Изл. бр. БМ/СавСтатс-22052013-1. од 22.05.2013. године

МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ СРБИЈЕ

Професору Др Жарку Обрадовићу, Министру

СРПСКОЈ АКАДЕМИЈИ НАУКА И УМЕТНОСТИ

Академику Николи Хајдину, Председнику САНУ

Копија

ПРЕДСЕДНИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Господину Томиславу Николићу

Проф. Оливеру Антићу, Саветнику Председника РС

Предмет:

«Председничко питање»: «Ако су Срби у Босни – Босанци,

зашто муслимани,  Хрвати и сви остали грађани у Србији нису

Србијанци/Срби»

Поштовани господине Министре,

Обраћам Вам се у својству Координатора Савета за статусна питања дијаспоре, који према члану 25 Закона о дијспори и Србима у региону «представља интересе дијаспоре и предлаже мере за: (1) побољшање положаја и заштиту индивидуалних и колективних права припадника дијаспоре».

У припреми је седница Савета за статусна питања дијаспоре Србије, па Вас молим да помогнете у припреми тачке 7 предложеног Дневног реда, који Вам достављам.

Јавности је познато да је:

1. 25. 04. 2013. новинска агенција Бета саопштила: „u emisiji „Interview 20“, koju uređuje i vodi Sanela Prašović-Gadžo na BHT-u,Predsednik Srbije Tomislav Nikolić (је) rekao … kako su za njega Srbi iz Republike Srpske Bosanci, iako neki od njih ne vole da ih tako zovu.»,
2. 11.5.2013 Telegraf.rs  саопштио на http://www.abcportal.info/clanak/nikolic-nikad-vise-srbe-iz-bosne-necu-zvati-bosanci:

«Predsjednik Srbije Tomislav Nikolić danas je na svom Facebook profilu uputio ispriku svima koji su pogrešno shvatili njegovu izjavu, kada je Srbe iz Bosne nazvao Bosancima.»

3. 01. 05. 2013. по саопштењу агенције Srna,  на http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/310171/Ja-sam-Srbin-iz-Bosne-ne-Bosanac је објављена изјава:

«Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Republiku Srpsku vidi kao deo Bosne i Hercegovine i da poštuje njen integritet, ali da su vidljive velike razlike između Srba i Bošnjaka.»: где су те разлике видљиве ако не у храмовима/џамијама, само је господину Вучићу знано!

Рекло би се из датих изјава:

1. да су то чисто политички ставови или прецизније речено ставови политичара, који одговорарају само пред својим (будућим) бирачима,
2. да су то исполитизована питања,
3. да се та питања тичу надлежности Савета за односе са Србима у региону, према ономе што је у надлежност тог савета одређено у чл. 28 Закона о дијаспори и Србима у региону,

Али по својој суштини и свим облицима изражавања ова питања су пре свега научна и тичу се:

1. најсложеније области (темеља) теорије државе и права и
2. поимања саме државе и државности Србије, а тиме и положаја Срба у дијаспори, и Срба у Србији, а посебно Срба у региону на хиљадугодишњим огњиштима.

У том контексту један научник – проф. Филолошког факултета Универзитета у Београду, др филолошких наука Миро Ломпар, је 12. маја 2013. године, када му је за књигу «Дух самопорицања» уручена награда ПЕЧАТ ВРЕМЕНА, правилно је поставио научно питања: «Ако је Председник Србије Николић јавно изјавио да су Срби у Босни и Херцеговини – Босанци, зашто он или неко други није саопштио исто тако јавно «Да су сви муслимани и Хрвати у Србији – Србијанци»», и истом приликом правилно констатовао «Да то нико не сме да каже јер би одмах био нападнут».

Молим Вас још једанпут да имате у виду да се статус српске дијаспре и статус Срба мора решавати на темељима науке, на научни начин и на основу најновијих научних открића.

