Драган Пајантић: ШТА ЋЕ БИТИ СА НАМА?

Постоји генерација код нас која је рођена после рата, оног, око педесетих у прошлом веку. Генерација која је имала срећно детињство без играчака и плишаних меда, кока коле и хамбургера, која је имала предивно парче плавог неба и кришку хлеба са машћу и алевом паприком, које, кад нам испадне, обавезно падне на ту, намазану страну. Тада је било све другачије. И лето кад крене, онда траје, траје, по три године, чинило нам се.

20.10.2013. ФБ Драган Пајантић

Та, моја генерација, јесте била скромна, без пуно захтева, а само са једном обавезом: да учимо, учимо и онда, када стасамо, ћемо имати и бити задовољни.

И… тако је отприлике и било. Имали смо све и нисмо хтели пуно. И могли смо све. Нисмо могли ни смели само да грдимо Тита и Партију, а ми Срби нисмо баш могли да се много бусамо да јесмо Срби. Све остало смо могли… И уместо тог атрибута ,“српски“ радије смо говорили „наш језик“, „наша земља“, „наши људи“, „наши обичаји“, имали смо и „наше море“ јер, то је била Југославија, са „нашом химном“… итд.

Данас и сада, сви који нису Срби су постали нешто друго, или једино ми Срби нисмо видели да су сви осим Срба одувек нешто друго, и као нормална последица и ми смо се запитали ко смо ми…

И кад су се Срби пресабрали мало, када су схватили ко су и где их има свуда по тој Југославији, када су сви који нису Срби похрлили да имају своје државе, то су покушали и Срби. И ту јесте настао проблем. Толики да се радња која се звала „свако по своју државу“ завршила неминовно грађанским и верским ратовима на српским вековним просторима. Завршило се тако да на српским просторима – нема Срба. Нема их у Хрватској, скоро да их нема на Косову и Метохији, нема их више у пола Босне… Наравно, не би то било тако да управо тако није урадио и хтео сав онај белосвет који нас је онако бесомучно бомбардовао те, већ помало удаљене, 1999. године.

И …сви имају своје државе. Мале, довољно мале да могу бити праћене од стране тзв. „међународне заједнице“ која је постала синоним за државе запада. Али Србија, са Србима којих после свих историјских покоља има ипак највише, не може имати државу, поготову на просторима где су. Смањити, смањити што више, на све начине, јер и у сваком Србину, тако нас запад види, чучи један мали Рус. А њих тек нити воле нити подносе, од времена Наполеона, Хитлера па све до Буша и Обаме… А поготову их не воле кад је Председник Рус, не испоручен од њихових контраобавештајних служби него аутохтон, поготову док је то Путин, диктатор и недемократа, како кажу…

И… шта је онда Србима чинити? На коју страну се определити? Једноставно се намеће и питање опстанка, шта ће бити са нама? И… да ли је проблем у нама? Да ли су сви Срби проблематични, неодлучни, недефинисани, не знају ни ко су ни одакле су, разврстани у 100 партија и 100 хтења и захтева???

А како би и знали?

Како Срби да знају како да се понашају када данас размишљају и расуђују у новим за њих неочекиваним и неразумљивим околностима и условима…

када:

– сами Срби последњег државника који је водио колико толико рачуна о српском питању и није дао да се Србија окупира, називају злочинцем и ладно га испоручују истим окупаторима на тацни који га у сатанским казаматима још хладнокрвније убијају,

– обожавају и клањају се сопственим квислинзима који су Србију и довели довде где се данас налазимо, дају по њима називе улица и тргова, школа чак….

– на изборима и даље бирају оне који су их опљачкали, упадали пушкама у домаће банке и предузећа, палили Скупштину и бесомучно је пљачкали, оне који им продају предузећа која су сами створили а заузврат нису ништа добили…

– се њихови представници стално и понизно извињавају свим српским џелатима кроз историју као да у животу нису ништа или нимало прочитали од историјске истине,

– виде и гледају да њихови сународници се боје и плаше да дигну и главе а камоли глас против свега што гледају да им се ради, а ради се…

– најодговорнији људи у Србији обећавају народу болна и крвава решења не би ли им било боље копирајући памет оног дебелог Енглеза кога је тукао српски наредник…

– се у Владу доводе белосветски „стручњаци“ који ће посаветовати домаћег незналицу шта му је чинити,

– су у власти присутни још увек они који су школовани у иностранству и као готови шпијуни испоручени назад да обаве посао…

– се прави фешта од слетања једног половног авиона уз сузе и тапшање по рамену муслиманских „пријатеља“ славећи рођење домаће авијације…

– чак два војна МИГ-а 29 руска наравно помпезно прате тог половњака, уместо да обори оног „кемтрејлса“ који нас хладно и бесомучно трује разноразним хемикалијама….

