СРПСКА ПОЛИТИКА: Патологија „личности“ и владања

Када се каријериста дочепа власти, спреман „да и рођену мајку прода“ да би је сачувао, онда су сви у великом проблему – држава ако под таквим вођством уопште постоји, а народ посебно. Тако је наш председник Владе Дачић умислио да може да диригује како ће да гласа, да ли ће да гласа и на чијој листи ће бити. Још да унапред објави резултате гласања па да заокружи своје дебилно „демократско“ схватање избора уопште.

24.08.2013. СРПСКА ПОЛИТИКА, за ФБР приредила Биљана Диковић

Ко не жели да буде издајник своје државе има да лети са посла, јер је Дачић са Тачијем договорио да косовске Србе треба одбацити и приморати их да прихвате Републику Косова као своју државу. То је Дачићева самопрокламована „реалност“ – јер то малом дебелом каријеристи треба да би добио личне поене у неком Бриселу. Ако Србија не признаје нелегалну државну творевину на својој територији како признаје локалне изборе те исте нелегалне државе, па Србе са Косова и Метохије приморава да на њима учествују – јер Република Косово те изборе расписује, а не Република Србија.

Све има свој крај па и лудости малог пуначког који је умислио да зна и да је вечан

У глави Дачића поломљена је још једна основна полуга демократије. Избори су слободно изјашњавање грађана на којима они бирају према свом критеријуму личности које ће их предводити и заступати. Како је Дачић осмислио да смењује функционере које је народ на северу Косова изабрао као своје представнике а који су пре неколико дана једногласно донели одлуку да на изборе нелегалне Републике Косово не треба излазити. Наводимо:

Посланици Привремене Скупштине АП Косово и Метохија, закључили су 16. августа 2013. да су за њих косовски локални избори неприхватљиви, јер су у супротности са Уставом и законима Србије али и са Резолуцијом 1244. У закључцима усвојеним једногласно, наводи се да су локални избори на Косову, које је за 3. новембар расписала косовска председница Атифете Јахјага, у складу са законима и Уставом Републике Косова због чега је њихово спровођење за Привремену Скупштину АП КиМ неприхватљиво.

Председник Николић као и сви у Влади Србије заједно са Дачићем, као папагаји понављају да не признају и неће никад признати Републику Косово а своје сународнике приморавају да на локалне изборе те квази државе изађу и гласају. Лажу ли они у својим изјавама Србију и косовске Србе, или сматрају да се дебилитет са највиших врхова власти епидемијски проширио на све грађане Србије и КиМ и нико не свата да изласком на изборе Републике Косово ми ту државу аутоматски признајемо. Признајемо њен Устав, законе и државни поредак, па косовске Србе још уцењујемо да на њене локалне изборе гласају.

Познато је да каријеристи и незреле личности мисле да је све дозвољено па су у остварењу својих циљева спремни и да том измученом српском народу на Космету прете да ће им узети и задњу кору хлеба, да ће их отерати с посла јер не желе да буду део издаје. Срамно и тужно од једног председника Владе Србије, јер то није само државна функција – то је част, ко то разуме. Зато је и инцидент у Текеришу на прослави 99 година чувене Церске битке још једна крупна мрља на образу Дачија. Ухапшен је човек који га је назвао издајником и недостојним да говори пред спомеником српским херојима и Првог светског рата. А недостојан је јер издајник не може да говори о херојству и достојанству бранитеља Отаџбине, пред спомеником на коме пише „Ваша дела су Бесмртна“. Хоће ли иза ове претње косовским Србима Дачићу писати Ваша дела су бестидна.

Могу поједини чланови Влада Србије, а и председник Србије из својих каријеристичких, профитерских… разлога бити спремни на издају земље, али народ издају никада неће прихватити, без обзира у какво фино паковање она била спакована. Може народ да у први мах и не свати да је у питању издаја, али ће се издаја неминовно брзо оголити јер ће Брисел тражити све веће уступке. Крај је увек суров јер се сва срџба издаје и преваре увек сручити на носиоце те издаје – некад само овоземаљска а каткад и Божија. Е та Божија, је поготову опака јер погађа многа будућа поколења а овде се управо издаје Света српска земља. Косовска клетва је најтежа, и о томе би данашњи политиканти требало добро да размисле.

Уредништво Српске политике