Београд – Ослабити Србију

09. јул 2008. ДБ.РС

Америчка политика према Србији и после смене Милошевића била је заснована на притисцима. Године 2001. у Стејт департменту одлучено да се Косову да независност и да се помажу сецесионистички покрети у Војводини и Санџаку

Београд – Америчка администрација 2001. године није искључивала могућност изазивања грађанског рата у Србији, јер није била задовољна брзином промене политичког система и процесом приватизације. Према информацијама које су прикупили српски обавештајци, кључне тачке америчке политике према Балкану биле су ослоњене управо на пројекат слабљења српске државе. Тај план требало је извести на неколико нивоа: економском, кроз процес приватизације и слабљења пољопривреде и других стратешких привредних грана, безбедносно, кроз слабљење и смањење оружане силе, и политичко, кроз уклањања неподобних људи из политичког живота.

На састанку Радне групе у америчком Стејт департменту у јуну 2000. године донесени су следећи закључци:

1) Наставити са притисцима на Србију.

2) Енергичније приступити идеји обликовања „Велике Албаније”. Убрзати припреме за осамостаљење Косова.

3) Подстрекивање и помагање сецесионистичких покрета у Војводини и Санџаку.

4) Не искључити, као крајњу меру, и изазивање грађанског рата у Србији.

5) Из политичког живота уклонити све политичаре из Милошевићевог времена.

6) Уклонити Војислава Коштуницу са политичке сцене.

7) Убрзати приватизацију стратешких предузећа у Србији, с посебним освртом на цементаре, железару у Смедереву, дуванску индустрију (фабрике у Врању и Нишу) и прехрамбену индустрију. Предност дати америчком капиталу.

8) Пољопривреду у Србији тако програмирати, да цела земља буде зависна од увоза пољопривредних производа.

9) Ограничити деловање шефа Координационог центра за Косово, јер се уступци око Копнене зоне безбедности више не могу толерисати. Ако је потребно, направити раздор у Влади Србије по питању рада Небојше Човића.

10) Заштитити црногорски политички врх, који је сецесионистички орјентисан, и политичаре из
Републике Српске који су лојални америчким интересима.

Притисак на Зорана Ђинђића

Премијер Ђинђић је приликом посете Америци критикован због несарадње са Хагом, неефикасног слабљења Социјалистичке партије Србије, прилагођавање Србије европском законодавству и споре и неефикасне приватизације. Од њега је тражено да се хитно Хашком суду изруче сви који су били у окружењу Слободана Милошевића и да се убрза реорганизација Војске и оружаних снага. Од премијера Србије је, такође, тражено да се број војника и количина наоружања сведу на мере које неће представљати било какву претњу земљама у окружењу. Другим речима, од Ђинђића је тражено да Србију доведе у инфериоран положај.

Листа уцена
10. јул 2008. ДБ.РС

Зорану Ђинђићу 2001. године испостављена листа захтева Американаца, на којој је на првом месту стајало да „Сартид“ не сме бити продат Немцима

Београд – „Сартид“ не сме бити продат Немцима, био је изричит захтев који је америчка администрација предочила тадашњем српском премијеру Зорану Ђинђићу у новембру 2001. године, приликом његове посете Вашингтону. Тада је председнику Владе Србије испостављена листа захтева, на којој је приватизација кључних и најпрофитабилнијих предузећа у Србији била на првом месту. Американци су захтевали да њихов капитал има приоритет у Србији када је у питању приватизација дуванске индустрије, металског комплекса, индустрије грађевинских материјала, хемијска индустрија.

Поред тога, Ђинђић је добио и захтев да се приватизација убрза, и за то је добио тачну динамику. Курир објављује списак захтева који су предати српском премијеру у новембру
2001. године.

1) Испитати законитост стицања имовине породице Карић, а посебно испитати пословање Астра банке и БК телевизије. Такође, испитати повезаност Карићевих финансијских малверзација са банкама из Русије.

2) Успорити и на крају елиминисати привредну сарадњу са Русијом и Кином и све усмерити ка земљама Европске уније.

3) Успорити и елиминисати сваки вид сарадње са Републиком Српском и Македонијом.

4) Перманентно стварати све врсте притисака, а нарочито медијски, на председника СРЈ, његову странку и његово окружење. Избор метода прилагодити околностима.

5) Укинути српске банке како би се отворио простор за стране банке.

6) Отписивање 51 одсто дуга према Париском клубу поверилаца мора бити искоришћено као предизборни адут.

7) Олакшати рад невладином сектору и избећи финансијску контролу њиховог пословања.

