РОГОЗНА: Маните се никла, имамо ми злата

Ретки житељи Рогозне, планине на чијем подручју су и општине Нови Пазар, Косовска Митровица, Звечан и Зубин Поток, помно прате последњих дана полемику која се у јавности води о најављеном почетку испитивања и евентуалне експлоатације руде никла на неколико локација у Србији.

24. 11. 2013. Д.Н.Петровић-Вести, за фБР приредила Биљана Диковић

Министри, нађите инвеститоре: Аранђел Баловић

И док из Шумадије и са Мокре горе стижу апели да се одустане од потраге за никлом јер се страхује да ће експлоатација овог метала угрозити житеље села око Трстеника и Врњачке Бање, на Рогозни су управо завршена нова истраживања, која су потврдила да је планина препуна бакра, сребра и злата. Народ очекује од Владе Србије да коначно отпочне експлоатацију огромних резерви племенитих метала, оживи цео крај и брзо напуни државну касу, а нема ништа против да дођу странци – само ако су спремни да уложе новац у руднике.

РУДНИЦИ НЕМАЊИЋА

Још пре 15 године Геозавод из Београда је на само локацијама Меденовац и Каравансалија пронашао 50 милиона тона бакарно-цинкане руде с процентом метала од 1,2 до 1,8 одсто. Из једне тоне рудног концентрата може се, тврде стручњаци, извући и по шест до седам грама чистог злата и знатне количине сребра. Реч је о руди с много већим процентом племенитог метала него у Бору и Мајданпеку.

Каменко Илић, један од најстаријих житеља Рогозне, наглашава да је са планине трбухом за крухом отишло чак 80 одсто становништва и да је Рогозна доживела економски геноцид.

• Жица до Трепче 

  Огромно рудно богатство на Рогозни део је жице која се спушта све до Старог трга, Црнца, Белог брда и Копорића, рудника у општини Лепосавић који су Трепчу деценијама снабдевали најквалитетнијом рудом цинка и сребра. Сада раде само Бело брдо и Црнац, а за њихову руду, која се извози, оживљавање Трепче и експлоатацију бакра и злата на Рогозни заинтересоване су компаније из Америке, Велике Британије, Немачке, Француске и других земаља.
  – Долазили су потом истраживачи из Бугарске и Грчке које су слали Немци, Американци и Швеђани, пронашли су нове, веће и још много богатије резерве које, нажалост, нико и не помишља да искористи. Ми смо богати сиромаси, газимо по огромном богатству, цела Рогозна је златна, а деценијама живимо у беди и сиротињи и листом се селимо, махом у Краљево, Крагујевац, Чачак и Београд – каже 80-годишњи Каменко.

Планина Рогозна, Црни врх и Јелеч – Википедија

Аранђел Баловић из Рајетића, највећег села на Рогозни, каже да је одвајкада Рогозна била пуна злата и других племенитих метала

– И у доба Немањића овде се копало и топило злато. Ето, Немања је знао чиме располаже и то је користио, а ови данашњи владари се праве луди. Поручујемо им да се много не препуцавају око никла кога „има или нема“, нека се позабаве Рогозном, овде нема неизвесности, има бакра, а има и злата – поручује Аранђел и подсећа да на неколико локација још стоје остаци импровизованих рудника у којима су Немањићи копали драгоцене метале.

Министру Бачевићу и премијеру Дачићу поручују да се ману никла, да се држава не свађа с народом у Шумадији и Емиром Кустурицом, да што пре направе програм, пронађу инвеститоре и дођу на Рогозну.

• Држава не хајеМилан Бараћ из Меденовца се пита зашто су сви радови на изградњи престали.

  – Пут је услов експлоатације нашег рудног богатства и нашег опстанка на овим просторима. Не верујемо да је новац у питању, мале су то паре за државу ако се има у виду колику би корист пут донео. Пре мислим да се ради о игнорантском односу према овом крају – сматра Бараћ.

ТЕПИХ И ЦВЕЋЕ

Емин Хамзић, житељ Брђана на Рогозни, чуди се што се инвеститори интересују за благо Рогозне, а Србија се у свету задужује на милијарде евра.

Кад год чујем да се спремају протести због почетка истраживања евентуалних резерви руде никла, запитам се шта то наша држава ради и шта наши политичари мисле. Хоће да траже и копају руду тамо где се народ буни, где је пољопривреда развијена и где има разлога за буну, а неће тамо где су резерве сигурне и где их сви једва чекамо да почне њихова експлоатација. Рогозна је препуна бакра, сребра и злата, годинама се то зна, чак су и најпознатији европски и светски институти то потврдили – каже Емин.

Каменко Илић и Емин Хамзић

Деско Вукосављевић, житељ Јавора и дугогодишњи борац за заустављање сеоба и спас Рогозне, верује да ће бакар, сребро и злато препородити Рогозну и вратити одсељене.

– Свакога ко овамо дође да нешто ради и гради, запосли људе и оживи овај крај дочекаћемо са цвећем и тепихом. Овде су неколико година Бугари, Немци и Швеђани копали по целој планини, увек смо се радовали њиховом доласку, помагали смо им и славили свако ново откриће јер смо веровали да ће и помоћи Србији да се извуче из тешке економске ситуације – истиче Деско.

• ЗлаторогДа је злата увек било на Рогозни, сведоче и имена села: Златиште, Златаре, Златни камен, Златорог, Златни Лаз и сл. У сваком од ових села руда се у средњем веку копала инпровизовано, рудници и данас постоје, а у близини њих постојале су топионице и ковнице.

Чека синове: Вера Вељовић

Старица Вера Вељовић живи сама јер су деца одавно отишла у потрагу за послом.

– Тројица мојих синова живе у централној Србији, сама сам у Кашњу где је остало још само пет старачких домаћинстава, много кућа је затворено, више села је избрисано из списка живих. Кад сам још пре 15 година чула да газимо по злату, понадала сам се да ће на Рогозни нићи нови Бор и Мајданпек и да ће се бар један од мојих синова вратити – каже старица.

Пре неколико година Влада Србије наложила је хитну изградњу асфалтног пута Зубин Поток – Нови Пазар који би, делом и због огромних резерви племенитих метала, прошао врхом Рогозне. Радови су добро кренули, али су и брзо стали, половина деонице још је под макадамом, често и у блату. Досад се са Рогозне због сиромаштва одселило 80 одсто становништва.

***