…Године 2011. осујећени су покушаји Албанаца да успоставе границу са средишном Србијом. Ненаоружани људи на барикадама неколико месеци су се супротстављали до зуба наоружаним одредима КФОР-а. Срби из северних општина су се током више месеци борбе збили, организовали систем мобилизације, оформили мрежу цивилних ненаоружаних одреда самоодбране. Међутим, ускоро је против њих отворен „други фронт“ из позадине – на страни непријатеља иступила је сопствена средишна влада. Владајући прозападни режими у Београду (прво Тадићев, а потом Николићев) кренули су путем капитулације и циљано, корак по корак, почели да спроводе програм ограђивања Косова и Метохије од Србије. Председник владе Ивица Дачић потписао је априла 2013. године срамотни Бриселски споразум, по коме је Србија званично признала легитимност албанских власти „републике Косово“. Београдски политиканти обавезали су се да у покрајини затворе српске судове, установе полиције и безбедности, да прекину са исплатама плата српским службеницима. Штавише, председник владе није устукнуо чак ни од тога да јавно погази духовно-историјски символ: после потписивања издајничког споразума Дачић је дао циничну и подругљиву оцену светог предања за Србе, изјавивши: „Већина становништва Србије још до јуче сањала је о „небеском царству“ и за које је Косово само срце тог мита… Требало их је, веома брзо, спустити на земљу“…

Према томе, председник садашње српске владе јавно се одрекао завета светога кнеза Лазара и уместо њега истакао сопствени „Дачићев завет“: уместо Духовног и Светог – ниско и материјално, уместо Косова и Метохије – запећак потрошачког „раја“ Европске уније. Кнез Лазар је одабрао Небеско Царство. Дачић бира земаљско – чак не царство, већ једино понижавајуће добачену милостињу са стола европских чиновника.

Сада Срби треба да начине избор између та два завета. Тај избор није само духовно-символичан већ је оличен у сасвим реалној политичкој радњи. Албански сепаратисти уз подршку Запда намеравају да 3. новембра 2013. године на Косову одрже изборе. За њих је крајње важна излазност косовских Срба на биралишта. Без те излазности умирујућа слика битисања „државе Косово“ биће покварена. Претходне шиптарске изборе Срби су бојкотовали. Сада пак Хашиму Тачију у помоћ хитају владајући београдски „бриселски преговарачи“. Они из све снаге покушавају да исходе излазак Срба на албанска биралишта. За постизање тог циља Дачић и његов тим користе сва могућа средства убеђивања, притисак, уцену, отворену лаж и грубу демагогију.

Покрет „Косовски фронт“ позива Србе да одбаце „Дачићев завет“ и остану верни завету светога кнеза Лазара. Изаћи на изборе које организују сепаратисти и окупатори – значи одрећи се светих очинских предања и себе самих, у замену за чинију леће Европске уније. Изаћи на изборе 3. новембра – значи пристати на предавање Косова и Метохије Албанцима, признати законитост режима Хашима Тачија. Дачић лаже тврдећи како наводно делује у интересу српског становништва Косова. Дачић и његови саучесници у ствари чине велеиздају и грубо крше Устав Србије. Ако Срби буду учествовали у срамотној фарси 3. новембра – парола „Косово је Србија“ изгубиће сваки смисао. Гласање на албанским бирачким местима представља недвосмислено признавање „независног Косова“ које постоји изван српске државе. После тога ће неминовно морати да признају законитост шиптарских власти. После чега ће, у блиској будућности, последњи косовски Срби морати или да се предају на милост и немилост трговцима људским органима, или да беже у средишну Србију (где незапосленост достиже 30% и око два милиона људи једва саставља крај са крајем).

Током последње две године Срби из четири северне општине доказали су да се само у борби може одбранити сопствено право на живот и достојанство. Север Косова и Метохије је последњи браник, залог будуће српске победе. Покрет „Косовски фронт“ позива браћу Србе: не верујте издајницима, не предајте се непријатељу! Учешће на изборима 3. новембра представља пут у погибељ.

Ни корак на изборе! Српски избор: не – „Дачићевом завету“, да – Косовском Завету!
Сверуски друштвени покрет „Косовски фронт“