У Европској комисији истичу да сваки пројекат на Старом континенту мора да поштује европско законодавство.  Душан Бајатовић: Нових преговора са Русијом неће бити

***

Нема заустављања „Јужног тока”

Г. Чворовић Новости
05. децембар 2013. 16:10 > 20:06

БРИСЕЛ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

Ревизија билатералних споразума с Русијом око „Јужног тока“, коју тражи Брисел од својих земаља чланица, не односи се директно у овом тренутку на Србију, јер она још није члан ЕУ, али проистиче из обавеза према Енергетској заједници.

– Као члан Енергетске заједнице, која је међународна организација, Србија је преузела законску обавезу да спроведе законске одредбе ЕУ о енергетици, укључујући Трећи енергетски пакет од 1. јануара 2015. Овај процес је независан од приступних преговора Србије са ЕУ. У ствари, Србија је већ прекршила Други енергетски пакет. Кад Трећи пакет буде ступио на снагу, ниво несагласности Србије ће се додатно повећати, уколико се не предузму позитивне мере – одговорили су на питање „Новости“ у Енергетској заједници.

Када је конкретно реч о процесу проширења, Србија ће, у сваком случају, морати да се усагласи са осталим земљама чланицама, уколико жели у ЕУ, о свему, па и о томе када је реч о „Јужном току“.

Објашњавајући о чему се ради, портпарол европског коментара за енергетику Гинтера Етингера Марлен Холцнер је у четвртак у Европској комисији истакла да је овај гасовод добродошао као додатни извор гаса у Европи, али и додала да је такође веома јасно да сваки пројекат гасовода мора да поштује европско законодавство.

Холцнерова је истакла да су у ЕК прегледали билатералне уговоре које су досад с Русијом склопиле неке од земаља чланица ЕУ и да су закључили да нису испоштовани неки основни принципи који уређују европско тржиште.

– Зато смо саветовали земљама чланицама да поново испреговарају те уговоре – рекла је Етингерова портпаролка.

Конкретно, с европске тачке гледишта је неприхватљиво да једна компанија и производи и транспортује гас и одређује тарифе. Од „Гаспрома“ се тражи да, у име принципа конкуренције, дозволи приступ и другим европским фирмама.

Упитана шта ће се догодити, уколико Русија одбије да поново преговара око већ постигнутих споразума, Холцнерова је одговорила:

– У том случају мораћемо да саветујемо нашим земљама чланицама да не примењују тај споразум, јер није у сагласности са европским законодавством.

Поставило се и питање радова који су већ започели, као што је то случај у Бугарској и Србији. Марлен Холнцер је уверила да та чињеница не представља проблем и истакла да ЕК неће зауставити или спречити већ започету градњу, јер ту нема кршења правила.

– Најважнији тренутак ће бити када гасовод постане оперативан. То је моменат када морамо да будемо сигурни да ће европско законодавство бити у потпуности испоштовано – закључила је Холцнерова.

НЕМА НОВИХ ПРЕГОВОРА

НИКАКВИХ нових преговора неће бити између Русије и земаља учесница у пројекту „Јужни ток“ укључујући и Србију, зато што су сви споразуми рађени на међудржавном нивоу, изјавио је у четвртак Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса“. Он је нагласио да неће бити ни одлагања радова нити померања рокова за изградњу гасовода.

– Толики су то интереси и Европе и Русије, да нема шансе да се не постигне одговорајући договор – наводи Бајатовић.

– Сви споразуми о „Јужном току“ рађени су на међудржавном нивоу, са националним државама, а не са Европском комисијом и ти споразуми су изнад националних законодавстава земаља учесница у пројекту. Због огромног политичког и економског значаја тог пројекта и за европске земље и за Русију, неће бити нових преговора о „Јужном току“. Не мислим да ће Србија, као ни остале земље учеснице „Јужног тока“, имати било каквих проблема због ставова Европске комисије, јер су све земље у преговорима обезбедиле оно што је био њихов економски интерес. Наш је интерес да дижемо нашу привреду, а ако се то некоме не свиђа а не нуди никакву алтернативу, не видим на који начин он мисли да може да утиче на те процесе.

