Макро у српској влади?
Строс-Кан спасава Србију?

ДА СЕ ПОДСЕТИМО: према нашем закону и Уставу у државним органима Србије не могу радити људи који нису држављани Србије… но, сведоци смо да данас у Србији све може, да се не поштују закони, а највиши државници не поштују ни Устав земље у којој као службеници раде за народ, јер одавно већ раде само за себе…
И још нешто треба да се зна о овом странцу… Иако је тужилаштво недавно затражило обуставу поступка у којем бившег директора Међународног монетарног фонда (ММФ) Dominiquea Strauss-Kahn-a терети да је радио као макро у проституцији, судије суда у Lille-у који води случај, ипак су одлучне у намери да контраверзног бившег француског политичара изведу пред суд, па ће тако, како наводе новине, Кан на суђењу почетком идуће године морати да се суочи са оптужбама које га терете за “удружено тешко сводништво” заједно с још 12 људи.
Према детаљима истраге, које је ових дана објавио француски дневни лист Le Figaro, Dominique Strauss-Kahn био је “краљ раскалашних забава“, али и главни иницијатор и организатор таквих дружења („оргија“). Буде ли се донела пресуда да је крив, могао би одлежати до десет година у затвору, уз казну од милион и по евра….
Неко је, на ову вест објављену у Србији саркастично додао – „одлично, тај нам треба, перфектно се уклапа у профил данашњих чланова владе Србије, на нашу велику жалост, а штету ћемо видети ускоро – ем ћемо га платимо сви, ем ће да нас докусури“...

11. 08. 2013. Ј. Арсеновић – Вести, dw.de, jutarnji.hrфото Ројтерс, за ФБР приредила Биљана Диковић

Доминик Строс Кан, бивши шеф Међународног монетарног фонда

Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић, највећи заговорник да се српска влада „појача“ страним стручњацима, разаслао је сараднике по европским престоницама не би ли испреговарао услове њиховог ангажмана.
Вучићев саветник за економију Синиша Мали потврдио је да се ових дана састао са бившим француским министром финансија Строс Каном, али није желео да говори о детаљима разговора. Показало се да је тачно оно што је у први мах деловало као неозбиљна спекулација медија и да би човек којег француско тужилаштво терети за организовање високе проституције, могао постати главни човек експертског тима за спас српских финансија!

Према неименованим изворима, Кан би био задужен за реструктурисање јавних финансија и јавног дуга, за отварање нових радних места и за нови аранжман са ММФ-ом. Он се не би сам ухватио у коштац са нагомиланим српским финансијским проблемима већ би са собом довео 10 до 15 експерата.

Колико би сви они могли да коштају државу још није дошло на дневни ред, али је у једном од ТВ наступа Вучић наговестио да страни стручњаци не би били доведени о трошку пореских обвезника (?).

– Не верујем да ће Кан прихватити да ради за мање од 20.000 евра месечно, а још о нашој привреди не зна ништа. Треба му бар годину дана, а за годину дана ће наша привреда да потоне – каже економиста Зоран Попов.

Паралелно са Паризом, Београд контактира и са Лондоном, па се Стивен Бајерс и Питер Лилијем помињу као могући будући саветници за привреду у српској влади. Иако поменута имена нису ни приближно позната попут Кановог, широм планете славом овенчаног због оптужби за силовање собарице у једном њујоршком хотелу због чега је и поднео оставку на функцију у ММФ-у, ни биографија Британца није за потцењивање. Бајерс је лабуриста и члан кабинета некадашњег енглеског премијера Тонија Блера, док је Лилијем конзервативац који је био ангажован у владама Маргарет Тачер и Џона Мејџора.

То, међутим, није све. У стилу изборне кампање некадашњег напредњачког лидера Томислава Николића да ће Србија бити „окренута и ка истоку и ка западу“, помиње се и могућност довођења Руса. Он наводно не би био „само“ саветник, већ би добио министарску функцију и то ресор енергетике и рударства.

Иако се довођењем странаца практично признаје да нема довољно домаћих експерата који би хтели и били способни да се ухвате у коштац са нагомиланим финансијским и привредним проблемима који Србију сваког часа могу учинити банкрот државом, неки домаћи економисти поздрављају њихов долазак. Већина је ипак скептична.

Економиста Попов подсећа да ММФ са штедњом ниједну земљу није одвео у прогрес и да је Русија под Јељцином, док су га саветовали стручњаци из ове организације, пала на најниже гране.

