Европу ће спасити револуција незапослених?
|
07.07.2013. за ФБР приредила Биљана Диковић
|
|

|
Фото: EPA
|
По његовом мишљењу, уз помоћ револуције и митинга демонстранти ће натерати своје владе да модернизују економију и да ојачају демократска начела и самим тим да допринесу вртоглавом економском напретку.
По оценама ОЕСР, велики проценат старијих особа и високи ниво државног дуга вуку Европу и САД на доле. А протестна генерација земаља у развоју напротив доприноси спровођењу реформи које ће довести до убрзања економског напретка одговарајућих држава. Тако активност омладине и чак њен прост бројни прираштај служе као важан фактор превладавања кризе. У изводима експерата ОЕСР у погледу економских перспектива земаља БРИКС у разговору за Глас Русије сложио се начелник одељења активних операција руске банке Финансијски стандард Роман Андрејев.
Мислим да и у Русији и у Индији постоји врло добар потенцијал, врло добре стартне позиције, низак ниво дуга, никаквих мехурова. Индустријски прираштај ће се највероватније смањивати. То је условљено стагнацијом у читавом свету. Али не видим адекватне конкуренте, који би могли да се такмиче са земљама БРИКС по темпу раста.
Разуме се, указане методе експерата ОЕСР нису лишене одређених слабих места. Између осталог, претерани револуционарни потреси могу не само да стварају нове политичке и социјлано-економске моделе напретка, већ и да увуку поједине земље у хаос, анархију и разарање.
Не треба далеко тражити примере. Према подацима ММФ такозвано арапско пролеће је коштало државе Северне Африке и Блиског Истока које су биле у њу увучене 55 милијарди долара финансијско-економских губитака.
Тако да је ситуација око економија у развоју у целини разумљива. А шта је са Европом? Федерални канцелар Немачке Ангела Меркел ових дана у интервјуу британском издању Гардијан такође је поклонила посебну пажњу омладини. По њеним речима, актуални високи ниво омладинске незапослености у Европи представља главни аспект финансијско-економске кризе на континенту који прети појавом изгубљене генерације. Ипак, колико је праведно оптуживати за то институције ЕУ. Шеф катедер за европске интеграције МГИМО МИП Русије Николај Кавешњиков категорички одбацује тезу о томе да европски чиновници не помажу државама чланицама ЕУ у борби против омладинске незапослености, замењујући реалну помоћ размишљањима на „антиркизне“ теме:
Од оваквих изјава бих се оградио. Они много чине у оквиру оних овлашћења која су им предале саме државе чланице ЕУ. Чим почну да чине нешто више, одмах ће их на политичком и правном нивоу оптужити за премашивање својих овлашћења.
Ко је онда савремена европска омладина – претња за политичку стабилност у ЕУ, главобоља Брисела и Берлина или гаранција предстојећег превладавања кризе?