8) Пружити потпуну слободу ТВ станицама Б92 и Пинк. Омогућити и подстаћи њихово ширење.

Ордење уместо фреквенција

Приликом посете САД премијер Ђинђић је одржао предавање у вашингтонском Институту за мир. Том приликом неко од присутних је упитао премијера за ТВ Б92 и због чега је ситуација са појединим независним медијима у Србији, по неким оценама, тада била неповољнија него што је била у време Милошевићевог режима.

Ђинђић је оценио „иритирајућим“ наведено питање и закључио да неки људи траже привилегије.
„Они не желе закон, већ траже лиценцу како би постали национални ТВ канал, мада, у овом тренутку, они већ имају свој ТВ канал, и то без лиценце. Према томе, они раде илегално. Међутим, ми то прихватамо, јер и сви остали тако раде у Србији. Једино што ми чинимо јесте да не дајемо привилегије појединим медијима. Ако је неко био веома храбар у време Милошевића, даћемо му орден, али не ТВ канал. Канал ће добити путем тендера, и то на истој основи као и сви остали. Жао ми је, али то је принцип демократије и тржишне економије“, поручио је том приликом републички премијер Зоран Ђинђић.

Услов свих услова
11. јул 2008. ДБ.РС

Западне земље у више наврата током 2000. и 2001. године тражиле од власти у Београду да се Слободан Милошевић испоручи Хагу

Влади СРЈ је 11. октобра 2000. године се обратила главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте са захтевом да се Слободан Милошевић одмах испоручи Трибуналу! У захтеву је стајало: Слободан Милошевић се мора лишити слободе, јер постоји опасност да добије политички азил у Белорусији. Сматрајте да је хапшење бившег председника СРЈ приоритет над приоритетима.

Само неколико дана касније америчка администрација се обратила српској влади са захтевом да се што хитније заврше кадровске промене у Војсци Југославије. „Небојша Павковић не би требало да остане на месту начелника Генералштаба Војске Југославије. Такође, треба уклонити све који су починили ратне злочине на Косову, у Хрватској и Босни! Реорганизовати војну обавештајну службу, као и ресоре државне и јавне безбедности. Даља упутства ће пренети амбасадор Монтгомери”, писало је на захтеву који је из Вашингтона прослеђен у Београд.

Ни Британци нису мировали. Премијер владе Тони Блер 12. новембра 2000. године обратио се српској влади са захтевом да се ни случајно не дозволи дословна примена Резолуције 1244 у вези са проблемом Косова. „Не сме се ни помишљати на повратак дела југословенске војске и полиције на Косово, јер би њихово присуство повећало политичке тензије између ОВК и снага Кфора. Генерале Павковића и Лазаревића одмах послати у Хаг, јер су наши обавештајци дошли до непобитних доказа да су припадници Војске Југославије учествовали у убијању Албанаца у околини Пећи”, тражио је Тони Блер.

Медлин Олбрајт је 18. децембра 2000. године тражила од америчког амбасадора у Београду Вилијама Монтгомерија да притисне Владу Србије да испоручи Милошевића Хагу. Олбрајтова је наложила да се Ђинђићу постави питање зашто допушта да се доказани ратни злочинац Ратко Младић слободно шета Београдом и да се финансијска помоћ Србији услови хапшењем Милошевића.

Пауелов захтев Ђинђићу

Државни секретар САД Колин Пауел је 26. септембра 2001. године затражио од премијера Србије Зорана Ђинђића да се Војска под хитно реформише. „Ништа није учињено да се генерали Павковић и Лазаревић развласте, па је Војска Југославије још у рукама оних који су чинили ратне злочине. Нећемо учествовати на донаторској конференцији уколико се дотле не ухапси и испоручи Трибуналу у Хагу Слободан Милошевић. Шаљем вам официра за везу који ће координирати рад сведока сарадника, Трибунала и наших оперативаца”, написао
је том приликом државни секретар САД.

Мистер проценат
12. јул 2008. ДБ.РС

Монтгомери: С приватизацијом се стало јер су се намножили они који траже проценте, па многи кажу да Србија за министре има „мистер проценте“

Америчка администрација није била задовољна темпом приватизације и степеном корупције у Србији у време Ђинђићеве владе. Овакав закључак може се извући ако се анализирају поруке америчких представника у Србији и званичника администрације у Вашингтону, попут транскрипта разговора између Строуба Талбота, високог службеника Стејт департмента задуженог за Балкан, и америчког амбасадора у Србији Вилијама Монтгомерија.