– Једног шефа ММФ-а довести да води финансије код нас је исувише ризично. Имамо 1,5 милиона гладних људи, а тражимо решења од странаца да дају један паметан предлог за годину дана. Словеначки потпредседник Јоже Менцингер је својевремено тражио амерички предлог, за 25.000 марака, а када су добили одговор, рекао је да је то пример онога што не треба ни случајно да се ради – подсећа Попов.

Шредер сувише скуп

Лицитирању ко би све могао да заседне у Немањину 11 нема краја, па је ових дана у београдским медијима освануло и име Герхарда Шредера. Иако Немце у овом сазиву Вучићеве „легије странаца“ никако не треба заобићи, познаваоци одбацују могућност ангажмана бившег немачког канцелара из простог разлога што је сувуше скуп. Шредер је један од оних политичара који је добро уновчио политичке позиције, па је након вођења немачке владе именован за председника наџорног одбора руске компаније за изградњу Северноевропског гасовода. Такође је постао и део европских саветника банке Ротшилд, а био је и лични саветник власника швајцарске издавачке куће Рингијер у чијем су власништву и српски дневни листови „Блиц“, „Ало“ и недељник „Нин“.

Мали био у Ђинђићевој влади

Челници Српске напредне странке хвалили су се у предизборној кампањи како њихова странка има стручњаке за све ресоре, само им треба дати шансу победом напредњака на изборима. После годину дана трајања садашње Владе Србије, у којој СНС држи највећи број ресора, очигледно је да напредњацима фале способни и стручни људи. Не само да траже кадрове по белом свету већ умеју да „позајме“ и људе од својих љутих политичких противника. Наиме, Синиша Мали, који преговара са Строс Каном у Паризу, био је помоћник министра за приватизацију у влади Зорана Ђинђића.

Странаца није мањкало

Тренутно је од ангажованих страних експерата најпознатији Словенац са српским пасошем – Иван Симич, који је пре пола године именован за вршиоца дужности директора Пореске управе Министарства финансија. Након новинских оптужби да своје приватне компаније пријављује у пореским рајевима да би избегао плаћање пореза, Симич је српској влади понудио оставку. Ни претходних деценија Србији није мањкало странаца на државним функцијама, али је већина њих, попут Милана Панића, Радмиле Милентијевић или Радована Јелашића, било српског порекла.

***

ДОЈЧЕ ВЕЛЕ: Строс-Кан спасава Србију

Штампа на немачком језику преноси да је влада у Србији ипак одлучила да ангажује бившег шефа ММФ, Строс-Кана, као саветника у области финансија.

„Србији економски не иде добро. Сада би бивши директор Међународног монетарног фонда (ММФ), Доминик Строс-Кан, требало влади Србије да покаже пут који би земљу извео из привредне кризе“, пише Берлинер цајтунг, позивајући се на писање Блица од петка (9.8.). Лист подсећа да је влада Србије претходно најавила да ће се потрудити да придобије стране сараднике, јер наводно у земљи нема одговарајућих стручњака.

„Ипак није прескуп“, наводи аустријски Kurier и додаје да је прво речено да су представе бившег шефа ММФ о хонорару превисоке и да Србија то не може да приушти, али да ће, према писању Блица, сада тај Француз ипак заједно са 15 стручњака која ће он сам изабрати, радити за владу Србије.

У тексту под насловом „Француска посрнула политичка звезда би требало да спаси Србију“, Зексише цајтунг се такође осврће на најаву да би Строс-Кан требало Београду да помогне у проналажењу решења за излазак из кризе.

Former IMF head Dominique Strauss-Kahn

Дачић аргументује: кад могу спортисти, могу и политичари

„Влади су потребни само ‘најбољи кадрови’, објавио је премијер Ивица Дачић: ‘Ако странци могу да играју у нашим спортским клубовима, зашто онда не могу бити и у влади?’ – упитао је Ивица Дачић. Међутим, на политичком паркету се при ангажовању страних ‘спаситеља’ појављују правне и финансијске границе. Ипак, саветници се плаћају, као и свуда у свету, према слободно договоренм хонорару, независно од њихове националности“, пише Зексише цајтунг.

Лист међутим преноси и да би дошло до проблема уколико овај „политички досељеник“ заиста буде радио за владу Србије, јер према тамошњем закону о државним службеницима, само пунолетни држављани Србије могу да ступе у државну службу. „Но, као и у спорту, и у српској политици су блиц-држављанства посве могућа. Уколико експеримент с ‘увозним министром’ крене наопако, остаје стара српска утеха о жртвеном јарцу – да су за сопствене проблеме у крајњем случају увек странци криви“, наводи Зексише цајтунг.