Србољуб Живановић: 2006. године су оскрнавили мошти кнеза Лазара!

Београд – Мошти кнеза Лазара оштетила је екипа Републичког завода за заштиту споменика културе 2006. године, тврди истакнути антрополог Србољуб Живановић, који је на блогу ризницасрпска.нет у новембру 2011. написао да је узет исјечак меког ткива изнад бутне кости и исјечак кости дужине 2,5 центиметара, преноси “Курир”.

Глас Српске, 27.08.2013. за ФБР приредила Биљана Диковић

27.08.2013 08:23 | Курир

Екипа Републичког завода за заштиту споменика културе Србије која је обављала ископавања у манастиру Манасија 2006, мислећи да се у откопаној владарској гробници Лазаревића налазе мошти деспота Стефана, сина кнеза Лазара, уз благослов надлежног браничевског епископа Игњатија отишла је у Раваницу да узме узорак Лазаревог тијела ради анализе ДНК.

Том приликом су мошти кнеза Лазара знатно оштећене.

Одсјечена су мека ткива изнад бутне кости и узет исјечак кости дугачак 2,5 центиметара.

– Ово сасвим непотребно одсецање и скрнављење моштију извршено је на захтев Завода за заштиту споменика културе Србије, чији је основни задатак да забрани оштећења споменика и сачува мошти светитеља. До оштећења је дошло и уз благослов надлежног епископа СПЦ, коме је Црква поверила да се стара о светим моштима и спречи њихово скрнављење – написао је Живановић.

 У Републичком заводу за заштиту споменика културе упутили су нас на археолога Марина Брмболића, који је водио ископавање у манастиру Манасија, али он није могао ништа да каже о оштећењу моштију кнеза Лазара.

– Наша екипа је вршила ископавање у Манасији и, због сумње да се мошти деспота Стефана можда налазе у манастиру Копорин, први пут је, уз благослов владике браничевског Игњатија, одлучено да се уради анализа ДНК. Професор антропологије Живко Микић узео је узорак и послао га на Медицински факултет у Београду, па питајте њега – рекао нам је Брмболић.

Професор у пензији Живко Микић није био вољан да прича о том догађају.

– За мене је та прича завршена, довиђења – рекао је Микић.

У Патријаршији у Београду упутили су нас на епископа браничевског Игњатија, али из Браничевске епархије до закључења овог броја нисмо добили одговор на питање у вези са оштећењем моштију једног од најчувенијих српских средњовијековних владара.

Селидбе моштију кнеза Лазара

♦ 1389. тијело кнеза Лазара сахрањено је у Приштини, у Цркви Светог Вазнесења;
♦ 1391. мошти су из Приштине пренесене и сахрањене у Цркви Вазнесења Господњег у Раваници, гдје су почивале скоро 300 година;
♦ У току аустријско-турског рата (1683-1699), у Великој сеоби Срба 1690, монаси из Раванице мошти кнеза Лазара су положили у цркву од дрвета у Сентандреји у Мађарској;
♦ 1693. мошти кнеза Лазара пресељене се у манастир Врдник на Фрушкој гори;
♦ У вријеме аустријско-турског рата (1716 -1718) врднички монаси накратко су мошти склонили у Футог;
♦ Послије побједе аустријске војске у рату мошти су враћене у Врдник;
♦ У току револуције 1848/49. године, у страху од мађарске одмазде, Срби су мошти на три мјесеца склонили у Кленак, да би потом биле враћене у Врдник;
♦ Због бомбардовања Нијемаца 6. априла 1941. године врднички архимандрит Лонгин је кивот с моштима кнеза Лазара пренио у манастир Бешенево;
♦ Из страха од усташа у НДХ, мошти су у априлу 1942. године пренесене у Београд, у Саборну цркву, гдје су остале до 1988.;
♦ Од 28. јуна 1988. године па сљедећих годину дана мошти кнеза Лазара су, поводом обиљежавања 600 година од Косовског боја, боравиле у великом броју манастира у Србији;
♦ 1989. мошти кнеза Лазара су, послије скоро три вијека, поново положене у манастир Раваницу, гдје се и данас налазе.