У бесомучном настојању српског државног врха да се домогне датума за почетак преговора са Европском унијом, изгледа да ће бити удовољено сваком европском захтеву за заокруживање косовске државности. А то што од Србије захтева Европска унија најкраће би се могло сажети у једну реченицу из коментара европског недељника «Глас Европе», у коме се између осталог каже следеће – «Немачка је заузела тврд став, тражећи да се сачека до краја године да би се видело да ли је Србија озбиљна у обећању да ће се повући са Косова».

И у томе је све речено – Србија је обећала да ће се повући са Косова зарад добијања европског датума на српски Видовдан. При томе нема скоро никаквог значаја јучерашња изјава Директора Канцеларије за Косово и Метохију Александра Вулина, који је рекао да «нема тог датума због којег ћемо признати независно Косово». Наиме, у овом тренутку се од Србије заиста још увек не тражи формално признање Косова као независне и самосталне државе. За ту уцену увек има времена током будућег деценијског преговарања са Европском унијом. А ако се ти преговори икада приведу крају, да ли ико сумња да ће се на крају тог пута појавити и такав недвосмислен и јасан захтев – да Србија и формално призна Косово? Наравно, сасвим је јасно да би и тај захтев сигурно дошао на дневни ред на неки будући Видовдан. А за сада је довољно и неформално, али суштинско признање Косова.

Када је грофица Ештон пре неколико дана у седишту Европске уније дочекивала премијера Србије Ивицу Дачића, она је том приликом поздравила одлуку да се са Косовом, као независном државом, отворе преговори у вези Споразума о стабилизацији и придруживању, и истовремено је пожелела добродошлицу Дачићу у његов «други дом» у Бриселу.

Дакле, како се грофица дословно изразила – Брисел је сада за српског премијера постао други дом. Ако сте на једном месту стекли други дом, то значи да сте негде изгубили свој први дом. А где је први дом за премијера Дачића? Познато је да је Ивица Дачић рођен у царском граду Призрену, у јужној српској покрајини, на Косову и Метохији.

Према томе, логика сама за себе говори да је Дачић морао да изгуби свој први дом у Призрену и читаво Косово, да би добио овај други дом у Бриселу. А ако је то заиста тако, и ако је грофица Ештон управо то имала у виду када је премијеру Дачићу пожелела добродошлицу у седишту европске администрације, онда се са правом може закључити да је грофица Ештон успела да порази и самог цара Лазара који је дао главу у покушају да задржи то исто Косово. У том случају, може се рећи да је грофица победила цара, а да је бриселска бирократија заменила српску аристократију. Па ипак, сумњам да ће се бриселска грофица икада помињати у епским песмама у стиху десетерцу, као што је то било са српским царем у протеклих шесто година.