Звонко Михајловић: Спаса ИМА – буђење националне свести, хитно одбацити „Бриселску“ капитулацију – Не буде ли тако цена ће бити превисока!

Србија у сенци добијања датума, реконстукције Владе, фарме и сл. постаје све мања и све сиромашнија. Косово и Метохија све удаљеније, а Срба на њему све мање и мање, записао је на свом ФБ профилу Звонко Михајловић, бивши председник општине Штрбце на Косову и Метохији. Анализу тренутне ситуације овог свесног Србина преносимо у целости.

11.07.2013. за ФБР уредник Биљана Диковић

СРБСКА ЗЕМЉА Косово и Метохија
карта цркава и манастира

Никога више у Влади Републике Србије није брига што „Косовска Влада“ посао око интегрисања Срба у тзв. систем „Републике Косово“ одавно сматра завршеним и брже него што се очекивало креће у асимилацију преосталих Срба.

Користећи албанску логику није тешко закључити да су они више него задовољни тиме што је протерано више од 2/3 Срба без могућства да се врате својим кућама у ситуацији када влада страх од одмазде само зато што су Срби, када власт у Србији тај проблем нимало не занима, и када Међународна заједница гради мултиетничност само у оним срединама на КиМ где Срби чине већину.

Стварни мотив овакве политике је одавно познат, етнички чиста територија Косова и Метохије, без Срба.

Ових је дана актуелна прича око примене споразума на терену. С’тим у вези сви “експерти“ у Влади Републике Србије подигнути на ноге и послати у Брисел како би својим умећем али и “тврдим“ ставом покушали да прилагоде што лакшу примену на терену.
Нико од њих, а већина их је била и у предходној Влади, није подигла глас када су Србима отимане трафостанице, далеководи, електро мреже, када су уништавани релеји, предајници, базне станице, када је отимана и уништавана комплетна имовина Телекома, ЕПС-а.
Нико није подржао Србе у већински Српским срединама када су својим животима бранили имовину Републике Србије и штитили њене али и своје интересе.
Тада је заједничком борбом власти и народа могло да се сачува и одржи постојеће стање. Али је зато сада више него очигледно да је та подршка свесно изостала како бисмо имали ситуацију коју сада имамо.
Стога су изјаве које се дају од стране наших преговарача више него лицемерне и одвратне јер су празне и лажне а циљ им је да замајавају домаћу јавност.

Када имате такву поданичку и издајничку власт не би смео ни да Вас чуди позив главнокомандујућег НАТО алијансе г-дина Расмунсена да Српски младићи приступе служењу тзв. Косовским безбедносним снагама. А нико од наших званичника на те јавне позиве не реагује а још мање да их осуди.

Давање држављанства “Републике Косово“ Србима, уз за сада неизвесно признање држављанства Републике Србије, је њихов велики корак у правцу асимилације Срба. Ако на ово додамо и то да је договорено интегрисање српске просвете у косовски просветни систем онда је дугорочно гледано овај процес све извеснији.

А шта ћемо са оним Србима којима понос неда да учествују у изградњи туђе државе на својој дедовини, са оним Србима који не желе туђа документа, туђе школе, болнице, туђу полицију, судове… Да ли је решење у напуштању свог вековног огњишта? Размишља ли неко о томе?

“СПАСА НАМ НЕМА ОПСТАТИ МОРАМО“, рекла је једна мудра Српска глава. А обичан свет мора да схвати да спаса ИМА, да се оно зове буђење националне свести, и да је хитно потребно одбацивање Бриселске капитулације. Не буде ли тако цена ће бити превисока!