Вама сам се обратио у својству Координатора за статусна питања дијаспоре Србије још у мају 2011. године (ради што потпуније припреме предлога закључака Савета за статусна питања Скупштини дијаспоре Србије), са молбом да упутите свим правним факултетима у Србији и доставите Савету за статусна питања Скупштине дијаспоре Србије одговоре на следећа питања:

1)    зашто важи принцип «Сви грађани Француске су Французи», «Сви грађани Италије су Италијани», Сви грађани САД су Американци»?

ü  Зашто је Римски сенат и када прогласио принцип «Сви грађани Рима су Римљани»?,

2)    зашто у Србији не важи и не може да важи принцип «Сви грађани Србије су  Србијанци (Срби)?»

ü  «Да ли Скупштина Србије Уставом, Законом или на други начин може да прогласи грађански идеал: «Сви грађани Србије су Србијанци (или Срби)»?»

Министарство дијаспоре је поступило као цензор па правни факултети нису добили ова питања и нису на време размотрили ова питања на научном нивоу, па су услед тога српски државници и политичари доводени у овако непријатну ситуацију.

Проблем је потиче од тога што се на свим правним факултетима појам државности предаје са позиција римског права и римске, територијалне цивилизације, управо кроз монопол физичке принуде на одређеној територији, иако је очигледно да је то застарело поимање које при томе не одговара схватању статуса појединца у друштву СлоВена од искона.

Не пладирајући да сам апсолутно у праву, указујем да у Европи постоје две цивилизације:

1. једна је територијална цивилизација, успостављена 509. г.п.н.е. Римском револуцијом када су Латини (по неким научницима Рамни) пучем скинули етруског цара, а пољопривреду и сточарство, као основне привредне гране, заменили на трговину, која подразумева сталну експанзију да би остваривала своју основну тежњу – неравномерну размену добара, и успоставили територију као основ одређивања статуса појединца у друштву (зато од латинске речи status потиче и Западни назив државе: State), због чега је Сенат Римски прогласио принцип „Сви грађани Рима су Римљани„, који важи и данас на Западу „Сви грађани Француске су Французи„, „Сви грађани САД су американци“, који принцип у Европи подразумева: једну (суверену) територију, једну нацију, једну веру, једну цркву, једно писмо, један ново „језик“, што прогонима успостављају у Хрватској, на Косову и Метохији а неразумом и у Црној нам Гори,
2. друга, али знатно старија персонална цивилизација, или речено правилно родоВерна цивилизација (јер се статус појединца одрђује, не преко територије, већ преко припадности једном или другом роду, чији симбол и јесте Црна Гора родова и племена српских) поштовања и рода оца али и рода мајке и сваког другог рода и различитости, која из тога проистиче, у ком простору и данас важи правило:

а.    «Нису сви грађани Русије – Руси» (јер је у овој цивилизацији Рода Првобитног очувано преко 180 народа),

б.    «Нису сви грађани Србије –  Србијанци/Срби», јер се сва Србија називала Рас/РодПрвобитни, што је преименовано у Рас/Рашка/Руска, односно Рац,

в.    «Нису сви грађани Швајцарске – Швајцарци» јер је простор некадашње КолоВеније (латинизивоано ХелВетије/HelVetije) била целина са Винчанском културом, што се види и:

а.    на приказима Кола на свакој трећој кући у Давосу,

б.    на приказима рода Првобитног на кућама у Давосу са коренима дрвета/ГОДова,

в.    на средњевековним картама чак и из XVI/XVII века где се овај простор назива Рац-ија/РасСија или лат Ruthenija, што значи Русија.

