СЛАВИША РИСТИЋ, смењени председник општине Зубин Поток, са протеста НЕ ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА, 25.09.2013. у Косовској Митровици

Браћо и сестре, помаже Бог,

На почетку да поновимо ону народну: КО СЕ ДАНАС КРИЈЕ, БОЉЕ ДА ГА НИЈЕ.

(народ: НИЈЕ – аплауз)

Али нећемо замерити нашој браћи која је подлегла страху и притиску, и која је остала кући. Зна се ко их је уплашио – сотоне из Београда.

(народ: УАААА…)

И они се јадници надају, да ће ти људи који нису данас с нама, 3. новембра руку под руку са њима па код Тачија. Варају се, сами ће остати 3. новембра и сви на Тачијеву чезу и правац на сметлиште историје српске.

(народ: ТАКО ЈЕ – аплауз)

Неће, господо, ви који себе називате владом у Београду, неће вас послушати народ који данас није на овом Тргу. Варате се, иако ћете вечерас од овога правити представу, остаћете сами са Тачијем и срећан вам пут у Велику Албанију.

(народ: ТАКО ЈЕ – аплауз)

Браћо и сестре, данас вам се овде по први пут обраћам, након што су они који себе називају владом у Београду, распустили наше четири Скупштине на северу Косова и Метохије. Учинили су то знамо сви, да не образлажемо да је противуставно и противзаконито сви знамо, али као и све до сада – по налогу Брисела и Вашингтона, Берлина, а по вољи Приштине. И то су учинили по њиховој вољи. Али ја нисам данас овде испред вас да вас молим да заједно кукамо и јадикујемо за силом отетом влашћу. Јер нам власт није најбитнија. А нуђено нам је у последњих годину дана, власт безгранична, доживотна, и још приде… много тога. Али смо одбили.

(народ: аплауз…)

И већина нас је одбила и уместо власти изабрала част и борбу за нашу слободу, и слободу наше деце, и за наше српско Косово.

(народ на протесту скандира: НЕ ДАМО КОСОВО- 8 пута)

Рачунају они који себе зову владом Србије да су пос`о завршили, да су распустили Скупштине, да су сменили непослушне председнике општина, и рачунају да је, ето дошло време сада да ће слободно 3. новембра везати машницу над Косовом, и цело Косово предати Тачију. А не знају јадници, да је наша Скупштина – народ српски на Косову и Метохији,

(народ: аплауз…)

који им неће дозволити да учине оно што су наумили да учине.

А како ћемо то урадити – врло једноставно. Мирно, без сукоба, без једног баченог камена. 3. новембра остаћемо код својих кућа и посетићемо своје цркве и манастире, уместо њихова биралишта.

(народ: ТАКО ЈЕ – аплауз)

Кажу распустили су Скупштине, а не знају сироти, да народ не могу да распусте. У народу се каже, кад је неко неваспитан као што је наша власт, и кад је бахат и охол као што је наша власт, да је РАСПУШТЕН. Код нас у Колашину се за децу непослушну и децу која не слушају, упућује пре свега укор родитељима па им се каже: зашто бре распуштисте ову ђецу? Али, Богу хвала, нашој деци је довољан мали укор да се ка Богу врате и да се врате Божијем путу. Овима у Београду не вреди укор, ови из Београда морају да оду.

(народ: ТАКО ЈЕ, УААА, ИЗДАЈА – 8 пута)

Има браћо и сестре, али Богу хвала мали број, оних међу нама који су поклекли под притисцима и прихватили да се нађу на тим листама за шиптарске изборе.
Ја ћу поручити, и сви да им поручимо данас одавде, са овог места, да Косово и Метохија је наша заједничка имовина. Није њихова имовина да могу да раде са њом шта год хоће. Ако им се Приштина свиђа, ако им се свиђа `независно Косово`, ево одмах преко Ибра дочекаће их њихови савезници.
(народ: У ТИРАНУ – 3 пута)

Слажем се, у Тирану.

Браћо и сестре,

још једно питање, заиста бих упутио нашим дојучерашњим колегама, који су седели овде на овој бини, и обраћали се овом народу. И нарочито нашем дојучерашњем колеги Крстимиру Пантићу…
(народ: УАААА… звижде)

Питам га – да ли ће имати образа да прошета поред Трга браће Милић, поред моста? Да ли ће имати образа да приђе пред споменик наших родољуба који су своје животе дали за слободу нас и наше деце; а колико до јуче клањао се њиховом херојству и полагао венце цвећа, да ли ће то моћи и смети да уради сутра? Могу ли да им кажу да су за своје ослободиоце прихватили војнике УЧК и да су се одрекли наших хероја? Да ли то значи да ће венце цвећа положити Адему Јашарију пошто код Белог анђела неће смети и неће моћи да приђу?

(народ: УААА, ИЗДАЈА…)

Али, браћо и сестре, и њима треба да упутимо поруку да с тог пута, да с тог беспућа, да са тог ђавољег пута – није касно да се врате. Нека потроше те паре које су им дали за састављање листа, нека им је алал, опростићемо… Али, на косовске изборе, ако мисле за свој народ и за своју децу нипошто не требају да оду. Без обзира на претње Београда. Чујем ових дана разноразне претње. А уз то и многе, заиста, велике глупости. Последња изјава Александра Вулина…

(народ: УАААА)

Замислите каже господин – само Срби са Косова и Метохије могу да отерају државу Србију са ових простора.

Безобразлук највеће врсте! Ми који се боримо за Устав Србије, за српске институције, ми који нећемо на изборе који нису некакви `косовски избори` или избори за власт српских општина на Косову и Метохији, већ се ради о изборима за такозвану `републику Косова` и то је истина, нема других избора. И овде неко рече да 3. новембра треба да одлучимо демократски сами, да ли ћемо да изађемо или нећемо и да слободно некога бирамо. Па, какви су бре то избори – не можемо ми тамо никога да бирамо, то су избори за `државу` која жели наше главе. То су избори за `државу` која неће нашу децу на овим просторима. Према томе, нећемо на те изборе. А не о томе да размишљамо хоћемо или за кога да гласамо.

(народ: ТАКО ЈЕ – аплауз)

Највећи део људи, који је данас заплашен за своју егзистенцију и за своју децу, нећемо рећи да су кукавице, то ће 3. новембар показати и видеће Београд да овде нема кукавица, није данас међу нама. Али ће бити, ако Бог да, наредних дана.

А они, који нису одавде, који нису пупчаном врпцом везани за Косово и Метохију, него су од данас до сутра због плата и других привилегија, због својих директорских и других функција, њихове гласове браћо и сестре, њихов излазак нећемо ни да рачунамо. Рачунаћемо, просто народски речено – само гласове, односно само одлуку оних Срба који `сваке јесени купус у кацу и дијете у колевку` па на Косово и Метохију остају да живе.

(народ: ТАКО ЈЕ – аплауз)

И на крају, да се подсетимо 2. новембра су Задушнице. Тог дана ћемо, како је Бог рек`о, да запалимо свеће за наше мртве, за наше претке, и међу њима за оне који су животе дали за слободу нас и наше деце. Па нека после те суботе, и тих Задушница, неко сутра се одважи да изађе на Тачијеве изборе.

А у недељу, уместо на биралишта, сви у цркве 3. новембра, а 8. новембра ако Бог да, на Светог мученика Димитрија овде у Косовској Митровици, у српској општини, да прославимо победу и пораз издајника из Београда, и пропаст `независног Косова`.

Живела Србија!

________
Транскрипт: Биљана Диковић, СРБски ФБРепортер