Како год било, сада на ред долазе она питања, која ће сасвим разголитити немоћ и подређеност српске политике. Наиме, биће занимљиво и истовремено страшно да посматрамо како ће српски тријумвират покушати да заравна огромну пукотину на српском тлу и у српским душама. А та пукотина (раселина) или српски Рубикон зове се Српско Правосуђе! Тачније, још увек се тако зове, само се не зна докле ће се тако звати и докле ће као српско још моћи да функционише.

***

Наступа тренутак истине
Трејси: Нема Српске на Космету!

4. Децембар 2013.
Извор: Корени

Танјуг данас преноси кратку вест из Приштине, која гласи:

„Америчка амбасадорка на Косову Трејси Ен Јакобсон коментарисала је победу ‘Српске’ у девет општина на Косову и рекла да се не сме дозволити стварање Републике Српске на Косову, преноси портал Коха.нет.
Јакобсон верује да то што ће ‘Српска’ водити девет општина неће представљати опасност за Косово.
У интервју за дневник ‘Коха диторе’ америчка амбасадорка је рекла: ‘Ја мислим да се свака опасност може минимизовати разговорима, али такође мислим да треба да будемо изузетно обазриви да нам се не створи ситуација са неком Републиком Српском’.“

Да ли овакве речи Трејси Јакобсон могу да освесте наше политичаре, уколико им није јасно како ће се завршити њихова досадашња политика пристајања на сваку врсту уцена, не само оних које долазе из САД, Европске уније, већ и оних које изричу терористи Хашима Тачија. Или је, можда, тачније да наш политички врх добро зна шта ради, али да мора да извршава наредбе из некакве личне угрожености?

Како год било, сада на ред долазе она питања, која ће сасвим разголитити немоћ и подређеност српске политике. Наиме, биће занимљиво и истовремено страшно да посматрамо како ће српски тријумвират покушати да заравна огромну пукотину на српском тлу и у српским душама. А та пукотина (раселина) или српски Рубикон зове се Српско Правосуђе! Тачније, још увек се тако зове, само се не зна докле ће се тако звати и докле ће као српско још моћи да функционише.

Вест из Приштине, која гласи да Сједињене Америчке Државе неће дозволити да се на Космету (односно на натовско-шиптарском Косову) оствари ентитет сличан Републици Српској у БиХ, сустигла је вест да премијер српске Владе „страхује“ да ће Србија имати проблема око „оснивања суда у косовској Митровици“.

И шта је то? Откуд сада прича о „оснивању судова“, када ти судови (српски?) још увек нису укинути? Само пре пет дана Европска унија се огласила поводом тог питања:

„Инсистирамо да Србија укине судове на Косову!“, писало је у њиховој депеши прослеђеној на адресу Владе Србије. Рок – до Нове године!

Дакле, српски премијер Ивица Дачић се ревносно заузео да оснује нешто што још увек постоји и што није расформирано. Зашто то ради? Да ли зато да би некако „превеслао“ ЕУ администрацију? Тешко. Тамо су одавно сви потези српских политичара унапред дешифровани. Опет, није искључено ни то, да српски државни врх ради оно што им нареди „газда“ из Брисела? Много је тога што, истина често замућено, а понекад и недвосмислено, говори у прилог ове друге претпоставке.

Отуда, тешко се може поверовати да се Ивица Дачић овде служи некаквим лукавством, којим би хтео да надмудри евроатлантску алијансу. Његово „оснивање судова“, пре би се рекло, служи да се на препад „освоји“ (преломи) јавно мњење у Србији. Колико има људи у Србији који знају да су судови на северу Космета још увек у саставу српског судског система? Претпостављамо, веома мало.

Зато се поново игра на ону карту „свршеног чина“, са којом су СНС и СПС започели свој „успон“ на смућеном српском политичком небу. Нема потребе да се народу објашњава како ствари уистину стоје. Ако се судови поново „оснивају“, тада је јасно да су претходни већ укинути, то јесте, расформирани; те да више нису под српском јурисдикцијом. Народ ће и овакву превару прогутати на исти начин, како је прогутао и све претходне.

А да се још једном подсетимо праве истине, коју би, изгледа, српски премијер хтео да замаскира. Крајем прошле недеље председник Друштва судија Србије, Драгана Бољевић је саопштила:

„За сада су сви судови на Косову остали. Закон је прописао да ће се ти судови на Косову регулисати посебним законом. Међутим, такав закон захтева референдумско изјашњавање, јер се тиме улази у суштинско мењање Устава. Одредба Закона (о уређењу судова и тужилаштава) која прописује да ће се тај (посебан) закон донети до 31. децембра је нереална.“

Видимо да се статус судова на Косову и Метохији не може изменити без референдума, а такав референдум није могуће припремити и одржати до краја ове године. Али, можемо ми и без референдума и без Устава и без Уставног закона, поручује нам Ивица Дачић. Уосталом, када се оснује нешто ново, старо свакако пада у заборав. Зар не? Влада је, чини се, одлучила да од Нове године судови буду шиптарски. И то тако што ће донети закон о суштинској аутономији Косова (без Метохије) противуставно, то јесте, без расписивања референдума.

У ствари, уколико српска влада безалтернативно настави да шепа путем евроинтеграција, тада она неће имати никаквог другог избора, него да противуставно укине српску јурисдикцију на Косову и Метохији. Без судова на Космету, тамо више неће бити Србије ни у теоретском смислу. То је укратко поручила и поменута председница Друштва судија Србије:

„Ниједна држава не би требало да се одрекне свог суверенитета, јер ако повучете судове са Косова, ви сте практично признали независност Косова“.

Јасно је, без оснивања шиптарских судова (уместо досадашњих српских) нема “датума” ни отпочињања преговора о пријему Србије у чланство ЕУ, које се громогласно најављује за крај ове или почетак следеће године.

За www.koreni.rs
Д. Гостељски