Испоставило се да, иако је територијална цивилизација врло уносна и води процвату, да је она врло скупа јер је морала да држи многе логоре као што су Сирмијум (Сремска Митровица), Виминацијум (ВинаНацијум/Костолац) да би обезбеђивала неравноправну размену добара и наметала трговину као највећу вредност, па се Римска Империја трансформисала у персоналну форму своју – Ватикан, који не осваја територије већ осваја и придобија, милом или силом и лукавством – душе лаковерних људи, који са собом носе и територије а затим и бране те териториј припојене Ватикану односно Римској Империји новог времена. Писмо латина је у том смислу постао један од основних инструмената покоравања и придобијања лаковерних душа. Тако и у Црној Гори, до краја Другог светског рата није било уопште писма ЛАТИНА али је у милогорском језику то постало основно писмо, које сви називамо ЛАТИНИца као да то није само окупационо писмо ЛАТИНА (како му говори име) већ и наводно наше словенско односно хрватско, па чак по некима и српско писмо, иако је то само писмо за окупирање, поробљавање СлоВена.

Због свега изложеног, још једном

ПРЕДЛАЖЕМ

1. да се вратите овим питањима која сам Вам поставио још 2911. године и Вама и свим факултетима права у Србији и покушате да се на њиховим темељима отворите  научна разматрања, која могу допинети:
   1. заштити не само статуса Срба у дијаспори и Срба у региону
   2. заштити српских националних интереса и
   3. правилном схватању државности Србије, онако како то одговара принципима слоВенског права и слоВенске цивилизације толерантности.

3)    да омогућите да на Правном факултету у Београду одржим предавње за професоре свих правних факултета у Србији који се баве теоријом државе и права и националном историјом права у оквиру којег бих објаснио:

1. разлике између:
   1.                                   i.    персоналне (родоВерне) цивилизације као цивилизације толерантности различитости родова, којој припада и Србија, па из тих разлога у Србији не важи правило «Сви грађани Србије су Србијанци (или Срби)»

и

1.                                 ii.    ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ као униформне једнонационалне државе (у свим европским новојезицима реч држава потиче о латинске речи status/положај/припадност[1]: англ. state, нем. der Staat, фр. Etat, данс. stat, шп. Estado, итал. stato, у Холандији staat, порт. estado)  какве се стварају свуда у сувереним републикама бивше СФРЈ осим у држави Србији, као држави толерантности различитости родова и народа,
2. аргументе о етруском (а не грчком) пореклу римског права и изворном пореклу назива јустиција и његовом значају у поступку признавања иностраних и међународних арбитражних пресуда у Русији данас,
3. недопустивост даљег догматског пропагирања у наставном процесу немачке колонијалне историографије по којој су се наводно:
   1.                                   i.    Срби (са другим «јужним Словенима») доселили са Севера у VI веку,
   2.                                 ii.    Руси доселили са Југа на данашње просторе Русије.

што је све извор угрожавања територијалне целовитости Србије.

1. да се у САНУ организује научно саветовање са темом «ТЕРИТОРИЈАЛНО И ПЕРСОНАЛНО ПОИМАЊЕ ДРЖАВНОСТИ», што може да омогући:
   1. да се схвати даљи развој Европе, која ће или поћи:
      1.                                   i.     путем Совјетског модела, да ствара наднацију Европљана на јединственој територији Европеске заједнице, или
      2.                                 ii.    поћи путем одређења статуса/statusa појединца у Европској заједници као држави (State) преко:
         1.  слободних (на)рода од вештачких граница средњевековне Европе, или
         2. слободног повезивања припадника различитих хаплогрупа,
      3. да Србија затражи:
         1.                                   i.    накнаду за све исељене (под притиском незаконитих санкција и бомбардовања) ишколоване појединце у последњих сто година,
         2.                                 ii.    право исељених Срба да:
            1. половину пореза плаћају у новој територијалној домовини а да
            2. половину пореза, који би требали да плаћају у новој територијалној домовини, инвестирају у Србију као земљу свога порекла

1. да ми закажете састанак на тел. 064 353 88 49 или на bozzidar@inbox.ru, како бисмо могли да усагласимо сарадњу по овим, пре свега, научним и образовним питањима.

