ВУК: МАЛО ЈЕ РЕЧИ ЗА КОСМЕТ ДАТИ

Мало је речи остало данас,
нека на челу причају боре,
како је црвена Бистрица текла
и како косметске куће горе…

Шта нас то вуче, та сила нека,
изнова овде да корачамо,
можда у мозгу још звоне речи,
туђе нећемо – своје не дамо…

Ил` можда речи пале нам браће,
још одјекују међу стенама,
можда та јека запали мозак,
кад нам прокључа крв у венама.

И опет кажемо, нећемо више,
сипати со на старе ране,
и опет идемо, и опет бранимо
док срце једном, не пукне, стане…

Палимо свеће за браћу нашу,
и остављамо потписе старе,
не дају мира арнаутима
бедеме квазидржаве кваре…

Нису нам шиптари могли ништа,
а сад нам „срби“ долазе главе,
ал` рече брат нам у једном стиху
боље од мене – те речи праве…

„Издржи дико, ништа не реци
шутња се твоја чује до гроба
знам да не боле шиптарски меци
но ћорци рода вјероломнога“…

02.07.2013. ФБ Maja Tešić