45 минута

Вести | 05.11.2013 | 21:51
Фонд Стратешке културе
Пише: Милка Љубичић

Александар Вучић, први потпредседник Владе (у даљем тексту ППВ) затражио је од међународне заједнице дозволу за провођење брзе интервенције државе Србије на северу Косова у трајању од 45 минута. Проценио је да му толико времена треба да би тамошњим неразумним и незахвалним Србима јеб.. и оца и матер и тако средио ситуацију у Митровици где су нечији жестоки момци с маскама на лицу полупали гласачке кутије, изазвали тучу, употребу сузавца и затварање бирачких места.

Уопште ме није брига ко је и за чије интересе урадио тај дар-мар, нити желим да оцењујем природу и последице тог чина који је само завршница односа актуелне власти у Београду према делу свог народа и своје територије на северу Косова где је, у све четири општине забележен изузетно низак одзив бирача.

Мене занима само до када ће ППВ, иначе и координатор свих српских служби безбедности (а изгледа и свих српских служби информисања) овако (некажњено) понашати.

Па где је геније кога је изродио и васпитао Шешељ а обукле и дошколовале хранитељске породице из Брисела и Вашингтона, био раније?!

Он би сада, и то за само 45 минута „средио“ оно што није умео или није хтео да уради свих ових месеци. Како и са чиме би ППВ интервенисао на северу Косова?! Са туђим пендреком, односно полицијом и Жандармеријом, ресором за који је, какав год да је, још увек одговоран премијер Србије. А он се, барем засад, не зове Александар Вучић. Срећа што је ППВ претходно напустио фотељу министра војног, јер би му можда и тенкови пали на памет у намери дисциплиновања Срба који нису хтели да се одазову Тачијевим изборима.

У име којих то институција државе Србије њеним грађанима прети Вучић, и то, као и увек, са безбедне даљине?! Да ли је можда постао свестан поразних резултата своје кампање на Косову и још поразнијих последица свог кадровања, па више не зна шта прича?! Шта му је све ово време од расписивања до одржавања високоризничих локалних избора на КиМ, радила БИА? Може ли баш сваког свог пријатеља из студентских дана да препоручи за челно место у тој и другим безбедносним агенцијама?!

Где су му експерти из осталих тајних служби којима он, наводно, управља, где су њихове процене, савети. Шта је радио сав тај свет, сви ти, како их је у својој Заједничкој песми давно описао Бранко Миљковић, тупоглавци довршени за намеру свесну?! Да ли је могуће да је Вучић мислио да је за све, национално и политички веома деликатне ствари довољно да ангажује свог имењака и двојника Александра Вулина? Оног који данас може да окупи мање публике и коме верује мање људи него у време док је држао говоре за рачун и у име тадашње партијске газдарице Мирјане Марковић.

Ако је Вучић заиста тражио од међународне заједнице (ваљало би знати адресу на коју је одаслао своју молбу, чудно је да се ниједан значајнији ЕУ фактор тим поводом није огласио) дозволу за 45 минута акције над непослушним сународницима, онда нама више нема помоћи. Јер, ако је уистину веровао у благодети изласка Срба на Тачијеве изборе, онда ППВ није имао право да себе изузме из косовске кампање и сачека последњи дан уочи изборне ћутње да би се обратио Србима. И то не у Косовској Митровици него, онако јуначки, у Грачаници. Ако нимало не сумња у исправност европског пута Србије, онда Вучићу нису смели да буду важнији Арапи, њихов префарбани авион и лет за Абу Даби од искреног разговора са Србима у Митровици, Лепосавићу, Звечану и Зубином Потоку.
Неко овде много фолира. И много греши.

Тешко да ће таквима помоћи молитва у Томиној цркви коју је председник Србије решио да подигне у родној Бајчетини код Крагујевца. Темељи су већ освештани, зна се и име храма. Решили и наши актуелни владари да граде задужбине. И разграђују отаџбину!