– актуелна власт, након 13 година „демократског развоја“ становнике Србије плаши сазнањем да ће бити гладни и да неће имати шта да једу

– иста власт обећава и најављује законе и решења која се никоме неће свидети, која ће бити „болна“ и страхоболна, уместо да донесе законе који ће се коначно народу, на добробит, свидети….

– по Србији харају разноразне „невладине“ организације које, у интересу демократије и нових вредности, врше харангу на Србе искључиво, са задатком да им се коначно дијагностицира геноцидитет и када домаћи медији таквим истим даје публицитет какав нема нико ко мисли добро отаџбини, посебно злојебима ала Наташа Кандић, Бисерко, Лицхт, Вучо и гомили других „европејски“ настројених..

– дојучерашња браћа ломе ћирилицу по Вуковару док њиховог Председника наш води у Таванкут, за који је који Србин тек чуо, уместо да уради оно што му част и српство налаже…

– по домаћим ТВ каналима харају „параде“ све врсте макар се звале и грандиозне, риалити биг брадери, фарме и пољане (док сељачке фарме пропадају), разне истине и о оним питањима о којим је до јуче било срамота говорити, емисије под европским називима као евронет и сл, луде куће на лудим телевизијама, параде секса и коитуса уживо, дилеме нације када су педери у питању….

– у тренутку када све стручне и домаће и светске, па и белосветске анализе о употреби и промету ГМО производа показују катастрофалне и алармантне резултате актуелни српски министар изјављује да ми то „МОРАМО“ да једемо…

– се још увек ћути о катастрофалним резултатима употребе радиоактивних бомбица окупатора којим нас је 1999. засипао и који указују да само у Војводини свака друга жена је оболела од канцера…

– када тзв. Еуропејска унија нема алтернативу, не улазећи у могућност да алтернативе има увек…

– држава нема пара за лечење сопствене деце гледајући како умиру на нашим рукама, док појединци имају и стотине милиона евра којима кауцирају и аболирају сопствени криминал у српским правосудним институцијама…

-в ластодршци самовољно уговарају и договарају предају колевку национа арнаутима специјализованим за трговину српских бубрега и осталих органа остављајући Србе на милост и немилост „арнаутске“ будућности, убеђујући их притом, да ће им бити боље јер иза њих стоји „држава Србија“ које све више нема…

– државу више нема ко да брани ако је нападну и вехабије из Пазара јер је власт истопила и растурила и тенкове и сопствену војску које „демократија“ не подноси више…

– демократски српски Председник склапа споразуме по којима окупатор слободно користи све наше војне и комуналне ресурсе за своје потребе не плаћајући ништа, а могу и да раде свашта…

– свака власт долази на чело Србије под паролом „запошљавање пре свега“ а онда одмах отпусти на хиљаде, до јуче, својих гласача…

– цела Србија громогласно најављује и слави јубилеје Миланског едикта цара Константина, замењујући тезе историјског тиумачења саме појаве едикта, док свет о едикту не каже, наравно ништа, јер је за њих безначајан, заборављајући да Коле није подарио хришћанима веру хришћана ради него себе и царства ради…

– православни Ниш, а то је и под Бугарима, држи католичку мису на стадиону са свим ходочасницима католицима, а није на основу реципроцитета одржане литургије на стадиону у Загребу, на пример…

– врховник православне цркве екуменистички позива Србе на северу Косова и Метохије на изборе друге, туђе и непријатељске државе, подржавајући Премијеров став, уствари лаж, да ће о Србима у арнаутској држави бринути нико други до Велика Држава Србија…

– о нашем народу нема ко да брине и нема ко да обезбеди опстанак имајући у виду да је Српски народ опстао само ако је постојала макар и једна институција око које се Срби могу окупити – држава или црква, јер, трећег нема…

када, када, када… и тако даље… нема краја овом…

И… ШТА ЈЕ СРБИМА ЧИНИТИ ОНДА? ЈА ЗНАМ, А ВИ?