Разговор је вођен непосредно после хапшења службеника ЦИА Дејвида Нејбора у мотелу „Шарић” на Ибарској магистрали. Нејбор је у мотелу ручао с потпредседником српске владе и некадашњим начелником Генералштаба Момчилом Перишићем, који је такође ухапшен.

Талбот: Биле, како се допустила толика непажња па да Џон (Нејбор) упадне у припремљену клопку?“

Монтгомери: С многим појединостима нисам упознат, јер се допустила самосталност у деловању, али по ономе што ми је пренето, веза доушника је откривена и он је пренео када ће се Џон састати с Перишићем и на ком месту.

Талбот: Све треба активирати како би се избегло суђење Џону. Одмах затражите пријем код премијера Ђинђића.

Монтгомери: Добио сам гаранције од министра Михајловића, Кораћа, Чеде и Милових посланика да ће се пресећи афера, али за Нејбора треба тражити друга решења.

Талбот: Да ли се зна каква је реакција генерала Крге, он је близак с Томићем, али и с
Павковићем. На војну обавештајну службу није се обратила потребна пажња.

Монтгомери: Нејбора само склонили и све је преузео Дејвид (Блек), који је одмах наредио да се престане са сарадњом доушника из кабинета неких министара. Исто тако је тражио додатне људске ресурсе како би се појачала безбедност амбасаде и њеног особља.

Талбот: Ђинђићева позиција је такође уздрмана, јер се афером доказало да ми не бирамо средства и начине да остваримо своје циљеве. Какви су резултати групе из „Галупа” која се бави расположењем јавног мњења у Србији? Шта о свему кажу гости ваше Лин?

Монтгомери: Зоран је добро уздрман, и после изручења Милошевића и овог инцидента његова популарност је нагло опала. Сам је крив за све што га је снашло, јер је поред себе поставио бескорисне људе од којих већина само мисли како да се што пре обогати. С приватизацијом се стало, јер су се намножили они који траже проценте за себе, па многи кажу да Србија за министре има „мистер проценте”.

Последње што се чуло на снимљеном разговору била је порука Талбота:

Талбот: Вероватно ће председник Буш позвати премијера Ђинђића чим се прашина буде слегла.

Контакт с Душаном Спасојевићем

Један од оперативаца из штаба Ентонија Монткона обавио је поверљиви разговор са шефом земунског криминалног клана Душаном Спасојевићем Шиптаром крајем јуна 2002. године. Тако је забележено у извештају овог оперативца. Касније се испоставило да директног разговора није било, већ да је енглески обавештајац написао неколико питања, на која је тражио одговоре, док је посредник био извесни Мујо Скендеровић. Једно од питања односило се на евентуално помагање у откривању Нејбора од стране Алије Делимустафића
и његових људи.

Одговоре које је добио припадник МИ6 били су уопштени и толико неконкретни да их не треба ни наводити.

Срозавање Србије
13. јул 2008. ДБ.РС

Хашим Тачи и Весли Кларк на састанку 2001. године планирали разоружавање српске војске

Крајем августа 2001. године у Приштини су се састали некада главнокомандујући НАТО генерал Весли Кларк и вођа терористичке ОВК Хашим Тачи. Основна тема њиховог разговора била је ситуација у Србији, политичке прилике у Београду, и нарочито Војска Југославије и српска полиција. Тачија је пре свега интересовало шта Запад планира да уради да би војно ослабио Србију.

Све што су разговарали Кларк и Тачи обавештајци су снимили, и Курир објављује најзанимљивије делове овог разговора.

Кларк: Не брините, све иде по плану. Министарство одбране Југославије свешће тешко наоружање у планиране оквире. Мора се уништити још најмање 250 тенкова Т-84 и избацити из употребе 42 вишецевна бацача ракета.

Тачи: То је јако битно, они нам не смеју ниједног тренутка бити претња, никада нећемо имати мирну ситуацију овде ако је Србија јака.

Кларк: Потпуно смо свесни тога и радимо све као што вам је и саопштено раније. Њихов оружани потенцијал биће сведен на такву меру, да више никада неће моћи војно да вас угрозе.

Тачи: Да, али…

Кларк: Погледајте само шта се десило с њиховом авијацијом, авиони су приземљени јер нема керозина. Њихови војници немају основне услове за борбену обуку. Ми морамо да знамо где је сваки метак потрошен, наши људи који су код њих као саветници држе ствар
под контролом.

