Љиљана Булатовић-Медић

ФБР ИНТЕРВЈУ: Љиљана Булатовић Медић – ИСТИНЕ О БОРБИ СРБСКОГ НАРОДА ЗА ОПСТАНАК 1990-1999.


ФБР ИНТЕРВЈУ: Љиљана Булатовић Медић – ИСТИНЕ О БОРБИ СРБСКОГ НАРОДА ЗА ОПСТАНАК 1990-1999.

На трибини која је 24.10.2013. одржана у Новом Саду тема је била ИСТИНА О БОРБИ СРПСКОГ НАРОДА ЗА ОПСТАНАК 1990-1999. Представљена је и књига уваженог новинара и књижевника Љиљане Булатовић Медић о србском генералу Ратку Младићу.
“Зато ми можемо да пишемо своје књиге, али нам не дају да јавно, а нарочито не у медијима, заиста сучељавамо своје чињенице истине са другима, који их не признају, јер су плаћени да већ данас врше ревизију данашње историје у интересу тзв. глобалистичких циљева, против етичких и српских етничких вредности. Зато су неопходни овакви састанци, на којима можемо слободно и одговорно излагати своја сазнања, сведочења, питања и коментаре. Зато је и наслов овог нашег састанка у Новом Саду био посвећен ИСТИНИ О БОРБИ СРПСКОГ НАРОДА ЗА ОПСТАНАК 1990-1999. Зато што је та борба непрестана…“ – Љиљана Булатовић Медић.

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ: 

ЕКСКЛУЗИВНО: Разговор са Љиљаном Булатовић – СРПСКИ ГЕНЕРАЛ МЛАДИЋ – СУДБИНА ЗАШТИТНИКА ОТАЏБИНЕ

Љиљана Булатовић-Медић: ДУХОВНОШЋУ ПРОТИВ РАТОВА

У Москви представљена књига Љиљане Булатовић – “Српски генерал Младић. Судбина браниоца отаџбине”

Делегација руског Одбора за одбрану Генерала Младића – Сусрет са Александром Чепурином, амбасадором Русије у Србији

29.10.2013. за ФБР разговарала Биљана Диковић

LJILJA-BM-NOVI-SAD-1

Биљана Диковић: Књига о србском Генералу престављена је и новосадској јавности, Ваши први утисци?

Љиљана Булатовић Медић: Била сам истински срећна и почаствована што сам могла  баш у Новом Саду, тој инспиративној Српској Атини, заједно са угледним говорницима, у амфитеатру СПЕНС-а испуњеног сјајном публиком, жељном људског разговора о лепоти слободарске идеје, родољубивог заноса у одбрани ЧАСТИ српског народа –  изложити нека своја закључна уверења и доказане истине о борби и страдању српског народа протекле две деценије, као и о улози јединог ратног команданта ВРС, генерала Ратка Младића.

Биљана Диковић: Ко је био организатор, чија је идеја с обзиром да све што је везано за истину  о Србима и Србији има доста препрека да изађе у јавност?

Љиљана Булатовић Медић: Организатори овог, са пуним правом могу рећи,  историјског догађаја били су Друштво српских домаћина – Градски одбор Нови Сад и РО  резервних војних старешина Војске Српске Крајине! Учинили су гест који доликује њиховом имену и њиховом програмском опредељењу. Иницијатори трибине су Удружење слободних новинара, чланови УНС-а и Друштва новинара Војводине. После својевремених полицијских прогона, забрана и игнорисања ове и сродних тема најпре у Новом Саду, Кули, Црвенки, а потом широм Србије – овај догађај има посебан смисао и значај за неговање истинитих чињеница о нашој савременој историји. Зато сам најпре позвала присутне да се одржимо у слози на овом квргавом путу чисте непобедиве истине о нама самима!

Биљана Диковић: Шта се очекивало од Вас, као аутора књиге да говорите, да ли сте испунили њихова очекивања… с обзиром на ово стање Србије данас, када и даље сви раде на отимању Србије од Срба…

Љиљана Булатовић Медић: Од мене се очекивало да говорим о генералу Ратку Младићу, његовом историјском ратничком путу. И говорила сам, међутим, оптерећена сазнањима о повлачењу, невери, продаји, па и издаји дојучерашњих сабораца, под утицајем преовлађивања антисрпске политике и калкулантских политичара у Србији, најпре сам указала на неколико дневно актуелних догађаја који делимично одсликавају време у коме живимо принудно покорно. У време драматичног покушаја дефинитивног издајства и предаје Косова и Метохије највећем непријатељу српског народа.

