Александар Бећић: Славице, иди сад, одмах!

Normal
0

false
false
false

MicrosoftInternetExplorer4

/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:“Table Normal“;
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:““;
mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;
mso-para-margin:0cm;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:“Times New Roman“;
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}

Седим готово нем на тераси и стежем своју кћерку у наручју док ово пишем. Пун сам једа и јада. Пун сам туге јер размишљам ко у овој земљи има морала. Размишљам како у Немањиној на броју 11 у центру Београда седи (ако није већ кренула у куповину нових модела своје омиљене Коко Шанел гардеробе) једна жена која се одазива на функцију министар здравља.

 18.07.2013. блог Колумниста, за ФБР приредила Биљана Диковић

То је она жена која је својевремено упорно бранила становиште да Влада Србије и њено минисарство нема основа да пошаље малу Тијану на лечење. Тијану која је данас умрла. Као што је умро и мали Лука, оболео од Батенове болести. Као што је умрла Даница, која је била на корак од дипломирања… Као што су умрла многа деца од како је ова и прошла и без-обзира-која влада столовала у Немањиној, на броју . Опростите, хиљаду пута на простоти коју ћу написати.

Јебем ти Владу којој није важан дечји живот.

Јебем ти министра здравља који не размишља као родитељ.

Гаде ми се. Сви. Одреда. И они прошли и ови сада. Ови који су натерали целу Србију да сакупља новац за лечење деце. Они преко границе, који су правили проблеме око јединственог матичног броја.
Госпођо Славице Ђукић Дејановић: ова деца су на вашој души. Јер за њих и њихово лечење нисте имали „законског основа“. Јер је буџет превише мали. Зато што је Србија у кризи.

Немојте ми објашњавати како је с медицинске стране гледано ситуација била иначе крајње неизвесна и критична, како би се Тијани, Луки, Даници, неком тамо детету вероватно то десило поред свих напора.
Немојте.
Поднесите оставку, ако имате имало људскости у себи.
Поднесите оставку ако се уопште сећате Хипократове заклетве. Ако се сећате ко је уопште био Хипократ.

Немојте размишљати како ово пише један оправдано бесан родитељ који се до неба плаши да се не дај Боже његовом или било чијем детету деси нешто слично. Једноставно – ако уопште знате шта је то морал – поднесите оставку. Јер, због ваше неодговорности и неосећајности Србија се дигла на ноге. Због вашег безобразлука су и људи из ваше странке уплаћивали новац за лечење мале Тијане.

Поднесите за оставку и ви, и ваш партијски колега који „брине о образовању“ и ваш партијски колега који „брине“ о неким тамо коридорима и једној певачици, нека поднесе оставку и онај који после шест месеци прави ребаланс буџета и онај који се „брине“ о исправности млека и судбини српског сељака. кад боље размислим – нека сви поднесу оставке. У целој тој групи има тек пар људи који могу, знају и заслужују функцију министра. Засад. А ви? Ви стварно треба да одете.
Србија је зрела за дан жалости. За децом. Не за вама.