Тачи: То је Ок, али још увек ништа није урађено да се расформирају њихове специјалне јединице у војсци и у полицији, а они су нам у време рата овде правили највећи проблем. Ви то добро знате, али сигурно да је таква ситуација била у Хрватској и у Босни.

Кларк: Тај проблем ће бити решен, оно што ви морате да урадите је да преусмерите део средстава преко Маурицијуса за лоби групе у Вашингтону које раде на вашој ствари (Кларк мисли на независност Косова).

Тачи: То није спорно…

Кларк: Колико новца из црних фондова можете да одвојите у овом тренутку?

Тачи: Сигурно пола милиона… за сада.

Кларк: То је Ок, за сада… Како вам и даље иду ти послови? Да ли црногорске власти сарађују?

Тачи: Иде добро преко њихових лука, роба иде ка Италији и западној Европи (Тачи мисли на опојне наркотике који се производе на Косову). Нисмо имали велике заплене у задње време… задовољни смо.

Кларк: Драго ми је да то чујем.

Пријатељство из Рамбујеа

Кларк и Хашим Тачи имали су јако успешну сарадњу, која датира још од Рамбујеа, када је овог криминалца Мадлен Олбрајт промовисала у новог албанског лидера. Њихови контакти су учестали и превазилазе чист пословни однос. У то време, међутим, основна окупација Веслија Кларка, поред ситуације у Србији, била је и приватизација на Косову.

Сарадници

Тачи: Влаховић, Ђелић и Динкић потпуно разумеју овај наш посао и са њима немамо никаквих проблема

У наставку разговора бивши главнокомандујући НАТО Весли Кларк и садашњи премијер Косова Хашим Тачи разговарају о политичким приликама у Србији, као и стварању независне државе Косово.

Кларк: У једном тренутку, а тај моменат није далеко, неће бити значајног противљења са српске стране, а и ако га буде, не треба придавати никакав значај интервенцијама из Београда. Брзо ћемо створити независно Косово, а затим још брже ујединити све делове у којима живе Албанци.

Тачи: Када је то… Мислим, када то можемо да очекујемо?

Кларк: Схватите, то је процес, а за процес треба времена. Будите сигурни да ћемо циљеве које смо зацртали и остварити.

Тачи: Разумем, али ово све траје дуго и, знате, финансијски нас то јако исцрпљује. Наша економија не функционише, па се углавном ослањамо на црне фондове и наше људе у иностранству.

Кларк: Будите опрезни с тим вашим црним фондовима. Јасно ми је да морате тако да се финансирате, аки цела ствар полако превазилази нормалне оквире. Постајете прегломазни, бодете очи, у једном тренутку нећемо моћи то више да толеришемо.

Тачи: Баш зато инсистирамо да се све убрза.

Кларк: Ништа не брините… Сада ми реците шта се дешава са приватизацијом на Косову? Како привремена влада сарађује са Комисијом за приватизацију?

Тачи: Мислим да је то добро, а то ће вам вероватно и они потврдити. Београд нам прави проблем око својине, али неки људи у њиховој влади су разумели о чему се ради.

Кларк: То је добро.

Тачи: Влаховић, Ђелић, Динкић потпуно разумеју овај наш посао и са њима немамо никаквих проблема. Чак су нам неколико пута изашли у сусрет.

Кларк: Рудно богатство Косова је велико и уз паметна улагања користи ће имати сви. Косовари пре свега, али и цео регион. Наш приоритет је да контролишемо тај ресурс и Београд ту неће правити никакве сметње. Ми ћемо наставити да у Србији подстичемо оне снаге које имају млак приступ питању Косова. Видећете, само је време у питању.

Тачи: Бојим се да су људи код нас нестрпљиви. Ми засад контролишемо ситуацију, али све је под великим знаком питања.

Сценарио за Балкан

Жак Клајн: НВО у Београду највише чине за нашу ствар. Они су најупорнији поводом Сребренице, али то није довољно! Бојим се да ће и неке оптужнице против Срба бити доведене у питање!

У мају 2002. године у Вашингтону је одржан састанак којем су присуствовали сви руководиоци одељења за Европу Стејт департмента. Главна тема разговора била је ситуација на Балкану. Поред америчких званичника, на састанак су позвани и високи представник за БиХ Жак Клајн и главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте.

За многе чиновнике који су присуствовали овом састанку позив главној тужитељки Трибунала био је велико изненађење, јер није било уобичајено да скупу на овако високом политичком нивоу присуствује и неко њеног ранга.