Биљана Диковић: А погодило се да је овај догађај био на Дан Уједињених нација, које су данас све осим организације „за мир у свету“…

Љиљана Булатовић Медић: Да, био је то и Дан Уједињених нација, антиратне Организације основане 1945, која је временом постала углавном сопствена супротност. На жалост и на несрећу цивилизације, готово да нема ниједног (од бројних) ратова последњих двадесетак година у којем управо ОУН није додавала уље на ратне пожаре и бивала на страни “богова рата“. Ми смо искусили њихово “заштитно понашање“ још почетком 90-их, почев од БиХ, па бомбардовања СРЈ, све до данас. Ова замишљена племенита институција постала је плен монструозних моћника (монетарних, верских, политичких, војних) и у служби њихових интереса.

Биљана Диковић: И у дану када је премијер Турске изјавио да је „Косово Турска и Турска Косово“…

Љиљана Булатовић Медић: Био је то и дан када је турски премијер Ердоган дошао са својом свитом турских богаташа у посету ономе што се у Европској унији зове држава Косова и софистицираним начином изјавио да је то његова држава!  Недавно је исти господин у Сарајеву што слично рекао, без ичијег противљења. До јуче смо посматрали срдачно грљење, руковање званичника Србије, често на челу са Расимом Љајићем, али и председника и свих других, као знак чврстих пријатељских односе са истим тим господином Ердоганом. Гледали смо их и у Новом Пазару како учествују у миротворној акцији између два трајна министра у Влади Србије: Расима и Сулејмана! Лично сам гледала како се по Новом Пазару вију државне турске заставе, када смо свечану академију оквиру Петровданских свечаности држали у Турском дому културе! Куда то води –  није  било тешко проценити. (А ево неколико дана демарширају кабинети српске власти, као да су одједном с Марса пали, а преводиоци спашавају ситуацију!)

Биљана Диковић: Нису нам „гости само вршљали и причали и радили свашта“, имамо ми и „домаће стране плаћенике“ који раде за свој рачун и праве немерљиву штету србству и велики је њихов допринос лажима које се из света пласирају о нама, од појединаца до оних које ми плаћамо да будемо информисани…

Љиљана Булатовић Медић: Конкретан пример за то је управо ових дана одржана „дебата“…  У програму традиционалне ликовне манифестације Октобарски салон у Београду отворен је нови круг антисрпског пропагандног пакла: одржана је дебата у којој су Наташа Кандић и њени трабанти, изједначили  ратни логор Омарска (са свим својим манипулацијама и лажима) са концентрационим  логором Старо Сајмиште из Другог светског рата на територији НДХ. И то је нови облик континуираног процеса умањивања и омаловажавања српских жртава, у циљу ревизије савремене историје и постизања трајне атмосфере ратних бубњева! 
А на Државном јавном сервису (РТС) у оквиру тог процеса, претходног дана су два пуна сата у једној еимисији у серији ОКружење водитељи и пробрани учесници позивали јавност на суочавање о ратним злочинима у бившој СФРЈ! При том, сви су дували у једра истих лажи и манипулација! Сви учесници (а било их је око 20) прихватили су, на пример, став да у БиХ и данас траје геноцид над Бошњацима! Да се ради о задњем стадијуму геноцида! Да је у БиХ извршена страна агресија у прошлом рату, у коме су Бошњаци били незаштићени. Сребреница им је била (наравно) главна илустрација – и ни трага разговору о општем страдању народа у рату! О српском народу, наравно, није био нико да говори, а сваки наш спољни говор чињеницама, осуђује се  као нови ратни злочин. Учесници су, опет, углавном  млади људи – “алумнисти“ неких европских институција или аналитичари, новинари, седокоси професори историје… И нико слова о неопходом сучељавању нас и њих! И никога од нас међу њима! Или су пробали па се грдно покајали… (пример ТВ Б92 ДЕБАТА маја 2011.).