Одбор за правосуђе и законодавство Савета Федерације (Горњи дом Парламента Русије) је подржао у писаном облику моју идеју о неопходности да се на правним факултетима изучава СлоВенско право, које има своје специфичности, како се види у овом егзистенцијалном питању за српски народ.

Моја открића:

1. су објављена:

1. у Енциклопедији биографија «Признати научници – правници Русије: Друга половина ХХ века» Руске академије правосуђа (Правног факултета који су основали Виши арбитражни/трговачки суд и Врховни суд Русије, да би се школовале будуће судије и арбитри и усавршавале постојеће судије и арбитри),

у Зборнику научне конференције «Судско процес: теорија и пракса» Руске академије правосуђа где су оцењена као  «сензационална научна открића о етруском пореклу римског права», и

2. у годишњаку Пенсилванијског државног универзитета (САД)

1. су подржана од стране:
   1. Администрације Председника Руске Федерације (Комисије при Председнику РФ за борбу против фалсификата историје) која је препоручила Иниститу руске историје РАН да организује самном даља истраживања, чији су представници изразили интерес да у том смислу потпишу споразум са научном институцијом из Србије,
   2. од стране Одбора за правосуђе Савета Федерације (горњи дом Парламента Русије) који је препоручио, на моју иницијативу, оснивање катедри за изучавање словенског права, какве су и постојале у царској Русији, са једне од којих је упућен у Црну Гору Валтазар Богишић, који је саставивши (на основу анкета отпослатих у нахије) Општи имовински кодекс Црне Горе, реконструисао етруско-римско право у чистој форми, очувано у суловима вековне изолације, те би српски факултети само због тог факта требали формирати катедре за изучавање словенског права.

Ви и даље можете чињницама које сам изнео да не верујете, али онда морате дати одговор на «председничко питање»: «Ако су Срби у Босни – Босанци, зашто муслимани и Хрвати у Србији нису Србијанци», које вам је свима поставио један од најпаметнијих Срба и водећи српски научник Миро Ломпар пред српском интелектуалном елитом 12. маја 2013. године, када му је за књигу «Дух самопорицања» уручена награда ПЕЧАТ ВРЕМЕНА, јер то питање и јесте печат овог времена, у коме Министарство дијаспоре у коме:

1.  I.     са једне стране у документу под називом «Стратегији очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону» Министарства дијаспоре Србије на стр. 28 су прописане Мере које би требало предузети:
   1. мотивисати српске професоре из расејања да предају на универзитетима у Републици Србији;
   2. мотивисати српске научнике у дијаспори да много активније раде за своју матичну државу; …
2. док са друге стране исто то Министарство дијаспоре цензурише, не било ког професора и научника из дијаспоре, него мене као координатора Савета за статусна питања дијаспоре, који према члану 25 Закона о дијспори и Србима у региону «представља интересе дијаспоре и предлаже мере за: (1) побољшање положаја и заштиту индивидуалних и колективних права припадника дијаспоре», јер очигледно због сопственог нивоа необразованности и незнања писмо које сам им саставио нису доставили примаоцу:
   1. ни члановима Савета за статусна питања дијспоре
   2. нити су га доставили Министарству образовања
   3. нити су га доставили САНУ.

Не желим да грешим душу и да све свалим на Министарство дијаспоре и његово руководство и субјекте који су стајали за њима. И да су доставили писмо верујем да нико не би реаговао јер «није био вакат».

Ваљда је дошло време да наука изађе из колотечине догме и да почнемо да разматрамо питања, на која су наши преци давно дали одговоре.

Божидар Митровић, доктор правних наука

Координатор савета за статусна питања дијаспоре

Копија

Правном факултету Универзитета у Београду

проф. др Сими Аврамовићу, декану

Министру јустиције/правде и државне управе Србије

проф. др Николи Селаковићу

kabinet@mpravde.gov.rs

телефон: 011/3616-548, 011/3616-549