Америко и Европо, где су била људска права када сте нас бомбардовали?

Србија се по ко зна који пут нашла на удару светских сила и њихових медија због кршења људских права. Међутим, да ли се толико говорило о људским правима када су те исте светске силе просипале бомбе по недужној деци и омладини? Удружење Омладина Србије изражава дубоко жаљење због кампање која се води против Србије и њених грађана уз опаске да је Србија конезрвативна, да Србија не поштује људска права и да су њени грађани хулигани, екстремисти и националисти.

29.09.2013. teleprompter.rs, за ФБР приредила Биљана Диковић

Кампања која се тренутно води против Србије и њених грађана је срамна. Србија је држава која поштује људска права сваког појединца. Грађани Србије имају веће слободе и већа права него што је случај у неким развијеним земљама, САД на пример.

Међутим, ко је оптужио светске силе за кршење људских права када је НАТО просипао бомбе по свим грађанима Србије?

У том периоду бомбардовни су сви, од деце, омладине, родитеља, васпитача, полицајаца и ватрогасаца до хомосексуалца, хетеросексуалца, интелектуалаца, православаца и католика. Сви су били бомбардовани, независно од сексуалног опредељења, друштвеног статуса или религијског опредељења.

Да ли се тада говорили о људским правима? Не, јер када Америка и Европа бомбардују, људска права се стављају у други план зарад општег добра. Када су бомбе икада икоме донеле нешто добро?

Понижавајућа је и чињеница што се о бомбардовању 1999. године говори искључиво на годишњицу. О том периоду би требало да се говори истим интезитетом као што се говоре о 11. септембру. Оба случају имају карактеристике тероризма над људима и људским правима.

То су истински облици кршења људским права и слобода.

Националиста = екстремиста?

У сличним ситуацијама као што је она у којој се Србија и њени грађани тренутно налазе, протеже се питање национализма. Међутим, интересантно је напоменути да су грађани најмоћнијих земаља највећи националисти и патриоте. Зашто су те речи толико озлоглашене у Србији?

Водимо се примером Американаца, Изаелаца или Британаца. Грађани тих држава воле своје државе, поштују традиције и у сваком тренутку су спреми да уједињено бране интегритет своје државе. То је за похвалу.

Међутим, када неко у Србији воли и брани своју државу и поштује традиције и историју, то се говото увек представља у негативном смислу.

Хајде да илустративно упоредимо патроитизам и национализам у, рецимо, Србији, Америци, Израелу и Британији. Да ли постоје значајне разлике?

Када сагледамо проблематику из тог угла, може се закључити да се не разликујемо много од других народа. Разликујемо се једино по питању храбрости да бранимо наше ставове и нашу државу. Колико смо заиста решени да не дозволимо да увек будемо представљени у негативном смислу питање на које тренутно тешко да можемо дати одговор. Али, једнога дана ћемо можда пронаћи храброст и ујединити се за добробит свих нас, и у том тренутку неће бити ни потребе за парадама, протестима или демонстрацијама било које врсте.

Омладина Србије