Биљана Диковић: Зато ми можемо да пишемо своје књиге као сведочанство времена у коме живимо, то нам нико не може забранити… Добар пример је и ова, још једна Ваша књига о Генералу, која је нашла свој пут и у Русији, ево и сада у Србији..

Љиљана Булатовић Медић: Тако је. Зато ми можемо да пишемо своје књиге, али нам не дају да јавно, а нарочито не у медијима, заиста сучељавамо своје чињенице истине са другима, који их не признају, јер су плаћени да већ данас врше ревизију данашње историје у интересу тзв. глобалистичких циљева, против етичких и српских етничких вредности. Зато су неопходни овакви састанци, на којима можемо слободно и одговорно излагати своја сазнања, сведочења, питања и коментаре. Зато је и наслов овог нашег састанка у Новом Саду био посвећен ИСТИНИ О БОРБИ СРПСКОГ НАРОДА ЗА ОПСТАНАК 1990-1999. Зато што је та борба непрестана.

LJILJA-BM-NOVI-SAD

Биљана Диковић: Зашто сте онда саопштили да су то Ваш закључна уверења? Значи ли то крај Вашег бављења овим темама?

Љиљана Булатовић Медић: А, не! То је зато што ми је генерал Ратко Младић у Шевенингену рекао, а потом и у писмима поновио, да моје књиге сматра рапортом истине пред историјом. И да стоји иза сваке моје речи. Било је то за мене највеће признање за све што сам чинила и што сам протеклих деценија са потпуном преданошћу сазнавала, писала и говорила – колико ми је то у Србији било могуће..
Али, искрена да будем – није ме изненадио! Јер су те књиге резултат мојих вишедеценијских истраживања и жестоке борбе за признавање чињеница о страдању српског народа и српских држава у савременој историји. Отимања и обелодањивања чињеница које су склоњене под мундире и фотеље тренутних господара истине. Наравно, била ми је драгоцена помоћ малобројних, додуше, Генералових сабораца. Невоља је што се не зна судбина документације Главног штаба ВРС, а копије дневника Генералових дотурили су ми непознати пријатељи тек када је хашко тужилаштво обелоданило да су у њиховом трезору. Ја, наравно, не одустајем од права и обавезе да сопственом слободом мишљења и говора подстичем ширење фронта бораца за истину, да бисмо опстали као нормални људи, који смо васпитавани на поштовању традиционалних вредности и да бисмо себе поштовали, знајући истините историјске чињенице. По жељи генерала Ратка Младића, ову тему преузима Руска академија наука на научну обраду. То је и природно, имајући у виду допринос руских научника и интелектуалне елите препознавању и поштовању не само његовог лика и дела, већ и подршку страдајућим српским интелектуалцима у сукобу са глобалистичким поништавањем српског националног интереса и слободе. Посебну стваралачку заинтересованост показали су руски писци према српском народу и народним јунацима и предводницима.

Биљана Диковић: У Вашим књигама указујете на истину, на страшно страдање србског рода у Босни и Херцеговини, Словенији, Хрватској и Србији, лажима ОУН, НАТО, западних земаља и умешаност у конфликте у бившој СФРЈ, на крају и оптужујете…

Љиљана Булатовић Медић: Имајући у виду да се у мојим књигама налази доказана истина о коренима зла и последицама на Балкану; да је име истине о фашистичкој агресији и ослободилачкој одбрани – генерал Ратко Младић, Војска Републике Српске, њен народ и сама Република Српска, име те истине јесте НАРОД српски на Балкану, а нарочито у Босни и Херцеговини, Хрватској и Србији.
На основу свих мојих резултата истраживања (не постоји ниједно противљење њиховој истинитости) оптужујем и указујем на дефинитивни став да су творци Новог светског поретка у свом  здруженом злочиначком подухвату  почетком 90-их година прошлог века:


1. –  насилно су разорили  једну легитимну, легалну државу – СФРЈугославију, победницу над фашизмом у Другом светском рату, једну од оснивача хумане Организације уједињених нација, оснивача мирољубивог Покрета несврстаних. Међу најзначајнијим организаторима и извођачима ове идеје (недовршених војних, економских и политичких циљева из Другог светског рата) су чланови Клуба 300, америчка администрација, НАТО, милитантне исламске владе и џихад покрети, затим мрежа тзв. невладиних удружења. Успех су им обезбедиле регионалне – републичке власти.