Клајн: Имамо велики проблем поводом Сребренице. Полако се отварају и друге димензије овог случаја. Морамо уложити додатне напоре и извршити притисак на медије у Босни и окружењу да се ова тема задржи у договореним оквирима.

Непознат глас: Да. Имаћемо то у виду!

Клајн: У Србији, али и у Хрватској… али у Србији нарочито. Медији извештавају о случају Сребренице другачије. Ствара се јавно мњење које је… С друге стране, НВО у Београду највише чине за нашу ствар. Они су најупорнији поводом Сребренице, али то није довољно! Бојим се да ће и неке оптужнице против Срба бити доведене у питање!

Дел Понте: Све се чини да Младић и Караџић избегну одговорност за геноцид. Међународне снаге на терену не чине довољно да се они ухапсе. Они, једноставно, не чине довољно. Њихова реакција константно касни.

Непознат глас: Како то мислите?

Дел Понте: Када смо неколико пута имали дојаву о њиховим скровиштима, они су каснили
са акцијом. Хватање Младића и Караџића мора бити приоритет над приоритетима. Углед суда као институције је у питању.

Непознат глас: Да…

Дел Понте: Не постоји комуникација на терену, мислим да смо потпуно заказали. Нисмо у стању да их лоцирамо.

Клајн: Углавном се налазе на терену Босне. Повремено прелазе у суседне земље, Србију и Црну Гору.

Непознат глас: Србија ће временом постајати све кооперативнија.

Дел Понте: Коштуница је највећи проблем у Београду. Он се енергично противи нашим плановима. Колико је правио хаос око изручења Милошевића… али то смо успели да завршимо. То је била најбитнија ствар за нас… Милошевић је централна ствар.

Аболирање Харадинаја
ДБ.РС

Рамуш Харадинај, Хашим Тачи и Агим Чеку су људи које Американци виде као лидере новог Косова у наредних двадесет година

У наставку састанка кључну улогу одиграо је високи службеник ЦИА Боб Хејден, који је званичницима на састанку објаснио који су то приоритети америчке спољне политике према овом делу Балкана, као и шта ће агенција за коју ради конкретно предузети када је реч о Србији.

Непознат глас: Господине Хејдене, имате ли ви нешто да додате?

Хејден: Мислим да би присутне требало упознати са планом наших активности на терену у наредном периоду… Мислим, говорим о неком временском оквиру од неколико година, највише пет… Прво, на листи наших приоритета централно место заузима Косово. Пре свега морамо убрзати припреме за проглашење независности. Ту мислим на правне проблеме и у овом делу очекујемо велику помоћ. Рамуш Харадинај, Агим Чеку и Хашим Тачи су људи које ми видимо као лидере новог Косова у наредних 20 година…

Дел Понте: То ће бити… То је тешко… Ми радимо на оптужници против Харадинаја. Постоје докази да је учествовао у убиству цивила на Косову…

Хејден: Верујемо да ћемо заједнички пронаћи неко решење… Даље, у кратком периоду морамо створити ефикасну војну силу на Косову која би била у стању да се одупре агресији из Београда. На терену… одлучујућу реч у командовању у међународним снагама, и војним и полицијским, морају имати амерички инструктори. Имаћемо константан проблем са ситуацијом у Косовској Митровици. Нећемо дозволити да се тај град претвори у Берлин, подељен на два дела. Ако буде било потребе, проблем ћемо решити… једнострано.

Непознат глас: Шта ћемо са суседима?

Хејден: Суседи ће се сложити. Али и ту ће бити неких промена. Пре проглашења независности Косова, Црна Гора ће постати независна држава. Такође, полицију Црне Горе треба оспособити да се одупре евентуалном покушају војне интервенције из Србије. Посебно треба

појачати границу са Србијом и контролисати је. С друге стране, треба појачати притисак у… Морате да схватите, кључно је: Србија се мора што више ослабити.

Непознат глас: То је несумњиво.

Хејден: Драго ми је да делимо мишљење… Значи, морамо подржавати сецесионистичке покрете у самој Србији. Пре свега у Војводини. Морамо помоћи онима који траже да ова српска покрајина добије прерогативе државе. Од политичких до културних покрета и охрабривати улазак оваквих идеја у све политичке опције у Србији.

Непријатељ Но.1
17. јул 2008. ДБ.РС

Кривицу за то што Караџић и Младић нису ухапшени треба свалити на југословенску војску, полицију и власти у Београду

http://www.vaseljenska.com/vesti/ekskluzivnotranskripti-razgovora-stranih-obavestajaca-u-srbiji-inostranstvu-drugi-deo/