Монах као квислинг – лакејско служење богоборачком глобализму

ФБ страница Православље живот вечни

…Лакејско служење богоборачкој, христоборачкој, цркворушитељској диктатури злочиначке утопије – комунизма, води у сигурну смрт, и то у вечну смрт, иза које нема васкрсења. (Св. Јустин Ћелијски)

„Истовремено, наша црква покушава да се, у највећој могућој мери, раздвоји од дневне политике. Сматрамо да се вера мора одвојити од политике и да наш главни циљ морају бити наше верске активности, људска права и хуманитарни рад“, каже Јањић за „СЕ Тајмс“. (2013.)

Идеологија глобализма је тоталитарна идеологија исто као и комунизам. Колико год се комунизам држао атеизма, ни Црква и верске заједнице нису му биле туђе. И њих је желео да покори да би их искористио за своје интересе. О томе Сава Јањић 1994. каже:

Совјетска власт је, дакле настојала, да уништи Цркву преко њених духовних вођа, који су били апологете совјетског режима у иностранству и проповедали тзв. „комунистичко хришћанство“ које је идеолошки припремало пут за тријумф комунизма, не само као универзалног политичког режима, већ као идеолошке и псеудорелигиозне тираније. (Сава Јањић 1994.)

Сава Јањић није свестрано обрадио ову тему. Само се задржао на совјетски комунизам, али и у СФРЈ је било слично. Тито је радио исто што и Совјети. Али, не само да је г. Јањић поштедео Тита и његово манипулисање Црквом, већ је поштедео и западни блок, који је, на један суптилан начин, такође манипулисао Православном Црквом држећи «првог међу једнакима», тј. патријарха цариградског, у својим рукама. У Цариградској Патријаршији, откад је патријарх Атинагора долетео Трумановим авионом на патријарашки престо, па и пре њега, скоро да је прошло једно столеће, постављају се патријарси који су послушни западним менторима.

Тако и данас, смешно је говорити о томе да «Црква покушава (да се)… раздвоји од дневне политике,“ а да притом Сава прима Атифету Јахјагу, централну личност шиптаризма на Косову и Метохији, у Дечанима уз медијску помпу. И не само њу. Са Савом је у пријатељским односима и Тачијева портпаролка Вљора Читаку. Да ли их је Сава примио као вернице, као другарице или као политичарке; њих две жене, које су вишегодишње учеснице етничког чишћења које се врши над Србима?

Поред њих Сава се 2013. састаје са Енвером Хоџајем, «министром иностраних послова» терористичке «републике», са сепаратистом Петритом Сељимијем, са тзв. потпредседником Хашима Тачија, неким полуписменим Србином Петровићем, који се за неку цркавицу продао и постао квислинг и Тачијев потпредседник, са госпођом «амбасадорком» Трејси Џејкобс… и са киме све не. И то није дневна политика?

Можда и није. Можда је манастир Дечане монденски клуб чисто за забаву свих који хоће да дођу тамо. Нешто слично оном ресторану «Балкан-експрес» где су нацисти ишли на музику током Другог светског рата. Али, ако је тако, престанимо да оптужујемо «блаженог» Степинца да је био усташки сарадник.

«Блажени» Степинац је само примао Павелића због верских активности, по питању «људских права и хуманитарног рада». Он се није бавио дневном политиком, као ни Сава што се не бави. Свештенство Римокатоличке цркве се, осим неких изузетака, и није бавило политиком током постојања НДХ. Оно је само мирно посматрало геноцид над српским народом као што то и Сава данас мирно посматра.

Степинац није био до краја у сагласју са Павелићем. Он га је мало и пецкао да се не ради све у НДХ баш како треба. И Сави није све по вољи у НДК, па се и он помало буни. Али, и поред све несагласности Степинац и Павелић су део истог система вредности. Степинац је признао да је он осетио било хрватског народа и да је са осталима поздравио НДХ као остварење вековне тежње свог народа.

Сава Јањић, Атифете Јахјага, Вљора Читаку, Слободан Петровић, Оливер Ивановић, Трејси Џејкобсон део су истог система вредности, који се назива глобализам и огледа се у покорном учествовању у НАТО креирању нових држава, уређења, система вредности. Сви они једноставно траже само «своје место под сунцем» у тој причи империјалних интереса НАТО олигархије. Сава је постао «институција». Шта га се тиче што су СВИ Срби из Дечана прогнани.

Требало би да се људи мало више информишу о улози религија на западу. Англиканска црква се не бави «дневном политиком» али где год да су Британци освајали територије присутна је и Англиканска црква кроз «верске активности, људска права и хуманитарни рад“. На тај начин она је била силна подршка британском режиму. Држање у покорност једног народа не може само да се врши споља – репресијом и политичким режимом, већ то мора да се ради и „изнутра“. Ако је вера и верска убеђења „душа народа“, онда је јасно да ће народна покорност једном режиму најбоље да се оствари преко Цркве или религије.

Данас се огромна пажња поклања освајању вера и религија изнутра. Олигарси глобуса што се земља зове гледају на све начине да освоје религијске заједнице и да подстичу лидере тих заједница да раде у интересу западних окупатора кроз пацификовање отпора окупацији своје верске заједнице. То је разлог што је и милитантни агресор на Србију, Тони Блер, постао лидер пацифистичке „Тони Блер верске фондације“ о чему је већ било речи.

Лакејско служење глобализму је нови вид отпадништва од Цркве у који се очигледно уплео свештеномонах Сава Јањић. Али, опет, хвала му што нам је објаснио на који начин ће то радити – дакле, кроз верске активности, борбу за људска права и хуманитарни рад.

Текст је настао у сарадњи „ФБРепортер“ и „Православље живот вечни“
___________

Повезани текстови:

Монах као квислинг – „смиривање тензија“

Пацифистичко-хуманистичка СЕКТА у оквиру СПЦ (и/или) ЗАШТО ЈЕ ТОНИ БЛЕР ОТИШАО У ПОПОВЕ?

Други текстови на блогу Православље живот вечни