У том злочиначком подухвату они су (користећи и ОУН и Међународни црвени крст) уништили Југословенску народну армију, због њеног делимичног вршења дужности,  прогласили је агресором на територији две републике: Словеније и Хрватске. И у складу са тим  се понашали према њеним припадницима. Југословенску народну армију оптужили да је српска. 

У том здруженом злочиначком подухвату:
2. – републичка руководства у Словенији и Хрватској су формирали нове војне формације и извршили  су етничко чишћење – геноцид над српским народом! Овај злочин над човечношћу прогласили су одбраном од српских агресора, а геноцид над српским и православним народом траје у Хрватској до данашњих дана!
(Подсећам  на страдање војника ЈНА у Словенији; могу документовати личним присуством њихово страдање у Хрватској; указујем на прву етапу геноцида у Хрватској, занемарену усташку операцију почетком новембра 1991. ОТКОС на Билогори!)

За разлику од Словеније и Хрватске, ситуација у БиХ је била сложенија. Један од најважнијих политичких циљева, са економском основом, учесника овог здруженог злочиначког подухвата било је и јесте формирање муслиманске или турске државе на Балкану: коју би чинио коридор од Турске преко Бугарске, Космета, Босне – до срца Европе. У том процесу, тзв. референдумом проглашена је Босна и Херцеговина, под директоратом Алије Изетбеговића! Богови рата су је признали и омогућили, подхрањивали верски и грађански рат муслимана, католика и православних у БиХ. Чинили су све да и са територије ове новостворене, отцепљене од Југославије – државе протерају или униште српски народ. Међутим, Република Српска, са свим својим елементима државности, нарочито са Војском РС онемогућила им је остваривање тог подухвата!

Актери овог здруженог злочиначког подухвата нису имали савезника у Власти РС, а Војска Републике Српске ослоњена на народ жестоко се успротивила и одбранила своју Републику!  Муслиманска власт у БиХ, упркос фронталне верско, политичке, војне помоћи припадника здруженог  злочиначког подухвата у новцу, оружју, војсци, медијској подршци – није успела нити да Србе протера из БиХ, нити да их наведе на геноцидне активности током рата. Тај свој неуспех насилно су произвели у смртни грех српског народа и његових вођа прозвали и њих геноцидним агресором.

Богови рата, припадници овог здруженог злочиначког подухвата, као одмазду према српском народу основали су тзв. Хашки трибунал са циљем:
3. – извршити геноцид над истином о узроцима и последицама ратова на Балкану од почетка 90-их до данас и српски народ ставити на историјски стуб срама! Један од разлога је преправљање историје током 20-ог века, у корист дотеривања имиџа данашњих најутицајнијих европских држава (пре свега, мислим на Немачку). У овом подухвату тешко је злоупотребљена институција Организације Уједињених нација. О деловању тог “суда“ није неопходно овом приликом да говорим. Свакодневно се објављују документа која указују на нелегалност, нелегитимност тужилаца, нарочито на острашћеност и нехуман однос према генералу Ратку Младићу. Сва сила тзв. међународне заједнице, оног дела који је водио рат против српског Народа на Балкану, не може да му опрости што им није дозволио да победе. Упркос њиховој надмоћи. Генерал Младић је имао моћ и љубав народа. Зато га је НАРОД  уздигао за живота под ореол легенде, захвалан за своју слободу и достојанство. За спас многих живота.
26.МАЈА 2011. престао је да постоји мит о недоступности генерала Ратка Младића  политичкој институцији, названој “Хашки трибунал“. Али легенда о чистоти лика и високо професионалног официрског дела генерала Младића није угрожена.

Биљана Диковић: За крај, Ваша порука широј јавности, поред веома конкретних сведочења једног времена у досадашњим књигама, које сте нама Србима, али и целом свету, дали на дар?

Љиљана Булатовић Медић: Предајући овај предмет мог интересовања науци, ја ћу се држати истине до које сам дошла протеклих година и борићу се за њу са многим саборцима да се сачува самопоштовање и понос учесника и страдалника у ратовима 90.их година и неправедно заточених и оптужених бранилаца српског народа.
На крају, нажалост, морам рећи као опомену: прибојавам се најстрашнијег чина одмазде припадника здруженог злочиначког подухвата према генералу Младићу да га током суђења приведу само њима знаним мерама утицаја на здравље, свест и понашање оптужених – до признања кривице за неку од хашких оптужби!

