Хемијска индустрија „Жупа“: Глађу штрајкује 30 радника

Како су радници Хемијске индустрије „Жупа“ у Крушевцу од пуне запослености и благостања стигли до просјачког штапа: Распадају се породице, нема пара за лекове и рачуне, деца напуштају студије, позајмљује се за сахрану…
СТРАШНИЈА ВЕСТ ОД ОВЕ ЈЕ ДА СУ СКОРО СВА ПРЕДУЗЕЋА У СРБИЈИ И ЊИХОВИ РАДНИЦИ ДОЖИВЕЛИ ОВАКВУ ВРСТУ ДРЖАВНЕ ТОРТУРЕ ПОД ПАРОЛОМ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ У ПРОТЕКЛИХ ДВАДЕСЕТАК ГОДИНА…

18.07.2013. новости.рс, за ФБР приредила Биљана Диковић

ХЕМИЈСКА индустрија „Жупа“, отворена давне 1934. године, преживела је Други светски рат, санкције 90-их, лошу приватизацију 2004. године, а тек ових дана преживљава најтежу драму. Скоро 30 радника који штрајкују глађу, тражећи исплату пет минималних зарада, социјални програм и коначно решавање судбине гиганта. Радницима се дугују 24 плате! За „Новости“, кажу да су пуштени низ воду: техничари, хемичари, пословође, радници обезбеђења, ватрогасци. „Отписани“ су очеви, срчани болесници, шећераши… Без плате је 335 радника, али је код куће гладних најмање 1.000 људи.

– Хтели су да ме возе у болницу – одбио сам – једва нам изговара Никола Ристић (55), шеф Службе обезбеђења, тежак дијабетичар, отац две ћерке. – Имао сам блажи срчани удар. Код куће, у Мудраковцу, чека ме породица у мраку, јер су нам струју исекли.

Најстарији међу штрајкачима, Драги Јовановић (59) дошао је у ХИ „Жупа“ 1981. и затекао погоне пуне као кошница. Каже, месечно су могле да се зараде и две плате.

Оженио сам се, добио двоје деце. Када су нас приватизовали мислио сам дотакли смо дно, а сада видим, да је и та беда била плитка. Колега је имао удес када је долазио на посао. Нема пара за болницу.

Зоран Ђидић (57) штрајковао је глађу и у мају. Тада није имао пара за хлеб пуна три дана. Сада га одбија од четвртка.

– Ћерка и ја смо живели од мајчине пензије, све док није умрла – прича очајни човек. – Позајмио сам новац да је сахраним. Ћерка је прекинула да студира, пред дипломом.

Далибор Јовић (35), радник обезбеђења има троје малолетне деце, а супруга – без посла. Златко Милић (49), пословођа Фабрике калијумове хемије, решен да исече прсте. Жена му је хигијеничарка у истој фабрици, а син од 16 година мора да надничи.

Штрајкачи причају да је хитна помоћ интервенисала пет пута дневно. Одвозили гладне на инфузију. Предлог руководства да се за 170 радно ангажованих радника исплати по 10.000 динара, а да 165 запослених на плаћеном одуству, који углавном надниче на њивама, добије 5.000 динара нису хтели да прихвате.

НЕ ЛИПШИ, ЧОВЕЧЕ…

АЛЕКСАНДАР Љубић, државни секретар Министарства финансија и привреде, који је у уторак посетио штрајкаче, истиче да је држава од 2010. године помогла ХИ „Жупа“ са чак 270 милиона динара субвенција и да више нема новца да се на овај начин подржава фабрика. Радници су у разговору, међутим, инсистирали на исплати пет минималаца.
– Можемо максимално да убрзамо поступак продаје, Скупштина друштва заказана је већ за почетак августа – напомиње Љубић.