царство хероина у Великом Трновцу

Прича о Великом Трновцу, као главном пункту за наркотике, поново је актуелизована пре неколико дана када је у акцији полиције заплењено пет килограма хероина, чија вредност износи више од 300.000 евра. Ухапшени су Абдулах Амети (1980) из Прешева и Шабан Хазири (1949) који је управо из Великог Трновца.

Дрога је заплењена на наплатној рампи у Бубањ потоку, где је заустављен аутомобил „ауди А4” врањских регистарских ознака којим је управљао Шабан Хазири. Код сувозача Аметија у пределу струка, у две пластичне кесе облепљене селотејп траком пронађен је хероин укупне тежине 4.880 грама. Праћење активности оних житеља Великог Трновца за које постоје подаци да се баве трговином дроге још једном се показало као ефикасно.

Подаци наше полиције да је Велики Трновац већ годинама највећи дистрибутивни центар дроге на Балкану поклапају се са информацијама које у својим извештајима већ дуго спомиње и Интерпол. Према истим подацима, у Великом Трновцу у сваком тренутку најмање три тоне хероина спремно је за испоруку.

О Трновцу информације имају и у италијанском Центру за борбу против мафије (ДИА). Они су у недавном извештају изнели податак да се скоро 70 одсто дроге намењене западноевропском тржишту шверцује преко Прешева и Великог Трновца.

Према том извештају, кријумчарење је главна делатност за око пет хиљада Албанаца из тог дела Србије, а целокупан шверц дроге контролишу породице Османи, Халифи и Буњаку.

Италијани су у истом извештају написали да иако се зна да је то подручје пуно криминала, нико им не може стати на крај. Европске полиције немају право да делују на подручју Србије, а службе Србије не могу адекватно да интервенишу.

Дакле, све светске полиције то знају, али, чини се, да нико не може да продре у село. Неке процене кажу да те три тоне складиштеног хероина даноноћно чувају страже до зуба наоружаних Албанаца, али поузданих потврда заправо и нема. Један инспектор полиције упућен у ситуацију на југу централне Србије објашњава да су полицијске акције у Великом Трновцу тешко изводљиве јер је цело село укључено у и те како уносан нарко-бизнис. Скоро сви мештани су повезани блиским родбинским везама, па је међу њих немогуће убацити агента или доушника, а сеоске страже су тако добро организоване и постављене да нико непримећен не може да се приближи Трновцу. То управо показује и прошлонедељна заплена хероина који није нађен у Великом Трновцу, већ на наплатној рампи код Београда.

Та заплена представља и пресецање још једног канала кријумчарења хероина који се протезао на „северном правцу” такозваног „балканског пута дроге”.

Велики Трновац има одличан географски положај и налази се у непосредној близини граница с Бугарском, Македонијом, Косовом и Албанијом. Због тога се у њега слива велики део хероина из Пакистана, Авганистана, Ирана и Турске. Ту се складишти и препакује, а затим кријумчари даље. Процене указују да се из Трновца годишње дистрибуира између 50 и 60 тона хероина, а два главна кријумчарска коридора су преко Албаније и Црне Горе ка Италији и преко Србије ка западноевропским земљама.

Свима, који се баве, по разним „основама”, нарко-тржиштем, ситуација постаје јаснија када знају да су Велики Трновац и Бујановац у непосредној близини граничнихпрелазакоји нашу земљу повезују са југом Европе, Азијом и Блиским истоком где се укрштају нарко-магистрале које воде према Великом Трновцу

***