——-

 ЉИЉАНА БУЛАТОВИЋ – МЕДИЋ

Рођена је Дрљевић 1940. у Томашеву, Црна Гора. Школовала се у Београду и Књажевцу, дипломирала на одсеку опште књижевности на Филолошком факултету Београдског универзитета. Новинар је, публициста и књижевник.

Лауреат је награда: ИМПЕРСКА КУЛТУРА у категорији за СЛОВЕНСКО БРАТСТВО (Москва, 2009.), ЗЛАТНИ ВИТЕЗ Првог Словенског форума уметности (Москва, 2010.) и РЕЧ НАРОДУ читалаца и Уредништва листа СОВЈЕТСКА РУСИЈА за репортажу из Шевенингена (Москва, 2011.).

Одликована Друштвеним знаком “Сребрни голуб“, од Међународне организације жена “Лидери мира“, 2013 у Москви.

Добитник је бројних повеља и захвалница “за благодарна дјела, подарена српском народу“.

Члан је Савеза писаца Русије, почасни члан Српско-канадског удружења писаца “Десанка Максимовић“; члан је издавачког савета часописа за књижевна научна и друштвена питања “РОДНАЈА ЛАДОГА“ (Санкт-Петербург). Члан је Међународне асоцијације новинара, Удружења новинара и књижевника Србије. Један је од оснивача Међународног одбора за истину о др Радовану Караџићу. Један је од оснивача Комитета за подршку генералу Ратку Младићу, Београд, 2013. Председник је Скупштине удружења “Браниоци отаџбине“. Почасни је члан Борачке организације Сребренице.

Од 1960. до 1975. бавила се професионално политиком и била на високим политичким и државним републичким и југословенским функцијама у Београду и Титограду. Својом вољом напустила је политику и посветила се новинарству и публицистици. Наставила је да активно учествује у друштвеним и научним активностима као борац за очување достојанства српског народа, кроз очување документарне истине о ратним и послератним догађајима у бившој Југославији и као учесник и као сведок.

Од 1975. била је уредник у Документарној редакцији ТВ Београд, новинар београдског дневног листа “Експрес Политика“, главни и одговорни уредник магазина за друштвена питања “Политикин Свет“, новинар “Илустроване Политике“, дописник московског опозиционог недељника “Обшћаја газета“. Од септембра 2013. је аутор и члан редакције СРБског ФБРепортера.

Аутор је деветнаест књига књижевне публицистике: «Била једном чета девојачка» (1985.), «Призренски процес» (1987.), «Смрт је њихов занат – документи усташког тероризма» (1993.), «Исповести» (1995.), «Генерал Младић» (1996. – шест издања), «Косово, не дам те забораву» (1999.), «Записи из пожара» (поезија, 2000.), «Радован» (од 2002. – три издања), «Завет мајке Радована Караџића» (2003.), Ламент над Косовом(2004.), Зар је злочин бранити отаџбину(2005.), «Истинита Сребреница» (2005.), «Ореол или омча за Ратка Младића» (2006.), »Српске мученице Сребренице» (2007.), «Крици и опомена – страдање Срба у логорима Насера Орића» (2008.), «Рапорт команданту» (2010.), «Рапорт команданту у огледалу епохе» (2011.), а на енглеском језику «О генералу Младићу и рату у Босни и Херцеговини» (2009.).

Књига Генерал Младић објављена је на руском језику у Москви 1998. у издању Институт славјановеданија Руске академије наука, Међународног фонда “Словенски летопис“ и “Интерпрес“, Београд; Друга књига на руском језику СРПСКИ ГЕНЕРАЛ МЛАДИЋ – СУДБИНА ЗАШТИТНИКА ОТАЏБИНЕ, изашла је 2013.г у издању Савеза писаца Русије.

Уредник је (заједно са др Алексом Ђилас) зборника Српско питање“ (1991.), аутора из тог времена елитних (опозиционих) српских интелектуалаца.

Живи у Београду.e-mаil: likid@eunet.rs; medic.ljiljana@yahoo.com

1 reply »