***

Русија и Србија не прихватају правила Брисела која руше Јужни ток

На јучерашњој конференцији у Бриселу у Европском парламенту под називом „Јужни ток – еволуција једног гасовода“, из уста српске министарке за енергетику Зоране Михајловић, коју иначе прати глас критичара тог пројекта, чуло се признање о изузетној користи коју ће Србија имати од тог енергетског подухвата. Такође, на поменутом скупу се могао чути и европски захтев или боље речено претња – да се практички читав пројекат Јужног тока врати на почетак, али то је одлучно одбијено, барем што се тиче руске и српске стране.

Наиме, српска министарка је у свом обраћању учесницима тог скупа јасно нагласила које су све предности Јужног тока за Србију, при чему је истакла да се ради о томе да ће током његове изградње, што директно што индиректно, да се запосли око 150.000 људи, а да ће и после завршетка изградње на одржавању Јужног тока сигурно остати стално запослено око 3.500 радника.

Осим тога, она је на конференцији поменула још једну корист од Јужног тока, рекавши да Србија након изградње руског гасовода више неће морати плаћати веома високу цену за транзит гаса кроз Украјину и Мађарску коју сада плаћа, и још је додала да „Србија планира да постане главни центар за транзит и складиштење енергената у региону”.

Али оно што је сигурно највише одјекнуло на том скупу, била је изјава званичног представника Европске комисије Клауса Дитера Борхарта, да билатерални споразуми о изградњи гасовода Јужни ток, који су потписани између Русије и низа других земаља, укључујући и Србију, представљају кршење закона Европске уније, и да као такви морају да се испочетка преговарају. По његовим речима, Европска комисија је погледала те међудржавне споразуме и дошла до закључка да ниједан од њих није у складу са законима Уније, те запретио да уколико државе-чланице Европске уније или државе којих се то тиче не буду поново договарале споразуме – у том случају „Европска комисија има начине и средства да их обавеже да то учине“, при чему је нагласио да Јужни ток не може да ради по садашњим споразумима.

Иначе, посматрачима са стране та изјава може изгледати и као политички мотивисана пакост, с обзиром да се временски подудара управо са украјинским удаљавањем од Европе и приближавањем Русији. Да се она може посматрати и на тај начин, говоре и раније изнета мишљења стручњака – да Европа има традиционално политички мотивисан однос према повећању испорука енергената из Русије, а као потврду томе су навели тадашње оптужбе главног европског комесара за енергетику Гинтера Етингера на рачун Русије и пројекта Јужни ток.

У сваком случају, у одговору на напад Европске комисије на гасовод Јужни ток, заменик руског министра енергетике Анатолиј Јанковски је јуче рекао да „Русија не прихвата да се правила Европске уније односе на прекограничне пројекте, као што су гасоводи који нису стационирани само на територији Уније“, а директор извоза у руском Гаспрому Александар Медведев је на том скупу у Бриселу јасно поручио да упркос свему „ништа не може да спречи изградњу Јужног тока“.

Исто тако, и министарка Зорана Михајловић је у осврту на ставове високог функционера Eвропске комисије дa земље-учеснице Јужног тока морају изнова преговарати са Гаспромом, казала да се „не може од Србије очекивати да ревидира уговоре, а да то није урадила ни једна од других држава, па ни чланица Европске уније као што је Бугарска“. А на крају она je додала да би таква ревизија енергетског споразума значила – пад српске владе.

Према томе, јуче се из изјава српских и руских званичника могло закључити да ни овај најновији европски покушај да се обори Јужни ток и све врати на почетак, благо речено није наишао на одобравање. Штавише, из саопштења српске и руске стране се види да се не узбуђују много због тога, и да барем засад немају намеру да се повуку пред претњама Европске комисије. Свидело се то Бриселу или не.