Глас Косова и Метохије: 4. новембар 2013… буђење у Косова Репубљик

Како ће изгледати свет за Србе 4. новембра 2013?
Нико не зна са сигурношћу.

5. октобар 2013. у 09:57 ФБ страницаГлас Косова и Метохије, за ФБР приредила Биљана Диковић

Како ће изгледати свет за Србе 4. новембра 2013? Нико не зна са сигурношћу.
Пробудите се, помолите се, поставите џезву за кафу, седнете с укућанима и шта даље?

Жена хоће да пошаље нешто сестри која живи у Смедереву, пошта Србије више не постоји. Јурите аутобус, да пошаљете по возачу, а он вам управо каже да су до даљњег укинули линије ка ц.Србији.

Сестра, радила до јуче у школи, сад неће ни да оде на посао. Рекли јој да ће јој плата бити 11.000 динара и може, ако хоће да узима 200 евра од шиптара. Вама су шиптари убили оца, продали му органе некој баби у Аустрији, па напунили буџет, а сада од тих пара да финансирају рад ваше сестре. Она неће шиптарску плату, неће крв свог оца на себи. То би било, као да га је и сама убила за паре. Зато овој јутра, неће на посао. За 11,000 динара ће да седи кући, јер није ишла на факултет, да би радила за мање паре од чистачице???

Ваш син неће на факултет. Није за џабе студирао под Србијом три године, давао испите на време, да би сад, у четвртој години, ишао на факултет у републици Косово и добио диплому с њеним печатом, коју може да баци у први контејнер. Која будала ће њега, било где у Србији, Црној Гори, Српској, примити да ради с дипломом шиптарске државе?? Нико! Зато ваш син то јутро неће на факултет…

Разболела вам се пре неколико дана стара мајка, удовица вашег убијеног оца. Мора данас, 4.новембра код лекара… а лекар није дошао на посао. Неће човек, који се специјализовао 2 године и студирао 6 година, да ради у шиптарској држави за 15.000 динара од Србије. Радије ће да пређе у Бања Луку да ради за 1000 еура, него да овде крпи повређене сваки други дан. Стрес за мале паре… Лекар се одселио. Остали су само неки, који су толико били лоши да нико неће другде да их запосли, па раде за 15.000 и узимају додатно од пацијената, пуне џеп. Значи здравство оде…

Тог 4. новембра хтео си да позовеш телефоном свог избеглог брата, који је с породицом у кампу у ц.Србији, да се чујете, кад оно тек што сте рекли „хало, како си?“ кредита нема. Схватите да се наплаћује међународни позив, а да од јутрос ви живите у иностранству…

Онако нервозни сиђете да прошетате, сретне вас кум, црвен у лицу, поцепане мајице, насмејан. Добио сина! Изљубите се, па у кафаницу, а пре тога, он вас замоли да заједно свратите у општину да пријавите малог. Кад тамо, општина не постоји. Упућују вас на јужни део, а тамо добијете „цертификат “ о рођењу малог Косовара… одједном вам више није до славља.

Тамо сретнете комшиницу која је изгубила личну карту, па хоће да вади нову, а они јој љубазно кажу да српску не може да вади, па је послали у јужни део да узме косоварску. Жена у чуду, каже: „Хеј, ја за ово нисам гласала“; а они се смеју крвавим зубима, хијене и кажу: „О да, јесте, баш за ово сте гласали….“
а1